Inflacija u Jugoslaviji je bila ogromna, svet je o tome brujao: Čeka li nas to opet?

Ekonomisti se malo čega plaše kao inflacije, pa čak i kada ona na kratko poraste par procenata iznad uobičajenih 2-3%, dižu paniku.

Razlog je što se inflacija, ako se na vreme ne kontroliše, lako otme kontroli i krene da uništava celu privredu. 

Inflacija je veliki problem

Koliko je inflacija bolna za privredu i građane, najbolje mogu posvedočiti oni koji su živeli u Jugoslaviji, ponajviše osamdesetih, a Jugoslavija je imala problem s visokom inflacijom od svog nastanka. I to ne sitnom inflacijom od 5-6% zbog koje se danas brinu u centralnim bankama SAD-a i EU, nego s inflacijom od nekoliko desetina procenata godišnje.

U ekstremnim primerima, kakvi nisu bili retki u Jugoslaviji, i cene osnovnih životnih namirnica, poput hleba, rastu iz dana u dan. Tako nastaju bizarne situacije da hleb ili mleko poskupe od jutra do večeri.

Foto: Pixabay

Inflacija u Jugoslaviji

Prema podacima Svetske banke, koje prenosi Index, prosečna stopa inflacije u Jugoslaviji od 1965. do 1980. je iznosila 15.3% godišnje, a od 1980. do 1987. čak 57.2%. Nakon 1986. inflacija se sasvim otima kontroli i prelazi 100% godišnje, a do 1990. i 1000% godišnje, tj. krajem 80-ih cene su se najpre udvostručavale svakih godinu dana, a na kraju i udesetostručavale.

U tom izveštaju Jugoslavija se navodi kao jedna od osamnaest teško zaduženih zemalja koje imaju velikih problema sa servisiranjem (vraćanjem) duga, uz Argentinu, Boliviju, Brazil, Čile, Venecuelu, Nigeriju, Jamajku, Meksiko i druge.

Jugoslavija je čak i bila poznata u svetu po visokoj inflaciji, pa tako američki New York Times 1970.  piše o šestomesečnom zamrzavanju cena u Jugoslaviji i ograničavanju potrošačkog kreditiranja.

Bezvredni dinari

Jugoslovenski dinar je od početka bio loša valuta, piše list. Prvo je 1950. uspostavljen kurs 50 dinara za 1 dolar, da bi već 1955. bio uspostavljen novi od 300 dinara za 1 dolar, ali samo za neke transakcije. Zavisno od transakcije razlikovao se i kurs, a u jednom trenutku je bilo i do 200 različitih kurseva. 1961. je takav ssitem ukinut i uveden je jedan kurs, 650 dinara za 1 dolar. 1966. nastupa prva od nekoliko denominacija, što označava promenu broja nula na novčanici.

Do 1985, zahvaljujući konstantnim izmenama, više niko nije znao koliko vrede tzv. "stari dinari", a koliko "novi dinari", a tada se uvodi novčanica od 5.000 dinara. 1987. zbog visoke inflacije se pojavljuje novčanica od 20.000 dinara, 1988. od 50.000 dinara, a 1989. od 100.000, 500.000, 1 milion i 2 miliona dinara. Propast dinara kao valute pratila je propast Jugoslavije.

(Telegraf Biznis)