• 9

Da li će biti novih promena oko OIE i 150 RSD na vašem računu? EPS, EMS i AERS traže promenu statusa

Kompanije neće slati svoje delegte za radnu grupu

  • 9
vetrenjača

Foto: unsplash

Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, uz podršku Agencije za energetiku, ukazali su Ministarstvu rudarstva i energetike na negativne posledice integracije proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem i zatražili promenu politike.

EPS, EMS i AERS, u dopisima upućenim ministarstvu, uz promenu Zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE) traže i odlaganje primene i donošenja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvođače električne energije i OIE.

Zbog toga njihovi predstavnici, sve dok Ministarstvo energetike ne predloži izmene Zakon o korišćenju OIE, neće učestvovati u radnim grupama za izgradu podzakonskih akata.

Za EPS, EMS i AERS sporne su odredbe Zakona o OIE kojima je trošak balansne odgovornosti na EPS-u, kao i pravo proizvođača iz OIE na prioritetni pristup elektroenergetskom sistemu.

EPS, EMS i AERS traže odlaganja usvajanja uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, obustavljanje daljeg rada na pripremi uredbe o balansiranju, dopunu Zakona o energetici i drugih podzakonskih akata.

U dopisu ministarstvu od 29. decembra AERS je naveo da do usaglašavanja stavova po zahtevima EMS i EPS neće delegirati svoje predstavnike na sastanke radnih grupa za pripremu podzakonskih akata koji uređuju ovu oblast.

Prethodno ministarstvu su se 23. decembra obratili EPS i EMS koji su zatražili promenu Zakona i usklađivanje ostale regulative, kako troškovi balansiranja elektroenergetskog sistema ne bi opterećivali EPS kao garantovanog snabdevača, niti ma kog drugog u vlasništvu Srbije.

Dve državne firme zatražile su izmenu propisa kako u slučaju ugrožene sigurnosti prenosnog sistema proizvođači OIE koji se nalaze u postupku priključenja ne bi imali pravo na finansijsku nadoknadu za smanjenje proizvodnje.

EPS i EMS traže da se razmotri uvođenja obavezne rezerve na teret intermitentnih OIE za balansiranje sistema, da se obustavi rad na izradi i usvajanju nove Uredbe o preuzimanju balansne odgovornosti, i odloži primenu i dalja donošenja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvođače iz OIE.

Predlažu i kao privremenu meru da se do usvajanja ovih promena Zakona o korišćenju OIE obustave sve dalje aktivnosti iz ili u vezi sa izdavanjem uslova i načina priključenja kroz Studiju priključenja.

Do obraćanje dve državne kompanije došlo posle većeg broja podnetih zahteva za iskazanom snagom proizvodnih objekata OIE za priključenje na mrežu, navodi se u dopisu.

Kompanije ocenjuju da u zbiru oni prevazilaze trenutne realne mogućnosti prenosnog sistema (EMS) i proizvodnog miksa (EPS) a za obezbeđivanje kvalitetnog rada celokupnog elektroenergetskog sistema, a naročito iz balansiranog iz uglja.

Navode da su na povećani broj zahteva značajno uticale podsticajne državne mere za integraciju OIE.

Smatraju da će ogromni problemi sa povećanim uključivanjem OIE nastati pri obezbeđivanju regulacione rezerve za balansiranje sistem.

Dodaju da to vodi i ka enormnom neekonomičnom povećanju cene investicionih ulaganja u infrastrukturu celog elektroenergetskog sistema, odnosno u enormno povećanje cene električne energije za potrošače i privredu.

Kako se ocenjuje takve prilike mogu ozbiljno da utiču na likvidnost EPS, EMS i Operatora distributivnog sistema (ODS).

Kao primer navode da je za balansiranje sistem u koji je uključeno 3.500 MW iz OIE neophodno u rezervi držati 700-1.000 MW, dok je trenutna regulaciona rezerva odobrena od AERS u sistemu je 380 MW.

Dodaju da je za integraciju snage od 8.800 MW iz OIE neophodna rezerva od 2000 MW, te zaključuju da je nedostajuća rezerva između 500 do 800 MW.

EPS i EMS navode da regulaciona rezerva koja se obezbeđuje iz termoelektrana povećava troškove njihovog rada, jer sva regulaciona rezerva mora biti dostupna svake sekunde za potrebe balansiranja.

Dodaje se da to znači da za isti iznos EPS umanjuje svoj proizvodni kapacitet za domaće snabdevanje i izvoz, dok debalans ta kompanija mora da nadomesti iz uvoza po tržišnim cenama,

Po iznetoj računici, a na osnovu cena sa početka 2021. godine, trošak balansiranja za 8.100 MW instalisanih OIE procenjuje se na , godišnje između 150 i 340 miliona evra.

Ističe se da je trenutni godišnji trošak balansiranja 48 mliona evra godišnje.

Kao problem uključivanja veće snage OIE u elektroenergetski sistem Srbije, prema sadašnjim propisima, navodi se i povećavanje rizika od čestih "blek-auta" odnosno totalnih raspada samog sistema.

Problem je, navodi se, i evakuacija proizvedene energije u OIE u režimima u kojima se ta energija izvozi van sistema Srbije.

Podsetimo, do kraja godine bi trebalo da budu gotovi i strateški važni dokumenti koji daju viziju ove oblasti u Srbiji do 2050. godine.

Investicioni program u energetici i rudarstvu je težak oko 17 milijardi evra, a na oblast obnovljivih izvora energije će otići više od pet milijardi evra. 

Struja, računi

Foto: Shutterstock

Kako je bilo 2021?

Na početku godine bila je doneta uredba u kojom je predviđeno uvećanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora za 2021. godinu.

Da naknada je uvećana, pa se po potrošenom kilovat-satu (kWh) davalo 0,437 dinara po kWh.

To znači da je ova naknada skočila skoro četiri i po puta. Dalje,  to je značilo i  ukupno povećanje struje u 2021. na oko 8 odsto.

Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koju plaćaju građani i privreda je poslednji put povećana 2015. godine sa 0,081 dinar po kWh na 0,093 dinara po kWh. Pa 2021.

Naknada se obračunava tako što se iznos naknade pomnoži sa potrošenom količinom aktivne električne energije krajnjeg kupca u obračunskom periodu.

Taksu plaćaju svi potrošači električne energije preko računa. Prosečna mesečna potrošnja građana je oko 350 kWh, pa će ovaj rast iznosa naknade u 2021. uvećati davanja na ime ove takse sa oko 33 dinara na oko 153 dinara.

Uvedena je 2013. kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u vetroparkovima, malim hidroelektranama (MHE), biogasnim elektranama, solarnim elektranama. Podsticaji se isplaćuju u vidu fid-in tarifa vlasnicima ovih postrojenja koji su dobili status povlašćenih proizvođača električne energije, što znači da im je država odobrila isplatu subvencija.

Broj ovih subjekata koji proizvode OIE u poslednjih pet godina značajno uvećao, a sredstva za njihovo podmirivanje su ostala ista, pa je i MMF insistirao da se ova stavka promeni kako se ne bi dodatno opteretio EPS.

Dodatno, to je i međunarodna obaveze koju je Srbija preuzela kako bi se podstakla proizvodnja zelenih kilovata.

Od svih obnovljivih energetskih izvora (OIE), proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast, a Srbija raspolaže veoma značajnim potencijalom. To su prepoznali investitori pa trenutno u našoj zemlji grade ili ulažu domaće kompanije i EPS, ali i izraelske, italijanske, belgijske, ruske, američke, arapske.

Za Telegraf Biznis govorili su već oni koji strujom iz vetroparkova snabdevaju hiljade domaćinstava i koji su vlasnici najvećih vetroparkova u Srbiji.

Kako je naš portal ranije posao, do 2023. struja bi mogla da se kupuje iz vetroparkova po tržinim uslovima, odnosno bez feed in tarifa. To znači da će tehnologija doći na nivo da može sama da radi bez podrške i subvencija. Premija bi onda bila 0.

Video: Cene svuda skaču, da li će i struja? Ministarka Mihajlović rekla šta nas čeka do kraja grejne sezone

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Azar redpvan platisa

    Zasto da ja placam povlascene proizvodjace koji su obicno strane firme? Dokle pljacka

    19
    0

    Podelite komentar

  • Čiča

    Elektrane na vode ljudi za koje su i pokretne stepenice neshvatljiva tehnologija.

    8
    1

    Podelite komentar

  • Nenad

    Dok ne prorade elektrane na hladnu fuziju, nema zelene i bezbedne energije.

    11
    1

    Podelite komentar

Google preporuke