Bajden neumoljiv prema železnčarima: Umesto 15, imaju pravo na samo jedan dan plaćenog bolovanja

Foto: Tanjug/AP

Predstavnički dom američkog Kongresa trebalo bi danas, na poziv predsednika Džoa Bajdena, da glasa o blokiranju štrajka koji su najavili železnčari nezadovoljni tokom pregovora o kolektivnom ugovoru s poslodavcima.

Pregovori se vode od septembra, a pošto dve strane nisu uspele da postignu sporazum, Bajden je naredio Kongresu da se umeša i spreči strajk koji je najavljen za 9. decembar.

Teme za vas

- Kongres mora da deluje da spreči štrajk na železnici. To nije laka odluka, ali mislim da to moramo da uradimo. Ekonomija je u opasnosti - rekao je Bajden novinarima u utorak.

Predsednica Predstavničkog doma, Nensi Pelosi, saopštila je da će poslanici glasati za nametanje okvirnog dogovora koji je postignut u septembru sa desetak sindikata koji predstavljaju 115.000 radnika, izveštava Rojters.

Pelosi je navela da će Dom zasebno glasati danas o predlogu da se zaposlenima u železnici dozvoli sedam dana plaćenog bolovanja.

- Nisam za sprečavanje mogućnosti sindikatima da štrajkuju, ali odmeravajući ulog, moramo izbeći štrajk - rekla je ona posle sastanka sa Bajdenom.

Američki predsednik je upozorio na katastrofalne ekonomske posledice ako se železničke usluge obustave, rekavši da bi do 765.000 Amerikanaca moglo da ostane bez posla u prve dve nedelje.

Prema Asocijaciji američkih železnica, otprilike jedna trećina američkog izvoza odvija se železnicom.

"Da budem jasan: zatvaranje železnice bi uništilo našu ekonomiju. Bez teretnog železničkog saobraćaja mnoge američke industrije bi se zatvorile", napisao je predsednik SAD na Tviteru u ponedeljak.

Uprkos tesnim vezama između sindikata i Demokratske stranke, nekoliko radničkih vođa je kritkovalo Bajdena zbog zahteva da Kongres nametne ugovor koji su radnici u četiri od 12 sindikata odbili, jer je iz njega izostavljeno plaćeno bolovanje.

Foto: Pixabay/broesis

U riziku dve milijarde dolara dnevno

Jedan od četiri sindikata koji su glasali protiv ugovora, usprotivio se Bajdenovom pozivu Kongresu da interveniše, rekavši da "železnica nije mesto za rad dok ste bolesni". "Opasno je, nerazumno je i nepravedno insistirati da osoba obavlja kritičan posao kada se ne oseća dobro", naveli su.

Sindikati su u pregovorima tražili 15 dana plaćenog bolovanja, a železnice su rešile da to bude jedan dan.

S druge strane, sindikalno zalaganje za plaćeno bolovanje dobilo je podršku na Kapitol Hilu, gde je senator Berni Sanders zapretio da će odložiti nacrt zakona o železnici ukoliko ne bude glasanja o pitanju dužine plaćenog bolovanja.

- Garantovanje sedam plaćenih dana bolovanja železničkim radnicima koštalo bi železničku industriju ukupno 321 milion dolara godišnje – manje od 2,0 posto njenog profita. Nemojte mi reći da železnička industrija to ne može da priušti. Železničke kompanije su ove godine potrošile 25,5 milijardi dolara na otkup akcija i dividende - rekao je Sanders.

Demokratski poslanik, Džamal ​​Bouman, napisao je na Tviteru da "ne može mirne savesti da glasa za zakon koji ne daje železničkim radnicima plaćeno odsustvo koje zaslužuju".

Bajden je u ponedeljak pohvalio predloženi ugovor koji uključuje povećanje plata od 24 odsto tokom pet godina i pet godišnjih paušalnih isplata od po 1.000 dolara.

Zaustavljanje železničkog saobraćaja moglo bi da zamrzne skoro 30 posto američkih kargo pošiljki, da podstakne već visoku inflaciju i da košta američku ekonomiju dve milijarde dolara dnevno. Kongres SAD je više puta u poslednjih nekoliko decenija doneo zakone o odlaganju ili zabrani štrajkova železnica i avio-kompanija.

Džo Bajden i Emanuel Makron / Foto: Tanjug/AP

Makron u prvoj poseti SAD otkako je Bajden predsednik

Francuski predsednik, Emanuel Makron, stigao je u Vašington, u prvu državnu posetu otkako je funkciju predsednika SAD preuzeo Džo Bajden, koji će ga ugostiti u Beloj kući.

"Ovo je retka državna poseta koja ima za cilj da istakne francusko-američko prijateljstvo, a ne surovu ekonomsku konkurenciju između dve države", naveo je Rojters.

Više od godinu dana nakon što je Australija otkazala ugovor o kupovini francuskih podmornica, posle bezbednosnog dogovora SAD, Velike Britanije i Australije, kada su francusko-američki odnosi došli do tačke prekida, očekuje se da će dve zemlje pokazati jedinstvo u pogledu zajedničkih pretnji od strane Rusije i Kine, navela je britanska agencija.

Ali, najveći problem u Ovalnom kabinetu biće američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA), dodaje Rojters.

Evropljani smatraju da bi ogroman paket subvencija američkim proizvođačima mogao zadati smrtonosni udarac industriji u Evropi, koja je već ugrožena zbog visokih cena energenata izazvanih ruskim napadom na Ukrajinu, navela je agencija.

Podsećamo, francuski ministar finansija, Bruno Le Mer, nedavno je izjavio da "Evropa sada treba da gleda svoje interese, kao što to čine Amerika i Kina".

Nove pretnje za auto-industriju / Foto: Audi

Makron će pokušati da ubedi SAD da je u njihovom interesu da ne oslabe evropske kompanije u trenutku kada se zapadni saveznici suočavaju sa intenzivnom ekonomskom konkurencijom Kine, za koju kažu da koristi svoju ekonomsku moć kao "diplomatsku polugu", piše britanska agencija.

- Kada je reč o ubeđivanju, biće rečeno da očigledno postoji kineski izazov i da mi možemo da pomognemo da drugi u EU progledaju u vezi sa tim. Ali, ne možete tražiti od nas da pristanemo na IRA koji je protiv nas - rekao je Rojtersu francuski diplomata koji nije želeo da bude imenovan.

Makron će pokušati da pregovara o izuzećima za evropske kompanije, po uzoru na one koje su već dobili Meksiko i Kanada, rekao je savetnik francuskog predsednika.

Nemački proizvođači automobila, za koje su SAD veliko izvozno tržište, trenutno su među najvećim žrtvama paketa IRA koji subvencioniše električne automobile proizvedene u SAD, rekao je Makron. S druge strane, francuski proizvođači automobila ne izvoze u SAD, ali Francuska ima velike proizvođače auto-delova, koji bi bili pogođeni.

(Telegraf Biznis/Tanjug)