• 0

NBS zadržala kamatnu stopu, a koliko prognozira rast BDP-a?

Povodom pooštravanja monetarnih uslova, Banka podseća da u tom pravcu postepeno deluje u protekla dva meseca

  • 0
Grafikon, ekonomija, rast, biznis

Foto: Shutterstock

Narodna banka Srbije zadržala je na današnjoj sednici Izvršnog odbora referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,0 posto, i istovremeno povećala prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na raspon od 6,5 do 7,0 procenata.

Iz centralne banke je sopšteno da će NBS nastaviti sa pooštravanjem monetarnih uslova putem repo stope i povlačenjem većeg iznosa viškova likvidnosti iz bankarskog sektora. Izvršni odbor je ocenio da se pozitivni efekti mogu očekivati i u narednom periodu i da povoljni finansijski uslovi mogu biti održani i s nešto manjim stepenom ekspanzivnosti monetarne politike.

Ponovo je ukazano na snažnu dinamiku rasta domaće ekonomske aktivnosti, koja je u sva tri tromesečja ove godine nadmašila očekivanja, tako da se, prema proceni NBS, bruto domaći proizvod sada nalazi iznad nivoa pre pandemije, za više od 3,0 posto.

Centralna banka je povećala prognozu rasta Srbije za 2021. godinu sa 6,5 procenata na raspon od 6,5 do 7,0 posto, a u srednjem roku predviđa rast BDP-a između 4,0 i 5,0 odsto, što će doprineti nastavku konvergencije ka zemljama Evropske unije.

Povodom pooštravanja monetarnih uslova, NBS podseća da u tom pravcu postepeno deluje u protekla dva meseca, pri čemu je od početka oktobra prestala da organizuje aukcije repo kupovine hartija od vrednosti (HoV), putem kojih je ranije bankama obezbeđivana dinarska likvidnost po veoma povoljnim uslovima, a tokom istog meseca je započela i ciklus povećanja prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje HoV.

Ova stopa je povećana u oktobru za 16 baznih poena, sa nivoa od 0,11 posto, na kojem je bila u proseku od početka godine, na 0,27 procenata, koliko je iznosila na poslednje dve reverzne repo aukcije, kojima NBS na rok od nedelju dana povlači viškove dinarske likvidnosti iz bankarskog sistema.

Pooštravajući de facto monetarne uslove, bez izmene referentne kamate i koridora kamatnih stopa, Izvršni odbor je konstatovao da je u uslovima jačih troškovnih pritiska od prethodno očekivanih važno uticati na inflaciona očekivanja.

Srbija ekonomija biznis

Foto-ilustracija: Shutterstock

Na povećanje inflatornih pritisaka uticali su skok svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, uz efekte niske baze iz prethodne godine. Pored toga, u trećem tromesečju je, zbog suše, izostao sezonski uobičajen pad cena povrća na domaćem tržištu, što je u najvećoj meri uticalo na to da međugodišnja inflacija, od 5,7 posto u septembru, bude viša od očekivanja NBS.

Ipak, Izvršni odbor je naglasio da se bazna inflacija u Srbiji, na koju mere monetarne politike imaju najveći uticaj, i dalje nalazi u donjoj polovini ciljanog raspona ukupne inflacije (2,6% međugodišnje u septembru), za razliku od većine drugih zemalja u regionu koje su u režimu ciljanja inflacije.

Tome je, kako se dodaje, u najvećoj meri doprinela očuvana stabilnost deviznog kursa. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. decembra.

Video: Dokaz da su žene sveznajuće: Devojke inženjeri iz Emirata izmislile su „džepnu flašicu“

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke