• 2

Usvojeno 12 planova detaljne regulacije: Linijski park i rasterećenje Batutove ulice prioriteti

Stojčić je naglasio da je veoma važan i plan Kosančićevog venca, jer se na taj način razrešavaju mnoga važna pitanja ove kulturno-istorijske celine

  • 2
Linijski park

Foto: Služba gavnog gradskog urbaniste

Glavni urbanista Grada Beograda, Marko Stojčić, kaže da je na današnjoj sednici usvojeno više planskih dokumenata, 12 planova detaljne regulacije, šest odluka o izradi planova, što je ukupno 18 dokumenata.

Ide se ka tome, dodao je, da čitav grad bude pokriven planskom dokumentacijom i da svako na svojoj parceli zna šta je moguće izgraditi, ali i da Grad Beograd može da izgradi infrastrukturu, objekte javne namene i sve što je potrebno da bi ovo bio jedan od najlepših gradova na svetu.

- Beograd već jeste jedan od najlepših gradova, ali je neophodno da ima sve ono što je potrebno. Plan Linijskog parka je najznačajniji, a tiče se uređenja javnog prostora. Obuhvata teritoriju kojom je nekada išla železnička pruga, a kada je ona izmeštena, ostao je potez od 4,6 kilometara koji je slobodan i koji na inicijativu predsednika Republike Srbije pretvaramo u parkovsku površinu - naveo je Stojčić i dodao:

"Ona će potpuno transformisati, ne samo ovaj deo Starog grada i Palilule već i čitav Beograd. To će postati urbana Ada Ciganlija i generisaće veliki broj korisnika. Linijski park zadovoljava i saobraćajne potrebe u smislu parkiranja ispod zemlje na više tačaka".

Kako kaže, čitav taj prostor biće ozelenjen, a osim travnatih uređenih površina naći će se i šetalište, biciklističke staze i više tačaka sa javnim objektima, kao što su muzička akademija, veći broj sportskih terena i dečjih igrališta. Park ide do Pančevačkog mosta gde će se, dodaje se, u narednim godinama nastaviti ozelenjavanje, tako što će Ada Huja biti proglašena javnom zelenom površinom, odnosno urbanom šumom.

- Uključujući čitav potez od Ade Ciganlije preko Sajma koji će se rekonstruisati, pa pored Beograda na vodi, parka u Karađorđevoj ulici, Linijskog parka i Ade Huje, imaćemo ozbiljan zeleni bedem koji će pomoći u poboljšanju kvaliteta vazduha u Beogradu - naglasio je Stojčić.

Podseća da je 55 mladih ljudi izradilo idejno rešenje za čitav ovaj prostor koji je podeljen u deset celina. "Nadamo se da ćemo ove godine uspeti da krenemo sa radovima u prvoj i drugoj celini, na delu od Beton hale zaključno sa SC 25. maj, što je u ingerenciji Zelenila - Beograd, koje ima uslove da započne radove", istakao je glavni gradski urbanista.

Naredne godine bi trebalo da budu započeti radovi u ostalim celinama, a da bi se to desilo, ove godine mora da se sprovede javna nabavka za izradu projektne dokumentacije.

Stojčić je naglasio da je veoma važan i plan Kosančićevog venca, jer se na taj način razrešavaju mnoga važna pitanja ove kulturno-istorijske celine.

- Jedan od najvažnijih uslova koji sadrži ovaj plan je da nema narušavanja kulturnog nasleđa, nema nečega što bi se eventualno gradilo i ugrozilo ovu kulturno-istorijsku celinu. Ovim planom je omogućeno proširenje prostora uz Velike stepenice, dodatno je obrađena parcela gradske galerije na Kosančićevom vencu, obrađena je parcela sadašnje Primenjene akademije koja se širi kako bi se odmah nakon usvajanja ovog plana pokrenuo postupak javnog arhitektonskog konkursa za proširenje i izgradnju nove akademije. Imamo i deo gde je nekada bila biblioteka koja je bombardovana u Drugom svetskom ratu, a na kojem smo omogućili izgradnju memorijalnog parka, odnosno
svojevrsnog memorijalnog centra koji će istovremeno biti i park – objasnio je Stojčić.

Gradski urbanista Marko Stojčić

Marko Stojčić / Foto: Nikola Tomić

On je pomenuo i "BIO4 kampus", koji se nalazi ispod Torlaka i naveo da je ideja da se napravi poseban kampus sa Biološkim fakultetom i kampusom koji treba da pokaže strateško opredeljenje Grada Beograda i Republike Srbije u smislu formiranja novih uslova u novim savremenim objektima, te da to bude primereno velikom evropskom gradu, što podrazumeva visok nivo usluge prema studentima.

- Oni će tu stanovati, raditi, baviti se naučnim radom i ovim planom to će im biti i omogućeno, a planirana je i izgradnja stanova za pripadnike službe bezbednosti. Ono što građani čekaju dugo jeste i Plan detaljne regulacije Prvomajske ulice. Ova ulica danas je jedna od najzakrčenijih ulica u saobraćajnom smislu. Njena regulacija se širi drastično i to će postati važna gradska saobraćajna površina koja povezuje deo od Altine prema starom jezgru Zemuna i centru Beograda. Posebno će stanovnike koji žive u naselju Slanci radovati što konačno imamo planski razrešeno i to pitanje. Tu se misli na nedostajuću infrastrukturu koja treba da se izgradi, kao i ostale javne objekte – rekao je Stojčić.

Prema njegovim rečima, veoma važan plan, čije se usvajanje očekuje decenijama, jeste Plan detaljne regulacije nastavka Ulice Dimitrija Tucovića na Čingrijinu.

- To predviđa proširenje Čingrijine ulice kako bi se saobraćaj iz Dimitrija Tucovića preusmerio prirodnim nastavkom u Čingrijinu i spojio s Bulevarom kralja Aleksandra. Time će se smanjiti pritisak i na bočne ulice, kao i na Batutovu ulicu. U ovom slučaju pristigli su i amandmani građana, koji su imali sastanke u Gradu Beogradu. Ova trasa planirana je već decenijama svim planskim dokumentima, a nema ugrožavanja javnog zelenila. Ovaj plan je najznačajniji u smislu saobraćaja u široj centralnoj gradskoj zoni - zaključio je Stojčić.

Video: Konačno poznato kako će izgledati Linijski park

(Telegraf Biznis/Beoinfo)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mirjana Grba

    Postovana gospodo, Nas obične građane,zanima,da li su juce,na Skupštini grada,usvojeni planovi za Voždovac,kao što su:Plan detaljne regulacije Padina,Kumidraški potok,Plan detaljne regulacije dela naselja Kumodraž,gradske opštine Voždovac i Zvezdare? To niko,nigde ne objavljuje?Ceo dan,pokušavamo,da to saznamo.Mnoge porodice,na Voždovcu i Zvezdari,to cekaju godinama.Na tim lokacijama,zive ljudi,infrastrukturu su sami građani finansirali.Da li tu treba,popraviti kvalitet zivljenja?Ovu informaciju,danas,nismo mogli da dobijemo.

    0
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke