Nemačka se vraća termoelektranama: Kažu "privremeno", a planiraju 30 miliona tona uglja

Evropa muku muči s cenama i zalihama gasa, odnosno manjkom isporuka koje treba da stignu iz Rusije. Dok se prave planovi o snabdevanju na zimu i smanjenju potrošnje gasa, najjača evropska privreda razmišlja o - uglju.

Naime, nemački kancelar Olaf Šolc je pre neki dan izjavio da je "turbina za Severni tok 1 spremna, ali da Rusija sabotira celu situaciju", dok je Gasprom istakao kako čeka zvanični dokument. Sve u svemu, napeto je.

Teme za vas

- Turbina je tu, može da se isporuči, samo neko mora da kaže da je želi i biće tu vrlo brzo - kazao je Šolc, dok se demonstrativno fotografisao u Milhajmu, na Ruru, ispred gasne turbine kompanije "Simens Enerdži", piše DW.

Oko 1.800 gigavat časova (GWh) – to je količina gasa koju Rusija dnevno može da ispumpa gasovodom. Međutim, samo oko 350 GWh trenutno dnevno stiže u Nemačku. Ruski predsednik Vladimir Putin odgovornost za to prebacuje na nedostatak gasnih turbina, a nemačka vlada smatra da je smanjivanje isporuke - politički motivisano.

Prema rečima kancelara Šolca, ništa ne stoji na putu transportu gasne turbine u Rusiju. "Osim što ruski kupci moraju da kažu da žele turbinu i da daju potrebne podatke za carinski transport u Rusiju", rekao je i naglasio da Gasprom u svakom trenutku može da ispuni svoje obaveze isporuke Evropi, bez ograničenja.

Pod velikim pritiskom, traže se alternative

Nemačke elektrane na ugalj koje su zatvorene ili bile planirane za gašenje, sada će ponovo biti puštene u rad – na period do devet meseci. Tako bi se elektrane na gas isključile iz mreže; one trenutno proizvode oko 10% električne energije u Nemačkoj.

Šolc je govorio i o "hitnoj meri za ograničeni vremenski period koja ne bi trebalo da bude na štetu klimatskih ciljeva Nemačke". Ta zemlja, zapravo, želi da ukine proizvodnju električne energije na ugalj najkasnije do 2038. "Ono što ne sme da nam se dogodi jeste da skliznemo u globalnu renesansu fosilnih goriva i posebno uglja", upozorava kancelar.

U tom kontekstu, treba podsetiti i da je EK nedavno odobrila program nemačke vlade od 3 milijarde dolara, usmeren na klimatske ciljeve i smanjenje štetnih emisija.

Foto: Tanjug/AP

Ali, ako se pogledaju podaci, globalno to izgleda upravo tako. Nikada više uglja nije upotrebljeno za proizvodnju električne energije nego prošle godine, konstatuje DW. Prema proračunima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), 2022. godine moglo bi da se proizvede više nego ikada ranije – a to važi i za naredne godine.

Udruženje uvoznika uglja (VDKi), sa sedištem u Berlinu, pretpostavlja da će potražnja za kamenim ugljem od septembra u Nemačkoj značajno da poraste. "Ove zime sigurno ćemo uvesti više od 30 miliona tona kamenog uglja za termoelektrane", kaže član odbora VDKi Aleksandar Bete. To bi bilo jedanaest procenata više nego 2021.

Do sada je 50 odsto uglja uvoženo iz Rusije. No, s tim je uskoro gotovo. Evropska unija je 9. aprila sankcionisala Rusiju zabranom kupovine i uvoza uglja i nafte. Prethodno zaključeni ugovori mogu i dalje da se realizuju – s naftom do kraja decembra, a ugalj se može isporučivati i istovarati još samo do 10. avgusta.

Nemački uvoznici uglja kažu da pronalaženje zamene nije problem. "Ima dovoljno dobavljača u Južnoj Africi, Australiji, SAD, Kolumbiji i Indoneziji", kaže Aleksandar Bete. Pošto ugalj ima različite osobine i kvalitet u zavisnosti od zemlje porekla, mora se videti koja je mešavina najbolja za elektrane. "Testovi su već u toku".

(Telegraf Biznis)