U izradu novog urbanističkog plana uključeno 250 stručnjaka: "Želimo da idemo u pravcu Berlina"

Trudili smo se da u izradu generalnog urbanističkog plana uključimo mnogo različitih profesionalaca sa velikim iskustvom u oblasti ekonomije, arhitekture, saobraćaja i mnogih drugih, rekao je gradski urbanista Marko Stojčić.

– U taj posao uključeni su i fakulteti, a na izradi plana radi više od 250 stručnih ljudi. Čitav posao je počeo pre godinu dana i trenutno smo u prvoj polovini izrade, što znači da je pripremljen elaborat za rani javni uvid koji će biti oglašen u oktobru. Nakon toga biće izrađen nacrt, te sledi javni uvid od mesec dana tokom kojeg će građani moći da daju svoje primedbe – rekao je Stojčić.

On je istakao da je dogovor svih učesnika izrade plana bio da se politika ostavi po strani i da urbanističko rešenje bude strateško, za narednih dvadeset godina.

– Ono se neće videti prvih deset godina već u periodu od desete do dvadesete godine i u periodu posle 2041. godine. GUP obuhvata sve, razvoj Beograda ne samo u građevinskom smislu već utiče i na obrazovanje, ekologiju, saobraćaj, industriju i druge oblasti. Želimo da idemo u pravcu Berlina koji je dovršen grad i da insistiramo na intelektualnim aktivnostima koje treba da postanu glavna usluga – kazao je Stojčić.

Istovremeno, ukazao je Stojčić, Beograd ne treba da bude grad koji će negativno uticati na druge gradove u Srbiji, u smislu iseljavanja iz manjih gradova i preseljenja u Beograd.

– U ovom strateškom planu mi prihvatamo da je postojala „divlja” gradnja i na nama je da pokušamo da omogućimo tim ljudima da dobiju što bolje uslove života. Nažalost, ne možemo vratiti vreme unazad, a kada se ljudi jednom usele stvar je praktično završena. Imali smo tri decenije nelegalne gradnje, danas inspekcija radi svoj posao i apelujem na ljude da ne grade bespravno – kazao je Stojčić.

Stojčić je istakao da je život naselja Beograd na vodi pokazao da je on profesionalno-arhitektonski i urbanistički razrešen.

– Beograd na vodi je najuspeliji arhitektonsko-urbanistički poduhvat, posle izgradnje pojedinih blokova na Novom Beogradu 60-ih i 70-ih godina 20. veka, hteo to neko da prizna ili ne – istakao je Stojčić za K1.

Ukazao je da postoji deficit stambenog fonda za jeftinijim stanovima i najavio da oni treba da budu nadomešćeni izgradnjom stambenog bloka u Makiškom polju. Kada je reč o izgradnji visokih objekata, Stojčić je istakao da postoji jasno definisana zona u centralnoj gradskoj zoni gde ona nije moguća.

– Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je uradio sedam elaborata o zaštiti kulturno-istorijskih celina, dok se do kraja godine očekuje još dva. Čuvamo kulturno nasleđe Beograda, uređujemo fasade, a nastavljamo i sanaciju Kalemegdana – ukazao je Stojčić.

Najavio je rekonstrukciju Ulice kneza Miloša po ugledu na pariski Šanzelize, koja treba da dobije jednu saobraćajnu traku više, odnosno tri trake po smeru, drvored i adekvatan prostor za pešake.

Stojčić je naveo da je prema svim analizama i studijama najopterećeniji pravac u glavnom gradu Bulevar vojvode Mišića, zbog čega je vrlo jasno bilo kuda treba da se kreće prva linija metroa. Deo Makiškog polja planiran je za stanogradnju, deo za komercijalne aktivnosti, a deo za privredne aktivnosti, a kako je pojasnio Stojčić, vlasnici su starosedeoci. Dakle, na tom prostoru gradiće ili sadašnji vlasnici parcela ili oni kojima parcelu budu prodali.

– Grad će izgraditi najznačajniju saobraćajnicu koja će prolaziti po sredini, kako bi čitav prostor mogao da se razvija – naveo je Stojčić.

Glavni urbanista je najavio da bi GUP trebalo da bude završen naredne godine i izneo ocenu da ozbiljan plan nije postojao, osim GUP-a iz 1972. godine, koji je sprovođen do početka osamdesetih. Nakon toga bila je „ogromna pukotina”, bez prave strategije, i svi su bili ili nesprovodljivi ili amaterski.

Metro je rezultat ogromnog broja studija i svi relevantni evropski stručnjaci učestvovali su u izradi finalnog dokumenta, zaključio je Stojčić.

(Telegraf Biznis)