Tektonske promene na tržištu dostave u Srbiji: Šta je zapravo iza kulisa, kako je firmama partnerima

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Srpsko tržište dostave hrane naručene putem mobilnih aplikacija vredi oko 10,8 miliona evra mesečno. Trenutno, ono doživljava tektonske promene jer je nekadašnji najpopularniji servis "Donesi", prešao u ruke Glova. Njegov konkurent Volt, takođe raste.

Kakav je zapravo model poslovanja aplikacija i kako funkcioniše sve iza kulisa pokazaćemo na primeru jedne od firmi partnera popularnih servisa.

Teme za vas

Inače, u Srbiji ima oko 356.000 korisnika aplikacija za dostavu hrane, a oni u proseku hranu naručuju 2,7 puta mesečno i dostave vrede oko 1.300 dinara. Najviše naručuje brza hrana, za čiju pripremu nije potrebno puno vremena kao što su pice, burgeri, testenine.

Međutim i dalje je nedefinisan radno pravni položaj dostavljača hrane odnosno kurira.

Pandemija je nepovratno promenila brojne industrije i navike potrošača, a među retkim dobitnicima socijalnog distansiranja, lokdauna, rada od kuće i ograničavanja druženja u restoranima i kafićima su upravo bile platforme za dostavu. Potražnja za njihovim uslugama porasla je preko svih očekivanja pa se u toj niši pružila dobra prilika za zaradu ljudima koji su postali partneri najvećih igrača na tržištu.

Kod nas su do pre nekoliko dana dominirala tri glavna imena te su već postala deo opšte kulture - Glovo, Donesi i Wolt, svaki sa svojim lako prepoznatljivim bojama i velikim kutijama za dostavu.

Istražili smo kako te kompanije zapravo rade jer u Srbiji, partnerstvo s tri navedena brenda ima više desetina ljudi, pa i više od hiljadu, što je i vidljivo na ulicama.

Kako se postaje partner tih kompanija, ali i radnik?

Kompanije koje stoje iza aplikacija angažuju firme partnere koje dalje angažuju radnike za dostavu. Aktuelna prodaja navela je pojedine da se zapitaju da li će i sve dalje da funkcioniše kao ranije, pa su brže - bolje prelazili kod konkurencije, što je pak, prema našim saznanjima, kod ovih drugih izazvalo prezasićenje, pa su u jednom trenutku stopirali ulazak partnerskh firmi.

Te partnerske kompanije posluju po modelu 3PL (Third party logistics) - zasnovano na osnovnom poslovnom modelu i logističkim uslugama kompanije su se pomerile ka obezbeđivanju i drugih vezanih usluga za svoje klijente. Ovo omogućava logističkim kompanijama da ponude značajno proširen asortiman proizvoda i usluga svojim klijentima. Klijenti, sa druge strane, u želji da smanje troškove poslovanja traže ovakve vidove usluga.

Sistem je inače takav da možete da postanete dostavljač ukoliko imate prevozno sredstvo, odgovarajuću saobraćajnu dozvolu, želju da radite, kao i da se registrujete kao preduzetnik. Odlazi se zatim kod provajdera, potpisuje ugovor, slušaju obuke, instalira aplikacija za rutiranje, preuzima se ili zaduži oprema i može da se počne sa dostavom.

Foto: Shutterstock

Međutim, kako kaže sagovornik Telegraf Biznisa koji ima jednu od partnerskih kompanija (3PL), tu i nastaje problem jer nema dovoljno radne snage koja može da se ostvari kao preduzetnik.

To je navelo mnoge da se zapošljavaju u agencije, odnosno kod preduzetnika koji su onda zapravo podizvođači službama za dostavu hrane.

- Kao vslanik jedne od takvih kompanija, poslujem već dve godine. I sam povremeno vozim dostave. Imam nekoliko radnika koji preko mene zarađuju za sebe i porodicu. Kod mene su prijavljeni, imaju zdravstveno, socijalno. Plaćam redovno poreze državi i taj sistem radi i bili smo zadovoljni. Kao i korisnici - navodi nam on.

Sada pak navodi, moraju da prihvate i nove uslove tržišta, a to podrazumeva da su firme partneri praktično odgovorni za sve - od radnika, opreme, isporuke, do amortizacije, do zakonskih regulativa.

- Nama se ne dopadaju i novi parametri po kojima se računa zarada. Ranije je bilo isplativo da se dostava radi i 5 sati i 10 sati dnevno, što je mnogima premostilo težak period u životu - kaže naš sagovornik.

- Ranije je bilo poznato - plaćen si na sat i na isporuku. Trenutno, kao poslodavci/vozači, ali i podizvođači, ne znamo da li ćemo moći da održimo sistem u kojem će nam radnici biti prijavljeni, a da nam ostane na kraju i neki profit - kaže nam.

Centar za istraživanje javnih politika ranije je došao do podataka da u Srbiji ima oko 356.000 korisnika aplikacija za dostavu hrane, da oni u proseku hranu naručuju 2,7 puta mesečno i da dostave prosečno vrede oko 1.300 dinara.

Dostavljači i kuriri ne spadaju ni u jednu od ove dve grupe, već se nalaze između njih i bilo bi ih najpravilnije definisati kao ekonomski zavisne samozaposlene.

Među brojnim problemima sa kojima se dostavljači suočavaju iskristalisao se i problem parkiranja po gradu, pa je plaćanje kazni za nepropisno parkiranje unapred ukalkulisano u njihovo poslovanje.

(V.B.)