Devizne rezerve Srbije skočile na 16,8 milijardi evra: Šta građani imaju od toga?

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije dostigle su na kraju septembra ove godine nov rekordan nivo od kada se prate ti podaci i iznosile su 16,8 milijardi evra, što je za preko 1,2 milijarde evra više nego na kraju avgusta, saopšteno je iz NBS.

Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 149 odsto i oko sedam meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) iznosile su na kraju septembra 14,24 milijarde evra i veće su za 1,06 milijardi u odnosu na kraj prethodnog meseca.

Povećanje bruto deviznih rezervi u septembru, rezultat je prvenstveno priliva po osnovu dve emisije evroobveznica u evrima u ukupnom iznosu od 1,70 milijardi evra. Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu, prvi put u svojoj istoriji emitovala „zelenu“ evroobveznicu u nominalnom iznosu od 1 milijardu evra, ročnosti sedam godina, po najnižoj kuponskoj stopi ikada od 1 posto i stopi prinosa od 1,26 procenata, podseća NBS.

Istovremeno, emitovana je 15-godišnja konvencionalna evroobveznica u nominalnom iznosu od 750 miliona evra, što je evroobveznica s najdužim rokom dospeća koju je Republika Srbija do sada emitovala.

Neto prilivi u devizne rezerve tokom septembra, pored pomenute prodaje evroobveznica, ostvareni su i po osnovu aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu s neto efektom od 165 miliona evra, upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima u ukupnom iznosu od neto 199,6 miliona evra.

Navedeni prilivi bili su više nego dovoljni da pokriju odlive po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i hartija od vrednosti od 865,5 miliona evra, od čega je 619,8 miliona evra iskorišćeno za otplatu preostalog dela dolarske evroobveznice emitovane 2011. godine, i odlive po drugim osnovima od ukupno 16,1 milion evra.

Na povećanje deviznih rezervi u septembru dodatno je uticao i pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 26,4 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u septembru iznosio je 577,7 miliona evra i bio je za 26,6 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U periodu januar-septembar ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 4,70 milijardi evra.

U septembru, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u septembru neto kupila 135 miliona evra. Posmatrano od početka godine, NBS je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, neto kupila 1,1 milijardu evra, navodi se u saopštenju.

Ko koliko ima?

Prema podacima Svetskog saveta za zlato za drugi ovogodišnji kvartal, najveće rezerve zlata na Balkanu, posle Srbije ima Severna Makedonija i one su teške 6,89 tona.

Slovenija ima 3,17 tona, Bosna i Hercegovina 2,98 tona a Crna Gora 1.090 kilograma, nasleđenih od nekadašnje SFRJ. Najmanje su hrvatske zlatne rezerve, jer one zapravo i ne postoje, pošto je Hrvatska svoje zlato prodala.

Prošle godine, u svojim rezervama zlata isticala se Rusija, a Srbija je pratila ovaj trend. Centralna banka Srbije saopštila je da je u oktobru prošle godine kupila devet tona zlata, nakon što su to pre učinile centralne banke širom sveta, uključujući Rusiju i Kinu. Taj trend se nastavio i mesecima posle.

(Telegraf Biznis)