Da li šefu morate da se pravdate zašto ste na bolovanju? Pitali smo poverenika šta je zabranjeno

Foto-ilustracija: Shutterstock

Uzimanje bolovanja u Srbiji počelo je da se vezuje kao i mnogo što šta, uz negativan kontekst. Kao da radniku nije dovoljno to što nije zdrav i što mora da odsustvuje s posla, već verovatno se suočava i sa pitanjem kolega - jesi li stvarno bolestan?

Teme za vas

Da ne ulazimo u to kako je došlo do zloupotrebe ovog termina, mnogo je važnije šta zaista pravilnik kaže, kome i da li treba uopšte da se pravdate.

Pre godinu i po dana, Srbija je dobila, treći po redu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, čiji je zadatak da štiti ove osetljive podatke svakoga od nas.

Kako je zakon još nov, a jedina praksa u njegovoj primeni poklopila se sa godinom pandemije javile su se i neke nedoumice. To se, ispostaviće se, naročito odnosi na odnos poslodavac - zaposleni i to sme li poslodavac da kontroliše radnika tokom bolovanja?

Kako je potvrdio Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za Telegraf Biznis, šef ne mora da zna zašto ste na bolovanju.

Poverenik nam između ostalog, objašnjava prednosti i mane novog Pravilnika, ali i kako radnik da štiti svoja prava u ovom kontekstu.

- Posmatrano iz ugla Poverenika, mogu da kažem da novi Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite koji je u primeni od 8. aprila uglavnom ima prednosti, a ne mane. Te prednosti sastoje se u tome što je propisano da se podaci sadržani u obrascima koji su obuhvaćeni Pravilnikom vode i razmenjuju u elektronskom obliku u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava, kao i u tome što je u sadržini obrasca izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad izostavljen podatak o dijagnozi – šifri bolesti, koji je prethodni obrazac sadržao - navodi nam Marinović.

- Na ovaj način, na šta je je ukazivao i moj prethodnik na mestu poverenika, bolje se štite podaci o ličnosti osiguranika zbog toga što je isključena mogućnost da se sa podatkom o njegovom zdravstvenom stanju, koji spada u posebne vrste podataka čija je obrada, po pravilu zabranjena i dozvoljena je isključivo u zakonom propisanim slučajevima - ističe.

Marinović ukazuje da informacije o bolestima kao i uopšte informacije o zdravlju građana, spadaju u posebno osetljive podatke i njih bi svako, pa i građani na koje se odnose, trebali da čuvaju i štite kako ne bi došle u posed neovlašćenih lica. Njima treba da rukuju i da ih obrađuju samo lica koja su za to posebno ovlašćena i za koju obradu postoji pravni osnov.

Poverenik nam između ostalog, objašnjava prednosti i mane novog Pravilnika/Foto: Denis Daničić

U oblasti zaštite podataka o ličnosti uopšte, pa i u oblasti zdravlja, postoji problem neusaglašenosti propisa međusobno, a posebno njihove neusaglašenosti sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u delu koji se odnosi na obradu podataka koju ti propisi regulišu. Rok za usaglašavanje propisa bio je 31.12.2020.godine. Međutim, to se nije dogodilo.

Kad traže još jedan papir, a postoje dva obrasca koja se međusobno kose 

Jedan od primera je kada osiguranik dolazi u RFZO i bude vraćen da mu se dijagnoza dopiše.

- Ta zakonska obaveza nije ispoštovana, ali očekujem da Narodna skupština uskoro donese odgovarajuću odluku po tom pitanju. Što se tiče problema koji ste naveli, a koji se sastoji u tome da se u praksi dešava da, kada osiguranik odnese u Republički fond za zdravstveno osiguranje novi obrazac izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad koji više ne sadrži šifru bolesti, bude vraćen uz zahtev da se dopiše šifra bolesti, to je upravo primer neusaglašenosti dva obrasca koja trenutno istovremeno egzistiraju, i to navedenog obrasca izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad i obrasca potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, koji je u primeni od 2002, a koji sadrži još uvek podatak o dijagnozi bolesti, - objašnjava poverenik.

Prema njegovim rečima, ovaj problem može biti rešen izmenom Pravilnika o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju koji zajednički donose ministar zdravlja i ministar rada, na taj način što bi iz navedenog obrasca potvrde bila uklonjena dijagnoza bolesti.

Ukoliko je RFZO, i pored toga što u obrascu izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad nadležni medicinski radnik popunjava i procenat od osnova za naknadu zarade na osnovu kog Fond može izračunati naknadu, problem može biti rešen povezivanjem u elektronskoj formi zdravstvene ustanove i RFZO, na koji način bi bilo onemogućeno da neovlašćena lica stupe u posed podatka o zdravlju osiguranika.

Foto: Shutterstock

*Šta da radi radnik ako mu poslodavac ipak traži informacije o bolesti, tj. ukoliko mu je to uslov za odobrenje bolovanja (ili pravdanje)

- Poslodavac je, saglasno obavezi iz Zakona o radu i pratećih propisa, u obavezi da se stara o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu svih zaposlenih. U tom smislu on ima pravo, a zaposleni obavezu, da ga obavesti o svakoj činjenici koja je od uticaja na bezbednost i zaštitu zdravlja zaposlenih kod tog poslodavca. Međutim, kako obrasci koje popunjavaju ovlašćeni medicinski radnici sadrže i informaciju o uzroku privremene sprečenosti za rad zaposlenog (kao što su bolest, mera obavezne izolacije, povreda na radu, povreda van rada, profesionalna bolest, porodiljsko odsustvo...) to je informacija koja je poslodavcu dovoljna za „odobrenje bolovanja (ili pravdanje)“ kako ste naveli.

Kakva su vaša iskustva kada je reč o pisanju bolovanja? Pišite nam u komentarima

(Telegraf Biznis)