Šta zelena gradnja zapravo podrazumeva i zašto je toliko značajna u današnje vreme?

Sve veća popularnost koncepta održivog razvoja i svest ljudi o tome da se obezbeđenje kvalitetnog života budućim generacijama može osigurati održivom i efikasnom upotrebom izvora na planeti, između ostalog su doveli do toga da se isti zahtevi, pored raznih drugih oblasti, odnose i na gradnju i arhitekturu.

Održiva arhitektura i gradnja se najčešće opisuju terminima „ekološko planiranje” i „energetski efikasno građenje” sa kojima se neretko susrećemo.

Ipak, oblast održive i zelene gradnje se ne može posmatrati kroz prizmu samo ta dva termina, jer ona obuhvata značajno veći opseg tema, kao što su kvalitet tehnologije i procesa, funkcionalne i specifične lokacijske karakteristike i slično.

Dakle, šta zelena gradnja zapravo podrazumeva i zašto je toliko značajna u današnje vreme?

Građevinski materijali i zgrade su ekstremno dugovečni i samim tim imaju uticaj na našu životnu sredinu i društvo dugi niz godina. Kroz veći deo ljudske istorije, građevine u kojima smo živeli bile su sasvim održive, izgrađene samo od lokalno dostupnih materijala.

Ipak, sa naglim porastom svetske populacije i potražnje za ugodnijim stanovanjem u 20. veku, usvojili smo i građevinske prakse koje imaju negativan efekat na okolinu.

Danas, izgradnja još uvek postaje sve masovnija, zbog čega građevinske prakse treba da postanu održivije kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte, a istovremeno odgovorilo na povećanu potražnju.

Globalna građevinska industrija trenutno koristi čak 40% svetskih zaliha energije i odgovorna je za čak 40% zagađenja pitke vode, što zajedno sa rastućim brojem stanovnika na globalnom nivou jasno ukazuje na nesumnjivu potrebu za implementacijom održive gradnje kao jedinom opcijom.

Upravo zbog toga jasni i sveobuhvatni zahtevi i ciljevi održive gradnje zaslužuju našu veliku pažnju, kako bi investitori i projektantski timovi mogli da podignu zgrade poželjnih ekoloških kvaliteta. Jasno je da će to biti omogućeno potpunim minimiziranjem uticaja na životnu sredinu svih aspekata gradnje, što uključuje nabavku materijala, potrošnju vode, korišćenje energije, uklanjanje otpada, i slično.

Da bi to bilo postignuto, postoji nekoliko glavnih principa koje svaka zelena gradnja mora da poštuje kako bi uopšte mogla da se pohvali tim nazivom:

*Izbor lokacije – projektovanje održive zgrade najpre počinje od lokacije, jer će upravo ovaj parametar imati veliki uticaj na lokalni ekosistem i potrošnju energije unutar same zgrade. Najbolji izbor bi bilo neko prethodno razvijeno područje koje je postalo zapušteno, jer ona predstavljaju mnogo bolji ekološki izbor, pored nekih drugih, možda na prvi pogled ne toliko očiglednih prednosti, kao što su privlačna lokacija za kupce, olakšano dobijanje potrebnih dozvola, već uspostavljene infrastrukture, i slično.

*Energetska efikasnost – glavni cilj je smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. Unapređenje energetske efikasnosti zgrada ima veliku ulogu u smanjenju ukupne potrošnje energije, i zato se nove zgrade moraju graditi imajući na umu dugoročnu energetsku efikasnost.

*Očuvanje voda – održiva gradnja treba da teži minimiziranju uticaja na zalihe slatke vode. Mnoga područja u svetu se suočavaju sa sve većom nestašicom vode za piće, zbog čega je ovo jedan od ključnih principa.

*Optimizacija materijala – upotreba obnovljivih izvora građevinskih materijala je ključna. Oni uključuju drvo iz održivih izvora, alternative cementu koje imaju manju emisiju ugljen dioksida, reciklirane građevinske materijale ili ciljano korišćenje materijala koji se mogu ponovno upotrebiti nakon što su stručno uklonjeni iz srušenih građevina.

*Poboljšanje kvaliteta životne sredine u zatvorenom prostoru – kvalitet životne sredine unutar zgrade ima značajan uticaj na zdravlje, udobnost i produktivnost ljudi. Održive zgrade shodno tome maksimiziraju prirodnu svetlost, olakšavaju prirodnu ventilaciju, kontrolišu nivoe vlage i izbegavaju materijale sa visokom emisijom isparljivih organskih jedinjenja.

*Operativna optimizacija – odabir materijala i sistema koji smanjuju zahteve za održavanjem, zahtevaju manje energije i vode i proizvode manje otpada. Blagovremeno posvećivanje pažnje ovom principu, što će reći u fazi projektovanja, poboljšava radno okruženje, povećava produktivnost i sprečava kvarove.

(Autor: Bojan Petković, regionalni direktor kompanije PlanRadar za Jugoistočnu Evropu)