Dobili su stan u Titovoj Jugoslaviji za džabe, a pogledajte šta sada rade Hrvatima

Prošlo je 17 godina otkako je svet potresla velika finansijska kriza izazvana rizičnim stambenim kreditima u SAD-u, koja se brzo proširila globalno i promenila tok svetske ekonomije.

Danas, nakon godina rasta, i u SAD-u sve više kupaca odustaje čak i od već potpisanih kupoprodajnih ugovora zbog rastućih cena stanova, visokih troškova renoviranja i popravki koje prodavci odbijaju da pokriju. Prema izveštaju platforme Redfin, trenutno je na tržištu oko pola miliona više prodavaca nego kupaca, što pokazuje promenu dinamike tržišta.

Teme za vas

Slični trendovi u Hrvatskoj

Slični, iako blaži, trendovi primećeni su i u Hrvatskoj u poslednjih godinu dana. Tržište se polako pomera iz faze tržišta kupaca u fazu tržišta prodavaca. Prema podacima agencije Opereta, u prvoj polovini 2025. ostvareno je 57.000 transakcija nekretnina, što je pad od 15% u odnosu na prošlu godinu. Pad je najizraženiji kod kuća – 26%, dok je kod stanova i apartmana takođe 15%.

Građevinski sektor u ciklusima

Dodatni znak usporavanja dolazi iz građevinskog sektora. DZS je u avgustu 2025. izdalo 732 građevinske dozvole, što je 19,2% manje nego u avgustu 2024. Većina dozvola (89,2%) izdana je za zgrade, dok je 80,5% radova na novogradnji, a 19,5% na rekonstrukcijama.

Ekonomski analitičar Damir Novotny upozorava da se građevinski sektor prirodno kreće u ciklusima, što domaće firme često ne uzimaju u obzir.

- Naše građevinske firme nisu navikle na cikličnost tržišta. Sada kada ima dovoljno posla, ne planiraju za period kada ga neće biti. Rast u građevinarstvu ne može biti beskonačan, i nerealno je očekivati drugačije - kaže Novotny.

Da li preti scenario iz 2009?

Na pitanje da li Hrvatskoj preti scenario iz 2009. godine, kada su nekretninska tržišta u SAD-u, Italiji i Španiji naglo pala, Novotny odgovara:

- Takav pad kod nas još nismo doživeli. Hrvatska je malo i plitko tržište, uvek će biti određenog posla, iako ne u obimu kao ranijih godina. Nove velike investicije u stanogradnji ili javnom sektoru neće biti, ali određeni obim posla ostaje.

On posebno ističe potencijal u izgradnji železničke infrastrukture, ali upozorava da domaće firme nisu dovoljno pripremljene za takve projekte.

Faza stagnacije i balans ponude i potražnje

Prema Novotnyju, tržište nekretnina u Hrvatskoj ulazi u fazu stagnacije.

- Broj prodatih stanova stagnira, posebno van većih gradova i obale. Verovatno će doći do stabilizacije cena i uspostavljanja ravnoteže između ponude i potražnje.

Podaci MUP-a pokazuju da je od januara do kraja septembra 2025. izdato 136.194 dozvole za boravak i rad stranaca, od čega više od 40.000 u građevinskom sektoru. Pitanje je kako će se ti zaposleni nositi sa daljim usporavanjem tržišta.

Diversifikacija je ključ

Novotny podseća da tokom ciklusa usporavanja najviše stradaju firme koje nisu diverzifikovale poslovanje.

“Velike građevinske grupacije, poput Strabaga ili Porra, prelaze na druge segmente kad nema dovoljno narudžbi, npr. upravljanje otpadom ili izgradnja sopstvenih objekata. Kod nas se zaboravlja da firme mogu biti i developeri, ne samo izvođači radova.”

Balon na tržištu?

Iako se često govori o “balonu” na hrvatskom tržištu, Novotny smatra da do njegovog pucanja neće doći.

- Baloni pucaju kada vlasnici moraju vraćati kredite. Većina nekretnina u Hrvatskoj kupljena je iz štednje ili su poklonjene, pa vlasnici nemaju pritisak da prodaju ispod cene. U velikim sredinama drastičan pad cena nije moguć.

Specifičnost hrvatskog tržišta je i u tome što 90% stanovništva živi u vlastitim nekretninama, dok je u Nemačkoj taj udeo samo 40%.

- Umesto da gradovi razvijaju stanogradnju za najam po povoljnijim cenama, kod nas svi žele biti vlasnici. Zbog toga će cene u većim gradovima i dalje rasti, a oni koji žele jeftinije rešenje moraće se preseliti u manje sredine - zaključuje Novotny.

(Telegraf iznis/Dnevno)