Građevinski radnici padaju, povređuju se, ali malo ko priča o gluvoći i HOBP: Kako da budu bezbedni?
"Rizična priroda građevinskog sektora svakako ne može biti u potpunosti iskorenjena, ali aplikacije kojima može biti olakšano osiguravanje zdravlja i bezbednosti na radu nesumnjivo predstavljaju veliki iskorak", kaže naš sagovornik
Građevinski sektor predstavlja industriju sa dosta opasnosti, s obzirom na to da po samoj svojoj prirodi izgradnja sa sobom uvek nosi određeni nivo rizika. Prisustvo različitih fizičkih i hemijskih materija, rad sa teretom velike težine i na velikim visinama – sve to, između ostalog, dovodi do svakodnevne izloženosti opasnostima na radnom mestu građevinskih radnika.
Neke od najčešćih nezgoda do kojih dolazi kao posledica pomenutih rizika su:
- padovi sa velikih visina
- saplitanja ili padanja na istom nivou
- zarobljenost usled urušavanja ili padanja objekata
- pretrpljeni udarci padajućim ili letećim objektom
- povrede nastale pri rukovanju teškim mašinama ili podizanju ili nošenju tereta
Međutim, nisu sve povrede na radnom mestu nezgode. Aktivnosti koje građevinski radnici obavljaju, kao i njihovi uslovi rada mogu da pogoršaju ili čak prouzrokuju razna stanja i bolesti. Neka od stanja i oboljenja koja se najčešće dovode u vezu sa radom na gradilištima su gluvoća, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) i azbestoza.
Upravo zbog svega toga su procena i bolje razumevanje opasnosti kojima su radnici izloženi ključni za razvoj strategija čija implementacija je neophodna kako bi se sprečile nezgode na gradilištima i smanjio nivo rizika po građevinske radnike, omogućujući im na taj način da se osećaju bezbedno na svom radnom mestu.
Najbolji način za bolje razumevanje rizika je preuzimanje proaktivnog i sveobuhvatnog pristupa revizijama i izveštavanju, za šta su zaduženi menadžeri za bezbednost i zdravlje na radu. Ipak, mada je njihova uloga od izuzetno velikog značaja i bezbednost građevinskih radnika u najvećoj meri zavisi upravo od njih, posao menadžera za bezbednost i zdravlje je zahtevan, neretko potcenjen i podrazumeva pretrpanost hrpom regulatornih dokumenata, što ga uz borbu sa složenim procedurama, nedostatak angažovanja menadžmenta i dugo radno vreme često čini prilično teškim i punim „prepreka“.
Kako neimari mogu da se zaštite?
Odgovor na ovaj problem savremeno građevinarstvo pronalazi u okretanju digitalnim rešenjima koja mogu pomoći olakšavanju upravo ove oblasti poslovanja i osiguravanju bezbednijeg radnog okruženja u građevinskom sektoru.
O tome šta mogu da ponude savremeni digitalni alati u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u građevinarstvu pričali smo s Bojanom Petkovićem koji je regionalni direktor kompanije PlanRadar koju smo posetili u Beču.
- Bezbednost i zdravlje na radu u građevinskoj industriji moguće je unaprediti kroz nekoliko sinhronizovanih procesa. Sa jedne strane, neophodno je omogućiti lakšu evidenciju čestih problema, ubrzavanje procesa prijave incidenata kroz automatizaciju, kao i podrobnu analizu nalaza ranijih izveštaja, kako bi se potom razvila strategija za sprečavanje ponavljanja grešaka. Sa druge strane, na gradilištima širom sveta, pa i u regionu, dodatno se mora raditi na izgradnji kulture kontinuiranih poboljšanja, kroz omogućavanje radnicima da lako pristupe i usvoje zdravstvene i bezbednosne informacije i postojeće procene i izveštaje - kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, digitalna rešenja, kao što je PlanRadar, mogu u tom pogledu doneti brojne prednosti u praktičnom, svakodnevnom poslovanju, kroz omogućavanje svim članovima tima da lako pristupe ili zabeleže sve potrebne informacije, čak i kada nisu onlajn, bilo da se radi o komunikaciji vezanoj za zdravlje i bezbednost na radu ili izradi šablona i izveštaja za buduće analize.
- Uz pomoć softvera, lica zadužena za bezbednost i zdravlje na radu mogu svoj posao da obavljaju efikasnije, a pri tome u kraćem vremenskom periodu, uz istovremeno uspostavljanje procedura, procesa i praksi koje smanjuju poznate rizike po zdravlje i bezbednost na gradilištima, rezultujući manjim brojem nezgoda i industrijskih oboljenja sa kojima se građevinski radnici suočavaju. Rizična priroda građevinskog sektora svakako ne može biti u potpunosti iskorenjena, ali aplikacije kojima može biti olakšano osiguravanje zdravlja i bezbednosti na radu nesumnjivo predstavljaju veliki iskorak ka značajnom poboljšanju radnih uslova i pružanju neophodne zaštite građevinskoj radnoj snazi - kaže Petković.
Video: Ferdinand Kren najveći čačanski neimar u 19. veku: Kulturno dobro čuva se u centru grada na Moravi
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Sibin
Glavni problem je sto gradjevinari vecinom rade na crno ali to niko ne kontrolise!!!!!!!
Podelite komentar
Dejan
Osetio sam to na svojoj kozi 38 god.,pad sa visine 4 metra,slomio kicmu prsljenove l1,2,3 i levu nogu,sada invalid teze vrste,gazda je molio da ne prijavim inspekciji,platio je posteno,ispostovao sam ga jel je uvek bio ljudina prema radnicima,vise nisam elektricar,sada se snalazi kako znas i umes,na banje nemas pravo i ako svi ortopedi,psihijatri,fizijatri napismeno kazu potrebno banjsko lecenje,biro u Lominoj samo kaze poslodavci nisu zainteresovani,sigurno malo strah zaposliti invalida sa stepenom 2.Zivi bili i cuvajte se jedna sekunda promeni zivot
Podelite komentar