Da li element može da sačuva planetu?

Foto-ilustracija: Shutterstock

Ovo pitanje čovečanstvo je sebi nametnulo svojim odnosom prema životnoj sredini, preteranim trošenjem resursa i zagađenjem vazduha. Litijum je visoko reaktivan alkalni metal koji je veoma lagan i ima visoku toplotnu i električnu provodlјivost. Upravo zbog tih osobina, naučnici širom sveta već decenijama koriste litijum kao jedan od ključnih elemenata u razvoju tehnologija koje će omogućiti uspešnu zelenu energetsku tranziciju. Moć litijuma iskorišćena je u litijumskim baterijama, koje su osnov za postepeni prelazak na obnovljive izvore energije. Već danas raste potreba za litijumom, a predviđanja su da će do 2030. potražnja porasti pet puta.

Odavno nije prerano za novi načini razmišljanja, jer je globalno zagrevanje stvarna pretnja načinu na koji živimo. Zato cilj - nulta emisija štetnih gasova, nije opcija, već istinska potreba čovečanstva. Automobili sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem drugi su najveći faktor za porast emisije CO2 gasova, pa je prelazak na električne automobile sve izvesnija slika budućnosti. Litijum je neophodan i za skladištenje čiste energije vetra ili sunca u velikim litijumskim akumulatorima, radi optimalnog korišćenja energije u periodima kada je najpotrebnija.

Nije zanemarljiva ni upotreba litijuma u proizvodnji baterija za laptopove, telefone i druge elektronske uređaje. On je najlakši od svih metala, te je pogodan i za druge namene, od proizvodnje pejsmejkera do upotrebe u avionskoj industriji.

Klimatski paket EU predviđa smanjenje emisija štetnih gasova za 55 odsto do 2030. i to u poređenju sa 1990. godinom koja se uzima kao referenca. Sve su glasnija upozorenja da bez litijuma svet nikada ne bi mogao da postigne nultu emisiju do 2050. Sve su glasniji i povici da se ne sme više čekati sa napuštanjem fosilnih goriva i borbom za čistiji vazduh i zdravije okruženje.

Spas planete je, kako stvari stoje upravo ispod njene površine – u ležištima litijuma širom sveta, u kojima i Srbija, u značajnom delu, učestvuje sa svojim blagom doline Jadra.

(Telegraf.rs/PR)