Inflacija u septembru iznosila 14 odsto: Cene hrane i energenata diktiraju kretanje

U Srbiji je inflacija u septembru iznosila 14 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, objavila je Narodna banka Srbije i navela da je dinamiku kretanja inflacije i u septembru opredelio rast cena hrane i energenata.

- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u septembru na mesečnom nivou iznosila 1,5 odsto, dok je u odnosu na septembar 2021. godine iznosila 14 odsto, što je u skladu sa očekivanjima NBS - navedeno je na sajtu centralne banke.

Teme za vas

Kako je navedeno, međugodišnju dinamiku kretanja inflacije i u septembru opredelio je rast cena hrane i energenata, koje i dalje doprinose kretanju ukupne inflacije sa oko 70 odsto.

Međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri, i dalje je znatno niža od ukupne i u septembru je iznosila 8,6 odsto, kažu u NBS.

Rast cena hrane i bezalkoholnih pića u septembru u odnosu na avgust iznosio je 2,4 odsto.

U okviru toga, mesečni rast cena prerađene hrane iznosio je 2,2 odsto, dok je u uslovima i dalje visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše i na domaćem tržištu, i u većem delu Evrope, njihov međugodišnji rast iznosio 20,8 odsto.

Cene neprerađene hrane u septembru su zabeležile mesečni rast od 2,7 odsto, dok su u odnosu na isti mesec prethodne godine bile više za 19,6 odsto.

Kod cena energije u septembru su smanjene cene naftnih derivata za 0,9 odsto, dok su, s druge strane, korekcija cena električne energije i nastavak rasta cena čvrstih goriva uticali na to da rast cena na nivou cele grupe u septembru iznosi 2,6 odsto.

Pod uticajem i dalje snažnih troškovnih pritisaka i visoke uvozne inflacije, u septembru je nastavljen i rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta).

Foto: Shutterstock

Ipak, bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama srednje i jugoistočne Evrope, navode iz NBS.

Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se kreću u granicama cilja.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, u narednim mesecima se može očekivati postepeno usporavanje međugodišnje inflacije, te bi krajem godine trebalo da ona bude niža od trenutne, navodi se u saopštenju.

Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu, navode iz NBS.

(Telegraf Biznis/Tanjug)