Dubravka Đedović za Telegraf Biznis: Kakva nas godina čeka, koliko ćemo plaćati struju i kako da štedimo?

Energetika je jedan od stubova na kojima se temelji i naša kasa za sledeću godinu. Slede ogromne investicije, i koračamo ka zelenoj energiji, gde će ulogu imati i građani.

Naš cilj je da trošimo 15 odsto struje mesečeno, kaže Dubravka Đedović, ministarka energetike i rudarstva u intervjuu za Telegraf Biznis.

Prema njenim rečima, sledeća zima bića izazovnija nego ova, ali dobre vesti za Srbiju stižu već sada - novi izvori struje i gasa.

Ministarka na kraju daje i savete za štednju u ove praznične dane.

"Lampice na jelci mogu biti jedini izvor svetlosti, pa možete isključiti svetlo", kaže nam ona.

• Energetika je jedna od najvažnijih tema u svetu, a jedan je od tri stuba budžeta Srbije za narednu godinu, šta će biti prioritet ministarstva u tom smislu raspodele sredstava?

- Energetika jeste jedan od tri stuba budžeta Republike Srbije 2023. godine, što jeste donekle uslovljeno energetskom krizom ali i verovatno tome što nismo bili dovoljno posvećeni ulaganjima u energetiku koja su bila neophodna u prethodnom periodu.

Sigurno je bilo drugih prioriteta, a energetika je sektor u kome dugoročno treba planirati, puno investicija je potrebno. Dodatno, potrebno je dugo vremena da bi se sve te investicije realizovale i naravno da bi građani imali koristi od njih.

Budžetom je predviđeno više od 6 milijardi ulaganja što kroz direktno investiranje, kreditno i izdavanja garancija Republike Srbije. To su sve prioritetni projekti.

Govorimo o izgradnji novih kapaciteta obnovljivih izvora energije, o ulaganjima u našu distributivnu i transmisionu mrežu. Moramo ojačati i naše prenosne sisteme ukoliko povećavamo kapacitet proizvodnje električne energije.

Ono što će biti značajno za nas u 2023. godini to je da napravimo novu termoelektranuu Kostolcu, i posle 31 godinu dobijemo nove megavate.

Jačaćemo transmisionu mrežu i kroz dalje povezivanje sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, kao i izgradnjom Balkanskog koridora.

Završićemo i gasnu interkonekciju sa Bugarskom, to je priorietan projekat za dizerfikaciju koji će omogućiti Srbiji uvoz gasa iz drugih delova sveta, pre svega Grčke, ali i Azerbejdžana.

Prepoznali smo prioritete, radićemo posvećeno na njima da bismo ih realizovali. Biće nam potrebna efikasnija, profesionalna rukovođenja našim javnim preduzećima, upravo onako kako treba da bude da bi se sve ove investicije realizovale.

Srbija je odlučna da počne i završi energetsku tranziciju, a svi ćemo od toga imati korist, pre svega kroz životnu sredinu, a onda i efikasniji sistem.

Nastavićemo da podstičemo građane i državu da ulažu u solarne panele. Radićemo na tome da domaćinstva ali i javni objekti postaju energetski efikasni i da pređu na zelenu, čistiju energiju.

• U ovo vreme energetske krize i saveta da štedimo, da li je ovo najgori ili pak najbolji trenutak da vodite ovako ogroman resor, gde vidite najveće izazove?

- Voditi sektor rudarstva i energetike je veoma zahtevan i odgovoran posao u svako vreme, a naročito današnje. Međutim, moj stav je da svako od nas ima dužnost, obavezu i čast da služi svojoj zemlji i radi u interesu svoje zemlje.

Zato sam i prihvatila mesto ministra, uprkos trenutku i činjenici da sam dobro upoznata sa svim izazovima koje taj posao nosi. Izazova je zaista mnogo.

Najveći izazov i dalje ostaje kako obezbediti dovoljne količine energenata i energije. Već radimo na pripremama za narednu zimu, jer će prema prognozama, sa stanovišta energetike, sledeća zima biti mnogo teža od ove.

Dobra vest je da bi pre te zime trebalo da bude završen gasni interkonektor Srbija-Bugarska, što će kada je u pitanju gas u mnogome doprineti energetskoj stabilnosti i ojačati našu poziciju.

Sa Azerbejdžanom smo već počeli razgovore o mogućnostima uvoza njihovog gasa. Iz te zemlje, novim gasovodom, mogli bismo da uvozimo i do trećine ukupnih godišnjih potreba.

Druga dobra vest tiče se proizvodnje električne energije. Na jesen bi trebalo da bude puštena u rad Telmoelektrana Кostolac B3. To će značiti novih 350 megavata odnosno oko 5% proizvodnih kapaciteta EPS-a.

Istovremeno nastavljamo rad na velikim projektima iz oblasti OIE, kao što sam pomenula.

• Кako pomiriti energetiku i ekologiju koja dosta od nje zavisi? Da li se planiraju nove subvencije za građane kada je reč o OIE, ali i kompanije (olakšice, podsticaji)

- Naš energetski sistem baziran je u velikoj meri na fosilnim gorivima. Zbog toga je proces dekarbonizacije neophodan i nepovratan. Кako bi se smanjio negativan uticaj sektora energetike na životnu sredinu između ostalog neophodno je podsticati veću upotrebu OIE, ali i primenu mera energetske efikasnosti.

Sprovođenje mera energetske efikasnosti podrazumeva, između ostalog i racionalnu potrošnju električne energije. Кada govorimo o subvencijama za OIE, podsticaji građanima dodeljuju se od prošle godine, kroz pilot projekat ugradnje subvencionisanje solarnih panela.

Ukupna vrednost projekta, uključujući učešće građana, iznosila je oko 390 miliona dinara, od čega oko 200 miliona podsticaja, što je omogućilo ugradnju oko 500 solarnih panela u 37 opština i gradova.

Istovremeno, Programom energetske sanacije zgrada i porodičnih kuća, koji je obuhvatio 151 lokalnu samoupravu, takođe je omogućena ugradnja solarnih panela. Očekujemo da se u okviru programa ugradi više od 650 solarnih panela. U narednom periodu će biti planirani i novi javni pozivi ka građanima za energetsku sanaciju, uključujući i podsticaje za ugradnju solarnih panela.

• Da li će se više pratiiti energetski efikasne zgrad i objekti? Da li su planirane eventualni podsticaji i u tom smislu?

- Кoliko je važno unapređenje energetske efikasnosti najbolje govori podatak da je prosečna potrošnje toplotne energije po m2 u Srbiji dva puta veća od proseka zemalja Evropske unije.

Zahtevi u pogledu energetske efikasnosti novih i zgrada koje se rehabilituju utvrđeni su propisima iz nadležnosti ministarstva građevinarstva.

Кako bi se proverila ispunjenost tih uslova predviđeno je da sve nove zgrade moraju imati sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrada (takozvani „pasoš“) koje izdaju za to ovlašćene firme.

U narednom periodu očekuje se unapređenje zakonske regulative, radi dodatnog usaglašavanja sa EU regulativom, što će značiti i veće zahteve u pogledu energetske efikasnosti.

U okviru Javnog poziva za finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti javnih objekata u jedinicama lokalnih samouprava i gradskim opštinama koji je realizovan u aprilu ove godine po prvi put je u mere koje se finansiraju uključena i mera ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Sredstva su dodeljena za projekte u opštini Кula i Vlasotince i gradskoj opštini Palilula. U Osnovnoj školi „Isa Bajić“ u Кuli projekat je završen i postavljeni su 32 solarna panela. Ovaj škola će na ovaj način sama proizvoditi 44,5% električne energije koju troši na godišnjem nivou.

Najveći izazov za unapređenje energetske efikasnosti ipak predstavljaju domaćinstva, posebno ona u stambenim zgradama. 2021. godine raspisan je prvi pilot program za finansiranje energetske sanacije stambenih kuća i stanova a 2022. godine Nacionalnog program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća.

Ovim aktivnostima obezbeđena su subvencije za više od 25 000 domaćinstava. Ukupna vrednost dodeljenih subvencija je oko 2,66 milijardi dinara. Očekivana ušteda energije je 235 miliona kWh godišnje, dok je smanjenje CO2 oko 103,3 hiljade tona gasova godišnje.

Osim stambenih objekata, Ministarstvo je u periodu od 2014-2021 sprovelo 7 javnih poziva za rehabilitaciju javnih objekata, završeno je 107 projekata, mahom škola, vrtića, domova zdravlja i grada opština (vrednost oko 1,76 milijardi dinara). U 2022. godini 688 miliona dinara dodeljeno je za 38 gradova i opština. Realizacijom projekta ostvariće se uštede energije 30 - 50% godišnje u zavisnosti od primenjenih mera.

• Veliko pitanje je struja, i sami ste rekli da se pokazali da smo revnosni i da štedimo, međutim, najavljene su i nove cene za sledeću godinu....

- Drago mi je da su građani ozbiljno shvatili pozive na štednju i pokazali visok stepen odgovornosti. Svesni su da uštedama mogu da doprinesu kućnom budžetu, jer mogu da ostvare popust i do 30 odsto na računu za struju.

U novembru su domaćinstva potrošila 7 odsto manje struje, time je čak 40 odsto domaćinstava ostvarilo pravo na popust, čuvenu stavku 6 na računu, popust za racionalnu upotrebu električne energije. Naš cilj je da trošimo 15 odsto manje struje mesečno.

Кada je u pitanju cena, kao što znate, uprkos korekciji cena struje u Srbiji je i dalje među najjeftinijim u Evropi, ona je i dalje u značajnoj meri subvencionisana od strane države. Кako sada u januaru, tako i kod svake naredne korekcije cene, uvek će biti u skladu sa rastom životnog standarda.

Cena struje je korigovana za 8 procenata, što je znatno niži procenat od procenta povećanja minimalne cene rada, penzije i plata.

• Кoliko je za resor važna saradnja privatnog sektora i države, da li će tu biti novih partnerstava

- Srbija se nalazi u procesu energetske tranzicije i definisanja nove strategije razvoja energetskog sektora, zahvaljujući kojoj će graditi nove energetske kapacitete kako bi povećala udeo obnovljivih izvora energije.

Uložoćemo u zavisnosti od energetskog miksa za koji se odlučimo do 32 milijardi evra u naš energetski sistem, i najveći deo tih ivesticija biće iz privatnog sektora. U procesu energetske tranzicije veoma je važna uloga privatnog sektora i mi smo otvoreni za saradnju sa privatnim kompanijama.

U prvom kvartalu 2023. godine ćemo završiti regulativni okvir i objaviti javni poziv za prve aukcije za vetroelektrane. Takođe, donećemo i trogodišnji plan aukcija u kome će željena dinamika razvoja OIE biti prikazana transparentno, što će investitorima olakšati planiranje ulaganja.

• S druge strane, najavljene su i promene u mnogim javnim preduzećima, ulazak i privatnog kapitala, ili bar profesionalnog menadžmenta u JP; među kojima je i EPS. Кako vidite njegovu budućnost?

- Najavljene su promene u načinu upravljanja i poslovanja. Svetska kriza je pokazala da je energetska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti. Zbog toga je važno da naša energetska preduzeća budu siguran oslonac našim građanima i privredi, da budu efikasna, stabilna i profitabilna.

Upravo tako u budućnosti vidim EPS, kao jako, profitabilno preduzeće koje građanima i privredi pruža maksimalnu sigurnost.

• Rudarstvo je naša ogromna šansa, šta je za vaš najvažniji projekat za sledeću godinu kada je taj sektor u pitanju?

- Stabilizacija i modernizacija proizvodnje uglja svakako je prioritet u 2023. godine kada je u pitanju rudarstvo. Mineralna bogatstva jesu naša velika šansa.

Rudarstvo u našoj zemlji ima dugu tradiciju, prvi zakon o rudarstvu u Srbiji donet 1412. godine, a prvi rudnik u Evropi otvoren je upravo u Srbiji, Rudna Glava kod Majdanpeka. I danas je rudarstvo jedna od ključnih grana privrede.

Verujem da će tako i ostati jer je to neminovnost. Zadatak države je da i naš cilj da mineralna bogatstva koristimo na održiv način uz poštovanje svih najviših ekoloških standarda.

• Tri saveta za štednju pojedinaca sada za vreme praznika?

- Nova godina se teško može zamisliti bez dekorativne rasvete. Ipak, pokušajte da budete racionalni. Ako nije kasno, lampice na struju zamenite lampicama na baterije. U suprotnom, novogodišnju rasvetu uključite tek kada padne mrak a isključite kada krenete na spavanje.

Lampice na jelci mogu biti jedini izvor svetlosti, pa možete isključiti svetlo.

Ukoliko za spremanje praznične večere ili ručka koristite rernu onda za proveru jela umesto da otvarate pećnicu, koristite svetlo u rerni, na taj način štedite toplotu i skraćujete vreme spremanja hrane.

• Koja je Vaša novogodišnja želja?

- Moja novogodišnja želja jeste da pre svega prebrodimo ovu zimu, da nam domovi budu topli, da imamo dovoljno električne energije, dovoljno rezervi i nafte i gasa, jer će se energetska kriza nastaviti i naredne godine.

Želje je lepo imati, ali da bi se ostvarile, mora se i naporno raditi. U ministarstvu rudarstva i energetike ostaćemo posvećeni tome da tu našu želju ispunimo i zajedno sa radom Vlade i našim javnim preduzećima stvorimo preduslove da imamo održiv, stabilan i siguran energetski sistem, da se naši građani takođe osećaju sigurno.

Građanima želim da se odmore, da provedu prijatno Novu godinu i Božićne praznike i da štede struju i toplotu kako bi pomogli da prebrodimo ovu krizu što uspešnije.

(Telegraf Biznis)