"Mora se prevazići stigmatizacija mentalnih obolenja": Jedna od prepreka i za bolji posao
Prevazilaženje stigmatizacije je preduslov za pravovremenu terapiju, ishod lečenja i resocijalizaciju osobe
Tribina „Na kafi sa psihologom“ u organizaciji Hemofarm fondacije održana je u Beogradu povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, na temu stigmatizacije osoba sa mentalnim smetnjama i o mehanizmima zaštite od nje, saopštila je Hemofarm fondacija.
Kako je rečeno, sagovornici su se složili da je jedan od najboljih načina da se pobedi stigma taj da se glasno govori protiv nje onda kada ljudi negativno ili pogrešno komentarišu mentalnu bolest ili osobe koje se sa njom bore.
Profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta i predsednica Društva psihologa Srbije Tamara Džamonja Ignjatović objasnila je da je stigma označavanje ili etiketiranje osoba koje se po nekim karakteristikama razlikuje od onoga što je standard socijalnih normi.
„Ako vi imate neki poremećaj i problem povodom tog poremećaja, koji je direktna posledica poremećaja, i kada se na to nadoveže stid povodom bolesti i teškoće obraćanja za pomoć, zbog toga što to znači i priznanje slabosti, ili prihvatanje te javne stigme, onda se tu jave i negativna osećanja povodom negativnih osećanja koja se već imaju kao posledica bolesti“, ocenila je ona i naglasila da je jako bitno da ljudi znaju da nije sramota da se o poremećaju priča.
Rok kritičar Petar Peca Popović izjavio je da je Srbija država u kojoj je sramota imati zdravstveni problem i javno reći da se od njega boluje.
„Ljudi se stide da priznaju da su bolesni od bilo koje bolesti, a pogotovu od ovakvih stvari. Imam prijatelja koji kažu da nije zdrav onaj koji nije još poludeo. Okolnosti su takve, vreme je takvo. Hajde kažite to u maloj sredini. Bežaće od vas kao od kuge što su bežali u srednjem veku“, izjavio je on. Popović je istakao da je veliki problem i način na koji je mentalna bolest predstavljena u muzici i često dovođenje u zabludu o mentalnim bolestima, i da dolazi do nerazumevanja prave prirode stanja kao što su depresija i razne vrste manija, i zatim nabrojao brojne muzičare klasične, džez i rokenrol muzike koji su imali tegobe.
„Klasična muzika je dala Betovena – velika depresija; Brams – bipolarni spektar; Šopen – velika depresija; Gluk, Mendelson, Mocart, Šubert i Šuman – bipolarni spektar“, rekao je on.
„Prevazilaženje stigmatizacije je preduslov za pravovremenu terapiju, ishod lečenja i resocijalizaciju osobe. Prvi korak u tom procesu je prestanak upotrebe stigmatizujućih naziva i korišćenja uvredljivih izraza. Destigmatizacija treba da bude usmerena ka pružanju podrške mentalnom zdravlju u zajednici, van psihijatrijskih klinika, što ove usluge čini dostupnim i nestigmatizujućim. Edukacija je najčešća strategija, koja uključuje kampanje upućene ka široj javnosti, ali i rad sa ciljnim grupama, poput zdravstvenih radnika, posebno novinara, ali i drugih. Konačno, direktno iskustvo sa osobama koje se uspešno leče od mentalnih poremećaja i koje vode odgovoran i produktivan život može biti najefikasniji u redukovanju negativnih stavova“, poručila je profesorka Džamonja Ignjatović.
Tribina Hemofarm fondacije „Na kafi sa psihologom“ deo je kampanje “Nesalomivi” čiji je cilj podizanje svesti javnosti o očuvanju mentalnog zdravlja i stvaranje društvenog pokreta za borbu protiv depresije i stigme koja prati obolele. Pomoć i podrška stanovništvu su dostupni putem SOS linije 0800 001 002 i imejla podrska@nesalomivi.rs . Pozivi su besplatni i anonimni, a pomoć stručnjaka četiri Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Kovinu, Novom Kneževcu i Gornjoj Toponici dostupna je 24/7.
(Telegraf Bizns)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.