EU isključila 7 ruskih banaka iz SWIFT-a

Foto: Shutterstock

Ambasadori Evropske unije pristali su da isključe sedam ruskih banaka iz sistema za razmenu finansijskih poruka SWIFT, ali su poštedeli najvećeg zajmodavca u zemlji - Sberbank PJSC, i PJSC, banku u vlasništvu ruskog gasnog giganta Gasprom.

VTB Bank PJSC i Bank Rossiya su među onim koje se suočavaju sa zabranom sistema za razmenu poruka koji omogućava bilionske transakcije širom sveta, kažu zvaničnici upoznati sa odlukom.

Teme za vas

Očekuje se da će mere, kao odgovor na invaziju ruskog lidera Vladimira Putina na Ukrajinu, biti usvojene preko noći, preneo je Blumberg.

Ostale institucije koje se nalaze na ovoj listi EU su Bank Otkritie, Novikombank, Promsvyazbank PJSC, Sovcombank PJSC i VEB.RF, rekli su zvaničnici, koji su tražili da ne budu identifikovani jer je odluka bila privatna.

Neke zemlje, uključujući Poljsku, insistirale su na uključivanju više banaka u tu meru, rečeno je. Mere će stupiti na snagu tek 10 dana nakon usvajanja. Iako je malo verovatno, lista bi ipak mogla da bude izmenjena pre nego što zvanično stupi na snagu, dodaje se.

Šta je Swift?

Swift (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) globalna je finansijska žila kucavica koja omogućuje nesmetan i brz transfer novca preko granica.

Funkcioniše kao sistem za brzu razmenu poruka kojima se korisnici obaveštavajukada je novac poslat i kada je legao na račun.

Uspostavljen je 1973. u Belgiji i povezuje 11.000 banaka i institucija u više od 200 zemalja. Kroz njega dnevno prođe više od 40 miliona poruka o 1.000 milijardi dolara transakcija kompanija i vlada.

Smatra se da ruska plaćanja čine više od jedan posto poruka.

Ko ga kontroliše?

Swift su zajedno uspostavile američke i evvropske banke kako nijedna od njih ne bi razvila sopstveni sistem i time stekla monopol na prekogranične novčane transfere.

Mreža je danas u zajedničkom vlasništvu više od 2.000 banaka i finansijskih institucija.

Nadzire je belgijska centralna banka u partnerstvu s vodećim centralanim bankama iz celog sveta, uključujući američki Fed i britansku centralnu banku.

Swift svojim članicama omogućuje sigurnu međunarodnu trgovinu i ne bi trebalo da zauzima stranu u sukobima.

Međutim, Iranu je zabranjen pristup Swiftu 2012. godine u sklopu sankcija zbog nuklearnog programa. Izgubio je gotovo polovinu prihoda od izvoza nafte i 30 odsto spoljne trgovine.

Swift je saopštio da nema uticaj na sankcije i da svaka odluka o njihovom uvođenju ostaje na vladama.

Kako bi isključenje uticalo na Rusiju?

Ruske kompanije izgubile bi pristup uobičajenim i trenutnim transakcijama koje Swift omogućuje i teško bi naplaćivale svoje vredne energente i poljoprivredne proizvode.

Banke bi verovatno morale da posluju direktno jedna s drugom, što bi izazvalo kašnjenja transakcija i dodatne troškove i na kraju bi to ruskoj vladi uskratilo prihode.

Rusija je zamalo ostala bez pristupa Swiftu nakon što je 2014. pripojila Krim. Moskva je tada poručila da bi taj potez bio jednak objavi rata.

Zapadni saveznici nisu sproveli tu pretnju u delo, ali je Rusija nakon toga odlučila da razvije svoj sistem prekograničnog transfera novca, koji je još u razvoju.

Kako bi se pripremila za takvu sankciju, ruska vlada uspostavila je Mir, Nacionalni sistem za kartična plaćanja, ali trenutno ga koristi vrlo malo zemalja.

Veliki rizik

Isključenje Rusije iz Swifta naštetilo bi kompanijama koje izvoze robu u Rusiju i kupuju je od nje, posebno u Nemačkoj.

Bivši ruski ministar finansija Aleksej Kudrin procenio je da bi isključenje Rusije iz Swifta moglo da smanji njen BDP za pet posto.

Pitanje je i bi li blokada pristupa Swiftu na duži rok uticala na rusku privredu. Ruske banke mogle bi da preusmere plaćanja preko zemalja koje Moskvi nisu uvele sankcije, poput Kine, koja ima svoj sistem plaćanja.

Kompanije s potraživanjima prema Rusiji bile bi pak prisiljene da pronađu alternativne kanale naplate.

Rizik haosa u međunarodnom bankarskom sistemu jednostavno je preveliki, kažu stručnjaci.

Najnovije informacije o Ukrajini pratite u našem specijalnom blogu iz časa u čas.

(Telegraf Biznis)