Javne nabavke u Srbiji: Znaju li građani danas bolje kako se njihov novac troši

Građani često nisu sigurni kuda ide njihov novac i za šta tačno plaćaju, ne shvataju ni kakvi su tokovi tog novca, a pojedina preduzeća ignorišu zakonsku obavezu da to objave.

U Srbiji funkcioniše i Portal javnih nabavki na kome su dostupne informacije o planiranim nabavkama, ali i pored pozitivnih pomaka, kako pokazuje najnovije istraživanje, još uvek nije zaživela praksa da se putem nje građani apriori informišu.

U sklopu projekta “Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta”, koji je sproveo NALED, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida), odgovaralo se na sve dileme.

Istraživanjem su bili obuhvaćeni građani (opšta populacije), ponuđači i naručioci u postupcima javnih nabavki u Srbiji.

Najpre ćemo se fousirati na to šta kažu građani.

Javne nabavke su kod nas osetljiva tema, najpre zbog ranijih ustaljenih nameštanja tendera zbog čega se dolazilo u opasnost od korupcije, nenamenskog trošenja sredstava, materijalne štete koja nastaje po budžet, izgubljenih sredstava koja su se mogla usmeriti na troškove koji mogu dati dobrobit za širu zajednicu, možda i najveća šteta upravo bilo nepoverenje građana u institucije.

U takvoj atmosferi, građani potežu za vaninstitucionalnim mehanizmima za ostvarenje svojih prava ili interesa, i to dugoročno nije dobar put za jedno društvo.

Podsetimo, Zakon o javnim nabavkama počeo je da se primenjuje 1. jula 2020. Jedno od važnih očekivanja bilo je da će pojednostavljenje procedura i smanjenje troškova pripreme ponuda podstaći mala i srednja preduzeća da povećaju učešće na tržištu javnih nabavki, unaprediti konkurenciju i povećati prosečan broj ponuda u postupcima javne nabavke uz racionalno trošenje javnih sredstava.

Neki organi ove informacije objavljuju i na svojim web stranicama. Ono što predstavlja problem jeste što često nisu dostupne informacije o izvršenju ugovora, što bi omogućilo da se utvrdi i svrsishodnost i adekvatnost planiranih nabavki.

A kako je u ovom trenutku, šta je pokazalo istraživanje NALED?

Foto: Naled

U odnosu na 2021. godinu, značajno veći broj građana se smatra upoznatim sa sistemom javnih nabavki. Takođe, među onima koji tako misle, više je onih koji bi postojeći sistem ocenili pozitivno.

Iz ugla upoznatih građana, dve osnovne svrhe javnih nabavki su ostale iste kao i prethodne godine.

Preovlađuje mišljenje da javne nabavke najpre služe za opšte dobro ljudi, poboljšanje uslova života i dobrog funkcionisanja države, a zatim da se preko njih pribavljaju dobra i usluge preko tendera.

8 odsto ispitinika pak misli da transparentnost nabavke moži da spreči zloupotrebu budžeta.

Iako je i u ovom talasu najčešći primer javne nabavke nabavka medicinske opreme, daleko manji broj građana ga se spontano setio, što je donekle i očekivano s obzirom na poboljšanje epidemiološke situacije.

Međutim, uzimajući u obzir broj građana koji ne zna da navede nijedan primer, postavlja se pitanje da li su oni koji se smatraju informisanim o javnim nabavkama i kojih je, kako je već pomenuto, daleko više nego prošle godine, zaista adekvatno informisani.

Ovo je naročito zanimljivo jer je pandemija korona virusa, zbog vanrednosti okolnosti, stavila i veo tajnosti na nabavku medicinske opreme.

Dodatno, mali broj (samo 2 odsto) njih naveo je za primer infrastrukturu ili ulaganje u školstvo, što znači da građani verovatno nisu dovoljno uključeni ni u projekte lokalnih samouprava gde je i te kako poželjan njihov glas.

Kao što smo naveli, kod nas funksioniše portal o javnim nabavkama, i cifre su pozitivne - broj građana koji navode da znaju da se od 2020. godine javne nabavke u našoj zemlji sprovode elektronski, preko Portala javnih nabavki, više je nego duplo veći u odnosu na prošli talas.

Petina upoznatih kaže da su se do sada infomisali putem ovog portala, što je jednako kao prošle godine, međutim s obzirom na bazu, gledano u apsolutnim brojevima, to je znatno više građana.

Poredeći kroz talase one koji nisu upoznati s portalom, sada je daleko više zainteresovanih da se o njemu informišu. U poređenju s prethodnom godinom, znatno više građana je zainteresovano da sazna kako se budžetska sredstva troše kroz sistem javnih nabavki.

Isto važi i za mišljenje da ovaj sistem mora biti strogo kontrolisan, a značajno se povećao i broj onih koji veruju da se javne nabavke sprovode na fer i transparentan način.

Zdravstvo ostaje prioritetna oblast u koju treba ulagati kroz javne nabavke. Ipak, nešto manje građana nego 2021. deli ovo mišljenje, što se može dovesti u vezu sa postepeim smirivanjem epidemiološke situacije.

S druge strane, a opet u skladu s aktuelnim okolnostima, energetika se češće pominje kao oblast od značaja. Pad u odnosu na prošlu godinu se beleži i u pogledu puteva i infrastrukture i socijalnih pitanja.

Kultura je takođe visoko na listi prioriteta.

S druge strane, znatno više građana i naručilaca smatra da je korupcija prisutna u javnim nabavkama u poređenju s prethodnom godinom. Skoro 90 odsto.

Kako su u istraživanju ispitani i građani, kao i naručioci i ponuđači, imali su isti stav, a to je da se izgradnja infrastrukture pominje kod sve tri populacije kao sektor koji je najviše zasićen korupcijom.

Na kraju, iako se manje građana u odnosu na prethodnu godinu o javnim nabavkama informiše putem nacionalne televizije, to ostaje primarni način informisanja o ovoj temi.

Ove godine, nešto više od trećine građana se o javnim nabavkama informiše putem društvenih mreža, a značajno manje putem štampe. Veće poverenje prilikom iznošenja informacijama o javnim nabavkama, u odnosu na 2021. godinu, imaju ministarstva, a značajno manje javna preduzeća i mediji.

Zbog toga je važno da se institucije dodatno otvore i počnu da komuniciraju sa medijima i građanima.

(Telegraf Biznis)