• 20

4 troška na računu za struju koja plaćamo a nemaju veze s potrošnjom: Jedan košta 153 dinara

Znate li koliko košta sve ono van potrošnje?

  • 20
Struja, računi

Foto: Shutterstock

Energetska kriza obeležila je nedelje iza nas, a računi za struju u mnogihm evropskim zemljama uvećani su višestruku. U Srbiji je snabdevanje stabilno, a vlada je donela odluku i da se ne povećava naknada za povlašćene proizvođače električne energije.

To je bila stavka koja je na računima koštala nešto malo više od 15o dinara (153).

Taj trošak, kao i nekoliko drugih, često nisu direktno povezani sa utroškom električne energije, reč je o stavkama poput: trošak garantovanog snabdevača, trošak za obračunsku snagu, naknadu za javne medijske servise, unapređenje energetske efikasnosti.

Kao što smo pomenuli, naknada za OIE iznosiće 0,437 dinara po kilovat času (kWh). Ta naknada se plaća proizvođačima koji proizvode struju iz obnovljivih izvora energije.

Naknada koja predstavlja jedan od takozvanih administrativnih troškova koji plaća svaki potrošač električne energije u Srbiji, poslednji put menjana je pre godinu dana.

Za 2020. godinu ona je bila tri puta manja i iznosila je 0,093 dinara za kilovat čas.

Naknada se obračunava tako što se iznos naknade pomnoži sa potrošenom količinom aktivne električne energije krajnjeg kupca u obračunskom periodu.

Taksu plaćaju svi potrošači električne energije preko računa.  Uvedena je 2013. kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u vetroparkovima, malim hidroelektranama (MHE), biogasnim elektranama, solarnim elektranama. Podsticaji se isplaćuju u vidu fid-in tarifa vlasnicima ovih postrojenja koji su dobili status povlašćenih proizvođača električne energije, što znači da im je država odobrila isplatu subvencija.

Struja

Foto: Telegraf

 

Dodatno, to je i međunarodna obaveze koju je Srbija preuzela kako bi se podstakla proizvodnja zelenih kilovata.

Od svih obnovljivih energetskih izvora (OIE), proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast, a Srbija raspolaže veoma značajnim potencijalom. To su prepoznali investitori pa trenutno u našoj zemlji grade ili ulažu domaće kompanije i EPS, ali i izraelske, italijanske, belgijske, ruske, američke, arapske.

Korišćenje struje iz vetrofarmi nam je i jedna od obaveza, a direktna kupovina je još daleka budućnost što svedoči primer Mercedesa koji kupuje struju direktno iz vetroparka u Poljskoj.

Za Telegraf Biznis govorili su već oni koji strujom iz vetroparkova snabdevaju hiljade domaćinstava i koji su vlasnici najvećih vetroparkova u Srbiji.

Kako je naš portal ranije posao, do 2023. struja bi mogla da se kupuje iz vetroparkova po tržinim uslovima, odnosno bez feed in tarifa. To znači da će tehnologija doći na nivo da može sama da radi bez podrške i subvencija. Premija bi onda bila 0.

Video: Cene svuda skaču, da li će i struja? Ministarka Mihajlović rekla šta nas čeka do kraja grejne sezone

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Bata

    To je legalizovana pljačka za odabrane.

    98
    1

    Podelite komentar

  • Чубурац

    Сви бре отимају, нико ништа не пита и сви ћуте. Ја тужио и наравно изгубио парницу. О чему даље да причамо?

    83
    2

    Podelite komentar

  • Realno

    Tu najviše ućari država, kao i kroz cene goriva, cigarete, alkohol.

    77
    1

    Podelite komentar

Google preporuke