Ovo je zapravo prvi veliki test za Rusiju i 4 koraka kako bi mogla da se izvuče

Foto: Shutterstock

Oštre sankcije Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu podstiču trenutak duboke neizvesnosti za finansijska tržišta. I dok potpuni efekti napora da se kažnjava 11. najveća svetska ekonomija ostaju nepoznati, došao je ključni trenutak.

Šta se dešava: Rusija bi zapravo mogla da počne da pokazuje svoj prvi međunarodni dug posle boljševičke revolucije. Investitori su upozorili da bi ovaj ishod, nezamisliv pre samo nekoliko meseci, mogao da uzdrma finansijski sistem na neočekivane načine.

Moskva treba da preda 117 miliona dolara za plaćanje kamata na državne obveznice denominirane u dolarima. Iako je Rusija od 2018. godine izdala obveznice koje se mogu otplatiti u više valuta, ova plaćanja moraju da budu izvršena u američkim dolarima.

Ovo ne bi bio problem pre rata. Ali sankcije Zapada bez presedana prekinule su pristup Rusiji polovini njenih deviznih rezervi, ili oko 315 milijardi dolara.

Postoji nekoliko načina na koje bi situacija mogla da se odigra:

- Da Rusija svoje obaveze ispunjava u potpunosti i u dolarima

- Rusija bi mogla da plati, ali bi mogla favorizovati domaće u odnosu na strance zajmodavce. To bi i dalje predstavljalo neizvršenje.

- Rusija bi mogla da plati u rubljama. To bi takođe bilo po definiciji izazvalo neizvršenje.

- Rusija ne bi mogla da uradi ništa, bar za sada. Zatim ulazi u grejs period od 30 dana pre nego što se proglasi podrazumevano.

Zašto je to važno? Ako ruska vlada ne ispuni obaveze, to će pokrenuti borbu da se utvrdi koji investitori su pozajmili novac Moskvi i da li bi njihovi potencijalni gubici mogli da imaju štetne posledice.

Zapadni investitori su manje izloženi Rusiji nego što su bili. Sankcije nakon aneksije Krima 2014. već su ih ohrabrile da smanje svoju izloženost. Međunarodnim bankama duguju oko 121 milijardu dolara.

JPMorgan procenjuje da je Rusija krajem prošle godine imala oko 40 milijardi dolara duga u stranoj valuti, pri čemu su oko polovine tog duga držali strani investitori.

Kristalina Georgieva, generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda, takođe je tokom vikenda rekla da je malo verovatno da će se „za sada“ razviti finansijska kriza.

Ali jedna druga, mnogo veća isplata od dve milijarde dolara zakazana za početak aprila mogla bi da stvori još veće glavobolje Moskvi.

U međuvremenu je stigla vest i da je nalog Rusije da se isplati 117 miliona dolara kamate na dospeLa dva kupona evroobveznica izvršen.

U saopštenju se dodaje da će ministarstvo naknadno obavestiti o tome da li je uplata "legla" na račun korepondentske Sitibanke, koja je agenta za plaćanje.

Zapadne sankcije uvedene Moskvi zbog događaja u Ukrajini odsekle su Rusiju iz globalnog finansijskog sistema i blokirale najveći deo njenih zlatnih i deviznih rezervi.

(Telegraf Biznis)