Cene energenata još godinama na višem nivou: OPEK+ odustao od smanjene proizvodnje

Foto: Shutterstock

U jeku nezapamćene energetske krize, koja drma ceo svet, svakodevno se priča o cenama, budućnosti, neizvesnosti.

Oglasio se i Frančesko Staraće, direktor jedne od najvećih svetskih energetskih kompanija, a to je "Enel", rekavši za BBC da će biti potrebne godine da se cene energenata vrate na nivo pre rata u Ukrajini.

Teme za vas

Kaže da smanjenje cena zavisi od novih izvora energenata kao što su obnovljivi izvori energije i toplotne pumpe. Podsećamo, već sada se primećuje pojačana prodaja upravo toplotnih pumpi.

"Enel", koji proizvodi i distribuira struju i gas, ove godine je pokušao da zaštiti svojih 20 miliona evropskih kupaca od nestabilnosti tržišta energije. Italijanski gigant, inače, prodaje struju za više od 70 miliona domova i preduzeća u više od 30 zemalja.

Ali, kompanija sada planira da napusti mnoge od tih zemalja jer se fokusira na obnovljive izvore energije, a takođe želi da smanji svoje ogromne dugove od oko 63 milijarde dolara.

Ulaže velika sredstva u proizvodnju solarnih panela, dok proširuje postojeću fabriku na Siciliji i gradi novu u Sjedinjenim Američkim Državama, navodi BBC.

Rastuće cene energenata najviše su doprinele inflaciji i krizi troškova života u Velikoj Britaniji, SAD i evrozoni.

Staraće je dalje istakao i da će budućnost biti "ekstremno dekarbonizovana" i zavisiće od nuklearne i obnovljive energije. Međutim, prema njegovim rečima, prelazak na obnovljive izvore energije nosi rizike.

- Zapad se previše oslanja na Kinu u pogledu obnovljivih izvora energije i drugih dobara.

Foto: Shutterstock

Nastavlja se "pumpanje"

Istovremeno, svet je obišla vest da su se zemlje članice organizacije OPEK+ saglasile da se vrate svojim prvobitnim proizvodnim ciljevima, umesto da nastave sa smanjenom proizvodnjom od dva miliona barela dnevno, što predstavlja dva odsto svetske potražnje, prenosi Rojters, pozivajući se na dva izvora iz OPEK+.

Zemlje članice ranije su se dogovorile da smanje proizvodnju od novembra do kraja 2023, zbog opšte ekonomske klime, a pre svega zbog sporijeg kineskog i globalnog razvoja, kao i rasta komatnih stopa.

Kako prenosi Rojters, Vašington je optužio tu grupu i njenog nezvaničnog lidera - Saudijsku Arabiju - da se smanjenjem proizvodnje svrstala uz Rusiju.

Podsećamo, ranije ove nedelje zemlje članice G7 i Australija dogovorile su ograničenje cene ruske sirove nafte na 60 dolara po barelu, kako bi istovremeno snizile ruske prihode, ali i održale prisustvo ruske nafte na svetskom tržištu. Istu cenu je odredila i Evropa, dok je Moskva saopštila da neće prodavati naftu po ograničenoj ceni.

(Telegraf Biznis)