Izvesno je da još jedna banka odlazi iz Srbije: Ovo su razlozi zašto nestaju s našeg tržišta

Rajfajzen banka objavila je da napušta bugarsko tržište. Njene akcije kupila je belgijska bankarska grupacija KBC. Ovaj posao vredan milijardu i 15 miliona evra, isplaćen je u kešu.

Kako su najavili iz Rajfajzen banke, novac od prodaje banke u Bugarskoj će investirati u druge zemlje. Nije nemoguće baš u Srbiji. 

Naime, ova banka na globalnom nivou odavno je najavljivala akviziciju u neku od zemalja regiona. Jedna od pretpostavki bila je da će konkurisati i za našu Komercijalnu banku tokom 2019. godine kada je trajao tender. Ispostavilo se da ih zanima drugačija vrsta biznisa, ali mogućnost kupovine neke od banaka ostavili su otvorenu.

U prilog tome ide činjenica da se još dve manje u banke u Srbiji spremaju za prodaju. Prema našim saznanjima, jedna koja je deo veće grupacije, već "čisti" papire za budućeg vlasnika i sprema bilanse, dok druga čeka ingerencije većinskog vlasnika.

Jednu, izvesno je, kupiće kineski fond, a drugu bi mogla gorepomenuta banka. U gradskim kuloarima su imena ovih banaka još na nivou špekulacija, pa ih ni mi ovom prilikom nećemo imenovati.

Posle nedavne prodaje Sberbanke, na domaćem tržištu će poslovati 23 banke. Sagovornici Telegraf Biznisa ranije su govorili da bi u Srbiji, moglo da bude i manje banaka, i da je optimalan broj između 15 i 18.

Naši sagovornici su više puta isticali da je ukrupnjavanje ovog tržišta logičan sled, jer posluje dosta banaka, odnosno više nego što je potrebno za ovu vrstu poslovanja na ovim prostorima.

Do pre dve godine bilo ih je 26, a 2000. godine čak 47.

Na ukrupnjavanje tržišta utiču i novi trendovi, odnosno primena novih informacionih tehnologija, te sve češće korišćenje internet i mobilnog bankarstva. Sve to smanjuje potrebu za ljudstvom.

- Nije mali broj. Ako bih ukratko odgovorio - rekao je za naš portal Arčibald Kremser predsednik UO Komercijalne banke i član uprave NLB,  u intervjuu za naš portal.

Kako nam je tada naveo, postoji mogućnost za još akvizicija na našem prostoru.

Foto: Pixabay

- U suštini, mala banka danas teško može biti ekonomski održiva. S jedne strane troškovi su visoki, a s druge strane su neophodne investicije. Da bismo preživeli u bankarskom svetu, danas moramo imati kapacitet za potrebe tržišta - naveo nam je on.

Podsetimo, u proteklih godinu dana, više banaka u našoj zemlji promenilo je vlasništvo.

Tako je Banka Poštanska štedionica pripojila mts banku, te sada posluju kao jedna banka, zatim kao što smo pomenuli, Komercijalna banka je prodata slovenačkoj NLB banci, a prethodno je još jedna banka takođe izmenila vlasničku strukturu - Opportunity banka a.d Novi Sad (Banka), čiji je ranije jedini (100%) vlasnik bio Opportunity Transformation Investments Inc, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, a koji je nedavno smanjio svoje učešće na 22 odsto.

I iz Narodne banke Srbije su više puta navodili da su promene vlasničke strukture u bankama uglavnom inicirale matične banke. 

(Telegraf Biznis)