3 stvari koje su podigle inflaciju u Srbiji za mesec dana: Šta bi se desilo da je NBS "dirala" dinar?

Foto: Pixabay

Rast međugodišnje inflacije u avgustu i septembru na 4,3, odnosno 5,7 odsto respektivno, rezultat je niske uporedne baze iz 2020, skoka svetskih cena energenata, slabije poljoprivredne sezone zbog suše tokom lenjih meseci i posledičnog rasta cena neprerađene hrane, kao i faktora "uvezenih" iz međunarodnog okruženja, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

Povodom različitih interpretacija o kretanju inflacije u drugoj poloivini 2021, iz NBS-a predočavaju da prosečna inflacija u Srbiji u periodu januar-septembar iznosi 3 posto u odnosu na isti period prošle godine.

Ističu takođe da se gotovo dve-trećine rasta inflacije u septembru, ili čak 3,6 procentnih poena, odnosi na faktore na koje monetarna politika ne može da utiče svojim instrumentima - referentnom kamatnom stopom, politikom deviznog kursa i ostalim instrumentima, te da bi zaoštravanje monetarne politike radi suzbijanja inflacije u ovom trenutku bilo štetno i za privredu i za građane.

Iz centralne banke preciziraju da se u septembarskoj inflaciji čak 1,8 procentnih poena odnosi na cene neprerađene hrane, koje su međugodišnje skočile za 17,9 posto, zatim 0,8 procentnih poena se odnosi na cene prerađene hrane koje su porasle za 3,7 odsto, dok se 1 procentni poen odnosi na cene derivata nafte koje su povećane za 16,3 posto međugodišnje.

"Sve navedeno su uglavnom faktori na strani ponude, odnosno faktori koji su prisutni i u ostalim zemljama sveta i koji su ''uvezeni'', odnosno nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta", konstatuje se u saopštenju.

Ako bi NBS reagovala značajnim zaoštravanjem monetarne politike, uspela bi da ostvari neznatan uticaj na faktore poput cena hrane i energenata, ali bi takve mere privredi i stanovništvu donele više štete nego koristi, jer bi, između ostalog, značajno usporile privredni rast, poskupele kredite i ugrozile finansijsku stabilnost zemlje, koja je direktno povezana svim ekonomskim parametrima u zemlji, uključujući i ukupan poslovni ambijent i životni standard stanovništva, dodaju iz centralne banke.

Dalje podsećaju da NBS već koristi instrumente koje ima na raspolaganju, tako da su potpuno netačne ocene o odsustvu mera monetarne politike u Srbiji, a koje su u više navrata iznete u javnosti.

"Poređenja u kojima se sugeriše da bi NBS trebalo da postupi slično centralnim bankama u nekim zemljama okruženja, mogu da dođu samo od dela javnosti koji ili ne prati rad NBS, ili namerno prećutkuje činjenice. Tačno je da su neke centralne banke u okruženju već pooštrile monetarne uslove - to je uradila i NBS", piše u saopštenju.

U tom kontekstu se ukazuje da je NBS prestala da obezbeđuje jeftinu dinarsku likvidnost bankarskom sistemu i tako pooštrila uslove i situaciju likvidnosti.

"Od oktobra smo u potpunosti prestali sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, putem kojih je bankama u prethodnom periodu obezbeđivana dinarska likvidnost na rok od tri meseca po veoma povoljnim uslovima (kamata 0,10 post0)".

NBS dodaje da je u potpunosti iskoristila fleksibilnost monetarne politike koju ima i bez promene referentne kamatne stope (i koridora kamatnih stopa) efektivno pooštrila monetarne uslove povećanjem izvršne repo stope sa 0,11 na 0,27 posto, kojom se de fakto sprovode operacije povlačenja likvidnosti.

Razlike koje postoje po pitanju pooštravanja monetarnih uslova u različitim zemljama, vezane su pre svega za nivo bazne inflacije, odnosno za ocenu da li ima, i u kojoj meri, prelivanja rasta cena hrane i energenata na baznu inflaciju.

Foto: Shutterstock, A. Nalbantjan

Kako utiče kurs na cene?

Bazna inflacija, koja je u nekim zemljama viša od ukupne inflacije, u Srbiji se od početka godine kreće na nivou od oko 2 posto, čemu je u najvećoj meri doprinela stabilnost deviznog kursa koju smo očuvali čak i u najtežim okolnostima pandemije i do sada nezabeležene globalne zdravstvene i ekonomske krize, napominje NBS.

Imajući u vidu globalne faktore koji i dalje deluju inflatorno, prosečna međugodišnja inflacija koju treba očekivati na nivou cele 2021. godine kreće se u rasponu od 3,5 do 4,0 posto, poručuju iz NBS.

Iz NBS stiču da relativna stabilnost deviznog kursa i intervencije na međubankarskom deviznom tržištu nisu u suprotnosti sa inflacionim targetiranjem.

Sve više radova svetskih ekonomista, kako dodaju, „hvata korak“ sa praksom koju godinama unazad pokazuju određene zemlje u razvoju sa istaknutim nivoom evroizacije/dolarizacije - stabilnost deviznog kursa lokalne valute u odnosu na repernu valutu (evro ili dolar) je od velike važnosti za stabilnost cena i finansijskog sistema.

"Dakle, intervencije su instrument koji dopunjuje kamatnu stopu, a nije u koliziji sa njom. Dodatno, brojne međunarodne finansijske institucije i rejting agencije u svojim izveštajima ističu kredibilitet monetarne politike NBS i njen doprinos poslovnom ambijentu i privrednom rastu. A privredu i stanovništvo Srbije ne zanima previše ''šta je u dokumentima'', niti kako se rezultati ostvaruju - već da li se rezultati ostvaruju ili ne", podvalči NBS.

Godinama unazad, devizni kurs dinara prema evru je relativno stabilan, i privreda i građani prilikom planiranja investicija i planiranja potrošnje znaju da će takav i ostati. Zbog toga smo značajno ubrzali privredni rast i udvostručili fiksne investicije. Uprkos pandemiji, prosečan privredni rast tokom dve godine pandemije iznosiće oko 3,0 posto, dok će učešće fiksnih investicija već ove godine dostići 24 procenta bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja zdravu osnovu za rast u narednim godinama, stoji u saopštenju.

Stabilnost kursa bila je i jedan od ključnih faktora da se prosečna godišnja inflacija tokom prethodnih sedam godina kretala na nivou od oko 2 odsto, konstatuje NBS, ali napominje da će se u naprednom periodu međugodišnja inflacija na nivou pojedinačnih meseci, još neko vreme kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, ali će prosečna međugodišnja inflacija i u 2021. i u 2022. godini ostati u granicama cilja.

(Telegraf Biznis)