Ambalažni otpad kao sirovina

Foto: Ball

Šta sa otpadom koji svakodnevno stvaramo? U proseku se dnevno u Srbiji napravi 1,17 kg komunalnog otpada po stanovniku, odnosno 0,43 tone godišnje, a prema zvaničnim podacima države više od 13,6% završi van deponija, najčešće u prirodi, a svega oko 15% se reciklira, dok samo trećina stanovništva ima pristup selektovanju otpada u kante.

Razvijene države su se okrenule reciklaži i koriste otpad kao resurs. I kompanije sve više koriste otpad kao resurs, a građani zahvaljujući depozitnom sistemu, koji podrazumeva da se ambalaža odlaže u posebne mašine u prodavnicama ili na nekim drugim lokacijama, mogu da vrate deo novca u svoj kućni budžet. U ovom trenutku se procenjuje da bi u Srbiji potrošač za svaku vraćenu flašu, limenku ili tetrapak dobio nazad oko pet dinara.

Šta kažu nezavisne studije?

Kojim će putem Srbija krenuti i za koje će se sisteme prikupljanja otpada opredeliti važno je pitanje imajući u vidu da se obavezala da do 2030. godine značajno promeni pristup. Obavezali smo se da ćemo reciklirati 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% od plastike.

Najnovije nezavisno stručno istraživanje, koje je sprovela Eunomija baš za prostor Srbije, prednost daje depozitnom sistemu odlaganja ambalažnog otpada.

Foto: Ball

Studija procenjuje da bi njegovim uvođenjem, u prve tri godine procenat sakupljanja dosegao stopu veću od 90%, dok sistem produžene odgovornosti proizvođača maksimalno može dostići 80% i to u vrlo uređenim državama i sistemima.

-Zaključak ove nezavisne Studije je da bi Srbija zajedno sa uvođenjem depozitnog sistema na jednokratnu ambalažu (PET boce, limenke, staklene flaše i karton) uspela da dostigne ciljeve EU uz nephodno razvijanje EPR sistema koji se zasniva na separatnom prikupljanju otpada - izjavila je Jelena Kiš Petljanski, predsedsednica Saveza za zaštitu životne sredina u NALEDU.

Jelena Kiš Petljanski je pojasnila da je pored efikasnog prikupljanja otpada izuzetno važan i način sortiranja. Studija preporučuje prikupljanje ambalaže u dva toka. Jedan tok prikuplja - plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu, koja nije obuhvaćena depozitom, dok je drugi tok za papir i karton.

Preporuka Studije je dakle drugačija od one nedavne u Planu za upravljanje otpadom Srbije, jer sugeriše da papir ne bi trebalo prikupljati zajedno sa ostalom reciklabilnom ambalažom, jer se na taj način smanjuje čistoća materijala, a samim tim i mogućnost daljeg korišćenja.

-Depozitni sistem obezbeđuje vrlo kvalitetno sortiran materijal tako da su proizvođači pakovanja u mogućnosti da od njega prave nove ambalaže. Danas se potrošači sve više opredeljuju za proizvode u ambalažama koje je moguće reciklirati jer je svest o zaštiti životne sredine sve veća - rekla nam je Jelena Kiš Petljanski iz NALEDA i dodala:-Trenutno 37.000 tona ambalažnog otpada odlazi na deponije, što je ne samo ekološki izuzetno loše, već je i veliki ekonomski gubitak. Uvođenjem depozitnog sistema ta količina bi se smanjila na samo 5.000 tona.

Dakle ekološki ali i ekonomski aspekt idu rame uz rame. Uvođenjem depozitinog sistema stvorilo bi se 1270 novih radnih mesta, smanjili bi se troškovi koji se izdvajaju za rešavanje problema emisije gasova i onečišćenja vazduha, procenjuje se da bi se uštedelo 1,4 mil evra, a bacanje ambalaže u prirodu bi se smanjilo za četiri petine.

Sistemsko rešenje upravljanja otpadom je neophodno. To znači da su nam pre svega neophodna efikasna zakonska rešenja, što su i preporuke Studije. Stručnjaci kažu da su iskustva drugih država neprocenjiva, da ih treba pažljivo razmotriti i prilagoditi uslovima u Srbiji, kao i da je neophodno u ceo proces uvesti i ključne kompanije koje se bave proizvodnjom ambalaže.

Rad na pripremi izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu se očekuje u narednom periodu a sa time očekujemo odgovore na mnoga pitanja.

Kompletne Studije može se preuzeti na linku.

(Telegraf.rs/PR)