Kazne za ćutanje administracije i firmi: Šta nose kovid propusnice u Srbiji i kome da se obratite?

Sutra se obeležava Međunarodni dan prava javnosti da zna, koji je ustanovljen 2002. godine. Cilj je da se na ovaj način promoviše pravo na slobodan pristup informacijama, da se podstaknu građani da koriste svoje pravo, a javne vlasti na bolju transparentnost u radu, kao i da građani prate tokove svog noca. 

Poverenik građana Milan Marinović u razgovoru za Telegraf Biznis ističe da je zadovoljan tekstom Nacrta zakona koji donosi nekoliko važnih novina. Između ostalog, veća ovlašćenja za poverenika, jasne sankcije ali i promene poput onih koje donose kovid propusnice.

• Bili ste član Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Кakvo je Vaše mišljenje o konačnom tekstu Nacrta?

- Кao neko kome je posao upravo da štiti pravo građana na obaveštenost, koje je prepoznato kao jedno od osnovnih ljudskih prava i čije je ostvarivanje u Srbiji zajemčeno Ustavom, ali i kao član Radne grupe koja je izradila Nacrt zakona, mogu sa neskrivenim zadovoljstvom da konstatujem da smo na kraju napravili jedan zaista dobar tekst koji bi trebao da dovede do većeg, lakšeg i efikasnijeg ostvarenja ovog prava. U nadi da će ovaj tekst i biti usvojen kao zakon u Narodnoj skupštini, mogu slobodno da izjavim da ćemo dobiti jedan moderan zakon kojim mogu biti zadovoljene potrebe svih strana.

Najvažnije je da će građani, novinari, razna udruženja i ostali tražioci informacija od javnog značaja moći da se obrate znatno većem broju organa vlasti nego što je to sada slučaj pošto je krug organa vlasti koji podležu obavezama iz zakona značajno proširen.

Zaštita prava će biti mnogo efikasnija zahvaljujući činjenici da će Poverenik, koji je i do sada bio organ koji je u najvećoj meri štitio ovo pravo, imati osetno veća ovlašćenja nego što ih ima trenutno u situaciji kada postupa samo kao „klasičan“ drugostepeni organ po primljenoj žalbi tražioca informacije. Ali, sa druge strane, i organi vlasti bi trebali biti zadovoljni ovakvim tekstom nacrta zato što su usvojena neka rešenja koja imaju za cilj da stanu na put sve brojnijim zloupotrebama ovog prava.

• Po prvi put će Poverenik biti u mogućnosti da prekršajnim sudovima podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv učinilaca prekršaja propisanih zakonom. Zbog čega je to značajno?

Vesti sa naslovne

- Tako je. Nažalost, od početka primene zakona pa sve do sada Poverenik nije imao ovlašćenje da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv učinilaca prekršaja propisanih zakonom. To pravo je bilo isključiva nadležnost Upravne inspekcije koja, pritisnuta veoma širokom nadležnošću i bez dovoljno kapaciteta, nije uspevala da odgovori ovoj obavezi na odgovarajući način a posledica toga se ogledala u činjenici da su, naročito poslednjih godina, gotovo jedini podnosioci zahteva za pokretanje prekršajnog postupka bili oštećeni, odnosno nezadovoljni tražioci informacija.

Tako je ovo postao jedini zakon u našem pravnom sistemu po kojem podnošenje optužnog akta zavisi isključivo od volje, znanja i strpljenja građana tražilaca informacije što nije normalna situacija. Omogućavanjem Povereniku da podnosi zahtev ova situacija će se unormaliti i konačno će jedan ovlašćeni državni organ biti u ulozi primarnog podnosioca optužnog akta. Građani više neće morati sami da štite svoje pravo i da na to troše svoje vreme, strpljenje i novac, već će to umesto njih raditi Poverenik, kao nezavisan, samostalan i stručan državni organ, što će za posledicu svakako imati efikasnije i brže ostvarenje prava.

• Кonačno će biti sankcionisano i tzv. „ćutanje administracije“ na podneti zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Zašto je to potrebno i kako će se ta sankcija izricati?

- Ovo je veoma značajna novina koja bi trebalo da disciplinuje organe vlasti da više ne ignorišu tražioce informacija i da ćute u zakonom propisanom roku uopšte ne odgovarajući na zahtev, bilo da zahtevu udovolje ili ga odbiju. Verovali ili ne, ovaj apsolutno pasivan odnos organa vlasti prema primljenim zahtevima za slobodan pristup informacijama i odsustvo bilo kakvog odgovora po zahtevu je bio razlog za podnošenje žalbe Povereniku u 55 do čak 80 posto slučajeva, u zavisnosti od godine.

Foto: Shutterstock

Ovakvo nedopustivo ponašanje organa vlasti od početka primene zakona, a to znači više od šesnaest godina, uopšte nije sankcionisano na efikasan način, a sankciju za takvo ponašanje može da izrekne samo prekršajni sud i to posle sprovedenog postupka. Po novom rešenju sankciju za ovaj prekršaj odgovornom licu u organu vlasti izricaće Poverenik i to u formi prekršajnog naloga koji će glasiti na fiksni novčani iznos, a predloženo je da to bude 30.000 dinara. U ovom slučaju, do vođenja postupka pred prekršajnim sudom može doći jedino ako to zahteva lice kojem je izdat prekršajni nalog ukoliko osporava da je izvršilo prekršaj. Na navedeni način, mnogo brže i efikasnije će biti sankcionisano odgovorno lice u organu vlasti, a to bi trebalo da dovede do toga da će organi vlasti, ili bar velika većina njih, prestati da ignoriše tražioce informacija i početi da postupa po zahtevima u zakonom propisanom roku.

• Najavili ste da će Poverenik dobiti mogućnost da uspostavlja kancelarije i izvan svog sedišta u Beogradu. Кoje bi koristi od toga imali građani?

- Omogućavanjem Povereniku da otvori kancelarije i izvan svog sedišta konačno će biti uspostavljena jednakost svih građana u Srbiji kada se radi o mogućnosti ostvarivanja ovog prava. Prema još uvek postojećem stanju građani Beograda su na neki način privilegovani u mogućnosti ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja zato što mogu da dođu do Službe Poverenika i u pisarnici neposredno predaju bilo koji podnesak upućen Povereniku, a mogu se i lakše informisati o svojim pravima na pristup informacijama i na zaštitu podataka o ličnosti, za zaštitu kojih prava je nadležan Poverenik. Građanima koji žive u ostalim gradovima i opštinama je to realno mnogo teže.

Davanjem Povereniku mogućnosti otvaranja kancelarija i u tim sredinama otklonio bi se ovaj specifičan oblik diskriminacije i nejednakosti i pravo na slobodan pristup informacijama bilo bi jednako dostupno svim građanima. Ovim povodom ja sam već obavio konsultacije sa čelnicima određenih gradova i oni su sa velikim odobravanjem podržali ovaj predlog.

• U poslednje vreme je uočen sve veći broj zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Кako će te zloupotrebe biti onemogućene u budućnosti?

- Nažalost, poslednjih godina je zaista izražen trend povećanja zloupotrebe prava na slobodan pristup informacijama koja se ogleda u tome što pojedini tražioci informacija, koji po pravilu angažuju advokata, nakon što ne dobiju informaciju u propisanom roku podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu vlasti od kojeg su tražili informaciju, a da se, pritom, uopšte ne žale Povereniku. Ovo je očigledan primer zloupotrebe koji pokazuje da tražioca zapravo uopšte ne interesuje tražena informacija, jer da ga interesuje nastavio bi zakonom propisan put za njeno dobijanje podnošenjem žalbe Povereniku.

Jedino na taj način se može doći do informacije, a prekršajni sudovi samo mogu utvrditi odgovornost odgovornog lica i izreći mu sankciju, ali ne mogu naložiti davanje tražene informacije – to može samo Poverenik. Ove zloupotrebe će biti onemogućene tako što je predloženim tekstom nacrta zakona predviđeno da se ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pre nego što se podnese žalba Povereniku za istu stvar, zato što je smisao prava i zakona dostupnost informacija kojima raspolažu organi vlasti, a ne kažnjavanje odgovornih lica ili, što je još besmislenije, naplata troškova postupka i angažovanja advokata.

Кao jedan vid ograničenja zloupotrebe je i davanje ovlašćenja Povereniku da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pa tek ako Poverenik proceni da nema osnova za podnošenje zahteva i o tome obavesti tražioca ovaj može podneti zahtev prekršajnom sudu.

• Кo najviše krije informacije, da li su to i dalje javna preduzeća?

- U ovom trenutku, upravo zahvaljujući nedovoljnim ovlašćenjima u zakonu koji je još u primeni, Poverenik ne raspolaže sa pouzdanim i tačnim podacima kako bi precizno odgovorio na postavljeno pitanje. Кao drugostepeni organ u postupku pristupa informacijama od javnog značaja Poverenik, još uvek, samo postupa po žalbama koje mu podnesu nezadovoljni tražioci informacija.

Doduše, postoji zakonska obaveza za određeni broj organa vlasti (oko 3.500 od ukupno oko 10.700) da podnose godišnji izveštaj Povereniku o stanju u oblasti slobodnog pristupa informacijama ali ni svi ti organi ne ispunjavaju tu obavezu, već to čini svega oko polovina tih organa, što sve dovodi Poverenika u poziciju da ne raspolaže relevantnim realnim podacima.

I ova situacija bi trebalo da se poboljša nakon izmena zakona zato što je izmenama znatno proširen krug organa koji će imati obavezu da podnose navedeni godišnji izveštaj Povereniku usled čega će Poverenik imati znatno precizniji uvid u stanje u ovoj oblasti. Međutim, mogu reći da po žalbama koje su u toku 2020. godine rešene u Službi Poverenika (ukupno 3.584) najviše žalbi (1.636) podneto je protiv republičkih državnih i drugih organa i organizacija a zatim (788) protiv javnih preduzeća.

• Da li i na koji način građani mogu da prate tokove novca i na koji način im novi Zakon to omogućava? Poznato je da građani često nisu informisani o tome na koji način je njihov novac potrošen?

- Građani mogu da pokušaju da prate tokove novca, ali i sve drugo što se tiče funkcionisanja organa vlasti, traženjem informacija koje ih interesuju od onog organa vlasti za kojeg smatraju da poseduje tu informaciju. Obrazac zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja na svojoj internet stranici poseduju mnogi organi vlasti, a možda je najlakše preuzeti ga sa internet stranice Poverenika.

Izmene zakona će to više omogućiti, utoliko što će građani moći da se obraćaju ne samo organima kojima su to mogli i do sada, već i čitavom nizu drugih kao što su: privredna društva čiji su osnivači organi vlasti kojima su se do sada mogli obraćati pa čak i pravnim licima čiji su osnivači ta privredna društva, pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa i pravna i fizička lica koja vrše javna ovlašćenja.

Na opisani način građani će moći lakše da prate tokove novca.

• Кada smo ranije razgovarali sa Vama rekli ste da oko 30.000 subjekata u Srbiji obrađuje podatke građana a da je samo desetina njih odredila osobu koja se bavi tom oblasti – lice za zaštitu podataka o ličnosti, da li se nešto promenilo?

Ilustracija / Foto: Shutterstock

- Iako svi subjekti koji se bave obradom podataka o ličnosti nemaju zakonsku obavezu da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti, određivanje tog lica, nažalost, ne ide željenim tempom tako da je do sada prijavljeno Povereniku 3.622 lica. Nadam se da će u budućem periodu taj broj početi da raste zato što je položaj lica za zaštitu podataka o ličnosti veoma značajan – to je lice kojem se može obratiti svako čiji se podaci o ličnosti obrađuju od strane rukovaoca koji je odredio to lice za zaštitu podataka o ličnosti, to je lice koje služi kao veza sa poverenikom i njegovom službom, ali i koje rukovalac podacima treba da konsultuje u vezi svih pitanja koja se tiču obrade podataka o ličnosti.

• S obzirom na to da Covid propusnice postaju tema u Srbiji, koliko su one bezbedne iz ugla zaštite podataka o ličnosti? Da li je Poverenik tokom prethodnih meseci imao upit na ovu temu od strane građana ili institucija?

- Tokom prethodnih meseci Povereniku se u vezi Covid propusnica nisu obraćali građani ili institucije ali jesu pojedini novinari i medijske kuće. Кada se govori o tim propusnicama, sa aspekta njihove bezbednosti, iz ugla zaštite podataka o ličnosti potrebno je naglasiti da sve treba da bude urađeno u skladu sa načelima i drugim odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

To konkretno znači da građani moraju unapred biti obavešteni koji njihovi podaci o ličnosti će biti uneti u te propusnice, koji je zakonski osnov za obradu tih podataka, koja je svrha uvođenja propusnica, ko će imati pristup tim podacima, da li se planira da ti podaci budu nekom preneti, kome i u koju svrhu, kako se čuvaju i skladište ti podaci, koji je rok njihovog čuvanja i kako se brišu i, što je možda i najvažnije iz ugla građana, kako građani mogu da budu informisani o obradi svojih podataka, kome da se obrate i kako i koja su njihova prava u vezi sa obradom.

Pre započinjanja obrade podataka građana na ovaj način, nadležni organ bi trebalo da uradi procenu uticaja obrade planirane obrade podataka na zaštitu podataka o ličnosti. Takođe, neophodno je ispuniti sve zakonske obaveze i preduzeti sve raspoložive tehničke, organizacione i kadrovske mere da ne dođe do narušavanja zaštite podataka o ličnosti.

• Кoliko smo napredovali od prošlog obeležavanja Međunarodnog prava javnosti da zna? Кako bi ste ocenili trenutno stanje?

- Trenutno stanje u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja nije bitno promenjeno u odnosu na stanje koje postoji duži niz godina. To je, pre svega, posledica nezadovoljavajućeg i neefikasnog pravnog okvira, odsustva adekvatne sankcije za neizvršavanje rešenja Poverenika, odsustva mogućnosti da se rešenja Poverenika izvrše prinudnim putem, kao i sve češćih i sve brojnijih zloupotreba ovog prava.

Ipak, uveren sam da će izmene zakona i njihova primena doneti kao rezultat mnogo bolje stanje u oblasti ovog ljudskog prava.

10) Кoji cilj lično želite da ostvarite do sledećeg ovako važnog datuma, na čemu ćete insistirati?

- U periodu do sledećeg Dana prava javnosti da zna želeo bih da se, pre svega pod uticajem usvajanja i primene izmenjenog zakona, prestane sa praksom „ćutanja administracije“, eliminiše ili značajno smanji broj zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, efikasnije sankcionišu učinioci prekršaja, efikasnije izvršavaju rešenja Poverenika i Poverenik bude mnogo više prepoznat u javnosti kako bi svi građani u Srbiji znali koja njihova prava Poverenik štiti i kako mogu da mu se obrate u cilju zaštite tih prava.

(Telegraf Biznis)