• 0

Kogeneracija - kako iz gasa nastaju struja i toplotna energija?

U svetu u kom vlada pojačana potreba za energentima, pravi je izazov proizvoditi dovoljne količine energije i činiti to na način koji doprinosi zaustavljanju klimatskih promena

  • 0
NIS

Foto: Mladen Jankovic @ Roadkill Studios

Iako se za naftne kompanije, prirodno, najviše vezuju procesi proizvodnje nafte i prodaje goriva, pojedini naftaši su, u okviru energetske tranzicije, zakoračili u proizvodnju i trgovinu električnom energijom. Britanski naftni gigant Shell osnovao je posebnu kompaniju koja se bavi ovim biznisom.

Tako se na zvaničnom portalu Shell Energy može pronaći podatak da ova kompanija energijom snabdeva čak 1,4 miliona domaćinstava, i to isključivo takozvanom zelenom energijom, proizvedenom iz obnovljivih izvora. Norveški Equinor, jedna od najvećih evropskih naftnih i gasnih kompanija, takođe je započela proizvodnju električne energije pomoću vetrenjača i solarnih panela. Solarnom energijom bavi se i francuski Total, a tu se ni izbliza ne iscrpljuje spisak naftnih kompanija koje se bave proizvodnjom i trgovinom električne energije.

Zelenija struja iz neupotrebljenog gasa

Ovaj trend među svetskim naftašima nije zaobišao ni našu zemlju. Najveća domaća naftna kompanija, NIS, već godinama proizvodi električnu energiju i trguje njom na domaćem i regionalnim tržištima. U pravcu energetike NIS je iskoračio još 2013. godine kada je započet program kogeneracije. O čemu je zapravo reč?

Naime, tokom procesa proizvodnje nafte i gasa izdvaja se gas koji zbog svojih karakteristika ne može da bude upotrebljen za snabdevanje potrošača. Ranije se takav gas spaljivao na baklji, čime je dolazilo do štetnih emisija u vazduh. Međutim, programom kogeneracije ovaj gas dobio je svoju namenu – omogućeno je da se istovremeno proizvode toplotna i električna energija. U konkretnom slučaju, proizvedena toplotna energija koristi se za potrebe postrojenja NIS-a, dok se viškovi električne energije prodaju na domaćem tržištu. Na ovaj način, postiže se dupli pozitivan efekat – ostvaruju se bolji biznis rezultati, dok istovremeno jača i zaštita životne sredine, jer se neiskorišćeni gas više ne spaljuje na baklji.

Trenutno NIS, u okviru Bloka Istraživanje i proizvodnja, raspolaže sa 18 gasmotor generatora ukupne snage 14 MW, od kojih su osam mašina kogeneratori, a 10 mašina male elektrane. U ovaj projekat, NIS je uložio više od 20 miliona evra.

NIS

Foto: Mladen Jankovic @ Roadkill Studios

Šta je kogeneracija?

Kogeneracija je zapravo postupak istovremene proizvodnje električne i toplotne energije. U NIS-ovom slučaju, reč je o gasmotor generatorima koje koriste gas lošeg kvaliteta sa visokim udelom ugljen dioksida i azota, a osnovna namena postrojenja jeste da taj gas iskoriste na najbolji mogući način, proizvodeći električnu i toplotnu energiju. Toplotna energija dobijena u ovim postrojenjima koristi se za potrebe infrastrukture naftnih i gasnih polja, dok se električna energija isporučuje eksternim potrošačima ili se koristi za potrebe kompanije.

Pored Srbije, NIS je započeo sa eksperimentalnom proizvodnjom električne energije iz gasa i u Rumuniji, na bušotini Žombolj. Ovo je prvi takav projekat koji NIS realizuje van granica Srbije. Osim proizvodnje struje, NIS je ušao i u poslove trgovine električnom energijom, najpre u Srbiji, a prisutan je i na regionalnim tržištima. Kilovate proizvedene na postrojenju na bušotini Žombolj, NIS prodaje na rumunskom tržištu.

Zelena agenda NIS-a

Inače, program kogeneracije samo je deo obimne zelene agende NIS-a. Kako je ranije saopšteno iz kompanije, u ekološke projekte i projekte koji su unapredili zaštitu životne sredine, od 2009. godine uloženo je oko 900 miliona evra. Jedan od najboljih primera za ulaganja koja ostvaruju istovremene značajne biznis i ekološke efekte je "Duboka prerada" u Rafineriji nafte Pančevo. Ovo postrojenje vredno je više od 300 miliona evra, a NIS-u omogućava veću proizvodnju najvrednijih goriva. Istovremeno, ovaj kompleks donosi brojne ekološke benefite - prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora i smanjenje emisija gasova i praškastih materija u vazduh.

Takođe, NIS je kod Elemira 2016. godine pustio u rad Aminsko postrojenje u koje je uloženo više od 30 miliona evra. Rad ovog savremenog postrojenja omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa. Ovaj projekat ima i značajnu ekološku komponentu, jer je način prerade gasa takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta "staklene bašte".

Kako navode u NIS-u, zelena agenda sastavni je deo strateškog razvoja kompanije, pa samim tim i prilikom realizacije svakog biznis projekta ekološki aspekt ostaje primaran:

-Dalji razvoj poslovanja za NIS je nerazdvojiv od napora da se dodatno doprinese zaštiti životne sredine. Pažnju tom segmentu posvećujemo u svim oblastima poslovanja i u narednom periodu nastavićemo sa realizacijom značajnih ekoloških projekata i inicijativa. Takođe, kompanija će nastaviti da ohrabruje svoje zaposlene da učestvuju u volonterskim akcijama uređenja životne sredine kako bismo i na taj način doprineli poboljšanju ekološke slike Srbije - rečeno je u NIS-u.

(Telegraf.rs/PR)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari