Ilon Mask: Ako UN objasni kako 2% mog novca može da reši glad u svetu, uradiću to

Foto: Tanjug/AP

Ilon Mask kaže da će prodati sve deonice Tesle odmah i rešiti glad u svetu ako mu neko iz Svetskog programa za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija objasni kako se to može sa šest milijardi dolara.

To je Maskov odgovor na tvit Dr Elija Davida, vodećeg stručnjaka za veštačku inteligenciju, koji je objavio da Maskovih 2 posto celog bogatstva iznosi šest milijardi dolara, dok je UN-ov Svetski program za hranu u 2020. skupio 8,4 milijarde dolara. Postavio je pitanje kako to nije rešilo pitanje gladi u svetu.

Fact check:🔹 2% of @elonmusk's wealth is $6B🔹 In 2020 the UN World Food Program (WFP) raised $8.4B. How come it didn't "solve world hunger"?_ pic.twitter.com/x6w0MJ3Buc— Dr. Eli David (@DrEliDavid) October 30, 2021

Teme za vas

Mask je nekoliko minuta kasnije opet tvitnuo i rekao da UN-ovo objašnjenje, odnosno finansijski plan, mora biti transparentan kako bi javnost videla tačno gde je i kako novac potrošen.

"Nije komplikovano, ako se ne pomogne, ljudi će umreti"

Pre četiri dana šef Svetskog programa za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija izjavio je da "mala grupa veoma bogatih pojedinaca može da pomogne u rešavanju gladi u svetu sa samo malim delom svog bogatstva".

If WFP can describe on this Twitter thread exactly how $6B will solve world hunger, I will sell Tesla stock right now and do it.— Elon Musk (@elonmusk) October 31, 2021

- Milijarderi bi trebalo jednokratno da priskoče u pomoć - rekao je Dejvid Bisli za CNN, navodeći posebno dva najbogatija čoveka na svetu, Džefa Bezosa i Ilona Maska.

- Šest milijardi dolara za pomoć 42 miliona ljudi koji će doslovno umreti ako im ne pomognemo. Nije komplikovano - dodao je Bisli.

Direktor Tesle Ilon Mask poseduje bogatstvo vredno 289 milijardi dolara, prema Bloombergu, što znači da Bisli traži donaciju od samo dva posto njegove imovine. Bogatstvo američkih milijardera gotovo se udvostručilo od početka pandemije i sada iznosi 5,04 biliona.

"Mnoge nacije kucaju na vrata gladi"

- Kombinacija nekoliko kriza, poput klimatskih promena i pandemije kovida-19, znači da mnoge nacije kucaju na vrata gladi - rekao je Bisli.

Polovina stanovništva Avganistana, 22,8 miliona ljudi, suočava se s akutnom krizom gladi, stoji u izveštaju WFP-a objavljenom u ponedeljak. Ogromna nezaposlenost i nelikvidnost znače da se zemlja nalazi na rubu humanitarne krize i da su 3,2 miliona dece mlađe od pet godina u opasnosti, zaključuje se u izveštaju, prenosi Index.

Niz novih izveštaja Bajdenove administracije prošle nedelje je uputilo oštro upozorenje - efekti klimatskih promena biće sveobuhvatni i predstavljaće problem svakoj nacionalnoj vladi. U tim izveštajima administracija navodi da klimatske promene pokreću migracije, što je prvi put da američka vlada službeno priznaje vezu između klimatskih promena i migracija. WFP je upozoravao na ovu tendenciju u prošlosti, posebno u regiji Suvog koridora u Srednjoj Americi.

"Klima se stalno menja i donosi uragane i poplave, to je strašno"

- Na prime, uzmimo Sjedinjene Američke Države i srednjoameričku regiju Suvi koridor, dakle Gvatemalu, Honduras, Salvador i Nikaragvu. Pomažemo da se prehrani mnogo ljudi u tom području, a klima se stalno menja i donosi uragane i poplave, to je strašno - rekao je Bisli u utorak.

WFP procenjuje da 5,2 miliona ljudi hitno treba pomoć u hrani u etiopskoj regiji Tigraju, gde etiopski premijer Abij Ahmed od prošle godine vodi veliku ofanzivu protiv Narodnooslobodilačkog fronta Tigraja (TPLF). Od tada su ubijene hiljade civila, dok je više od dva miliona ljudi raseljeno.

Humanitarne organizacije, poput WFP-a, imale su problema u snabdevanju onih kojima je potrebna pomoć u regiji, što je samo pogoršalo krizu.

- Ne znam odakle im hrana. Nestalo nam je goriva. Nemamo gotovine za plaćanje ljudi, ponestaje nam novac i ne možemo da pokrenemo svoje kamione - rekao je Bisli za CNN.

(Telegraf.rs)