"Ljudi na selu to imaju na dlanu": Mnogo veće mogućnosti za OIE nego u gradu

  • 0

Mogućnosti za energetsku efikanost i veće iskorišćenje obnovljivih izvora energije daleko su veće na selu nego u gradu, pošto ljudi na selu to sve imaju na dlanu, rečeno je na vebinaru o obnovljivim izvorima energije u poljoprivredi u organizaciji EU info mreže.

Projektni menadžer Delegacije EU u Srbiji Boris Ilijevski je na vebinaru "Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost u poljoprivredi" istakao da tako mogu da se naprave velike uštede i unapredi kvalitet života na selu.

"Mi smo u gradu ograničeni na zamenu stolarije i korišćenje solarnih panela. Ljudi na selu sve imaju na dlanu, sa svojim gazdinstvom imaju geotermalnu energiju, biomasu, biogas... nema granica. Smatram da su mogućnosti za ljude na selu daleko veće nego u urbanim sredinama", istakao je on.

Podseća da je Srbija trenutno u fazi izrade nacionalne legislative za biogorivo i dodaje da će se, kada taj proces bude završen, javiti potreba za većim udelom biogorivom i sirovina.

"Prelazak sa proizvodnje hrane na proizvodnju poljoprivrednih kultura koje se koriste za upotrebu energije predstavlja jedan izazov ne samo za Srbiju već i celu EU. Kako sprečiti i ograničiti prelazak sa proizvodnje hrane na uljarica i drugih kultura koje će se koristiti za biogorivo", naveo je Ilijevski.

Ističe da je ambicija EU da se smanji globalno zagrevanje i da se zato donose mere koje će sprečiti klimatske promene i smanjiti emisije CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se postigao cilj da Evropa bude klimatski neutralan kontineng do 2050. godine.

Ilijevski, takođe, podseća da je EU izradila Zelenu agendu za članice, ali da postoji i Zelena agenda za Zapadni Balkan.

Tehnički ekspert GEFF programa Luka Naglić, tehnicki ekspert GEFF programa kaže da razvoj sela može naročito da podstakne pravljenje biogasnih elektrana, koje mogu da koristi sve vrste otpada, što iz procesa primarne proizvodnje - ratarskih kultura, što sekundarne proizvodnje kao što je gajenja životinja, ali i otpad iz raznih vrsta dalje industrijske prerade poljoprivrednih proizvoda.

"I da od toga napravi proizvode koji su vrlo interesantni i vrlo dobri, a tako mogu da se i zaposle ljudi", istakao je Naglić.

panel, solarna energija Foto: Freepik

Dodao je da je za takve stvari potrebno da se poljoprivrednici udruže i da u Zapadnoj Evopri ima dobrih primera, jer su se tamo udružile lokalne samouprave, poljoprivrednici i lokalne prerađivačke firme, i svi zajedno napravili postrojenje za komunlani otpad, iz industrije i primarne i sekundardne proizvodnje. Inače, GREFF je kreditna linija za zeleno finansiranje, program Everopske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji obezbeduje sredstva za finansiranje energetski efikasnih tehnologija u domacinstvima: stanovima, porodičnim kućama i stambenim zgradama, kao i za preduzeća koja ih proizvode.

Veliki potencijal za razvoj poljoprivrede leži u energiji biomase, koja se može dobiti iz otpada sa njiva poljoprivrednih gazdinstava. Takođe, energije Sunca i vetra se sve više koriste i predstavljaju isplativu alternativu fosilnim gorivima.

Organizatori vebinara su saopštili da biti energetski efikasan znači biti ekonomičan i brinuti o životnoj sredini. Energiju rasipamo i na objektima poljoprivrednih gazdinstava- lošim prozorima, slabom izolacijom i zastarelim mašinama.

Koliki je značaj ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost na poljoprivrednim gazdinstvima govori činjenica da se takvim projektima pri selekciji za finansiranje daje prednost.

Obnovljivi izvori energije su jedan od ključnih prioriteta EU pri rešavanje pitanja klimatskih promena i zaštite životne sredine. Podrška EU energetskom sektoru u Srbiji vredna je od 2000. više od 830 miliona evra.

Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost.

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>