ANALIZA: 5 stvari koje čekaju Srbiju i svet u 2023, a ovo su preduslovi za bilo koji posao

Foto: Promo, Shutterstock

Sledi nam izazovna godina, ali je važno za Srbiju da ima prijatelje. Otvaraju se nova tržišta, i sklapaju novi poslovi, a negovaće se neki stari, poput saradnje za UAE, rekao je u intervjuu za Telegraf Biznis, Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kao poznavalac tržišta, najavljuje i promene ali i pet ključnih prioriteta za Srbiju u ovoj godini.

Selaković ističe Indiju kao zemlju koja će imati jači uticaj na geo-politiku, a veruje da će se nastaviti tehnološki trend, što će opredeliti i našeg radnika na kraju. 

Teme za vas

• Kako ocenjujete sada već proteklu godinu kada je reč o položaju Srbije u svetu, u ekonomskom smislu?

- U 2022. godini pokazalo se na delu koliko je važno imati prijatelje. Taman kada se nakon pandemije COVID-19 pomislilo da svet ide prema stabilnosti i normalnosti, desio se novi zaokret u negativnom smislu, izazvan rusko-ukrajinskom krizom.

Srbija se u svemu tome snašla na najbolji moguć način. Balansirana spoljna politika rezultirala je i balansiranom ekonomskom politikom. Ekonomija zemlje je stabilna uprkos svim izazovima, nova tržišta se otvaraju, novi investitori dolaze, novi poslovi se sklapaju. Kada na to dodamo dobro uravnotežen budžet, stabilnu domaću valutu i nivo javnog duga koji je ispod evropskog nivoa, dolazimo do jasnih pokazatelja da je ekonomija Srbije uspešno prebrodila izazove koje su vreme i okolnosti postavili pred nju. Međutim, što bi rekao moj dragi prijatelj, pokojni profesor Stojanović: „Ništa nije gotovo dok nije gotovo“.

Gotovo izvesno, nepredvidivi događaji širom sveta nastaviće se i u 2023. godini – treba biti spreman da se na njih odgovori.

• Kojih 5 prioriteta biste izdvojili za narednu godinu kada je reč o našoj zemlji?

- Prioritet svih prioriteta je nastavak razvoja, to je bez dileme. Još više biznisa, još više investicija, još bolja putna, železnička, telekomunikaciona, komunalna infrastruktura: tako se stvaraju preduslovi za boljitak i države i građana i za dalji ekonomski rast.

Rame uz rame sa ovim ide energetska stabilnost, kako bi se stvorili preduslovi za normalno funkcionisanje i nastavak razvoja.

Kao treći prioritet izdvojio bih očuvanje balansirane pozicije i dalju izgradnju prijateljstava i partnerstava širom sveta: ovo je apsolutno neophodno kako bi se glas Srbije još bolje čuo i razumeo, kako bi se otvarala nova tržišta i dolazili novi investitori. Na to se nadovezuje neophodnost uvođenja inovacija i novih tehnologija, kako bismo maksimalno iskoristili poziciju koja je stvorena i bili konkurentni u globalnoj utakmici.

I jednako važno, da Srbija nastavi još jače borbu za svakog našeg čoveka na Kosovu i Metohiji: samo politički i ekonomski snažna Srbija može da zaštiti Srbe na tom prostoru.

• Da li u tom smislu ima promene pravaca kada je ekonomska politika upitanju, ranije ste govorili o mogućnostima stvaranja novih partnerstava?

- Ne očekujem da se dese zaokreti, ali očekujem otvaranje novih tržišta i stvaranje novih partnerstava. Srbija može i treba da sarađuje sa celim svetom. Ekonomska moć ide ka Istoku: otuda smatram da treba osvajati brzorastuća istočna tržišta koja će se dalje otvarati i razvijati u predstojećem periodu. Indija i Saudijska Arabija, na primer, imaju ogroman potencijal koji nedovoljno koristimo.

Oni koji su taj potencijal prepoznali već profitiraju: nedavno sam od organizacije „Serbia Does Apples“ primio informaciju da je izvoz jabuka iz Srbije u region Bliskog i Srednjeg Istoka premašio količinu koju izvozimo za Rusiju. Ali, nisu samo jabuke naš adut.

Tehnologije, znanje, drugi poljoprivredni proizvodi, inovativna rešenja – sve se to može ponuditi ovim tržištima. Dodatno, u praksi se pokazalo koliko je značajno graditi odnose na duge staze: zemlje sa kojima imamo stvarnu partnersku saradnju, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, u centru su novih globalnih alijansi. Zahvaljujući dobrim odnosima na najvišem nivou, tu nam se otvaraju bezbrojne mogućnosti. Treba samo biti agilan i koristiti ih.

• Kako ste na važnoj poziciji za našu zemlju u UAE, u čemu vidite adut za nastavak uspešne saradnje?

- Moja pozicija i uloga u UAE će se uskoro promeniti, kako bi se u što većoj meri posvetio izgradnji strateških partnerstava i saradnji, i kako bi svi oni koji preko Privredne komore Srbije žele da uspostavljaju saradnju sa ovim regionom dobili maksimalnu moguću podršku, bez obzira na njihovu veličinu ili snagu.

Najsnažniji adut Srbije je ogromno poštovanje koje uživamo u ovoj zemlji i ovom delu sveta uopšte. Tome je svojim ličnim angažovanjem i primerom najviše doprineo predsednik Srbije.

Mi na terenu smo se trudili da na tragu tako uspostavljenih odnosa nastavimo i produbimo saradnju i rezltati se vrlo jasno vide: ispisali smo istoriju biznis nastupom Srbije na svetskoj izložbi Expo 2020 u Dubaiju, povećali u 2022. godini izvoz iz Srbije prema regionu Bliskog i Srednjeg Istoka, otvorili vrata za ulazak na tržište brojnih srpskih kompanija, ali i probudili interesovanje novih investitora iz UAE i čitavog regiona za našu zemlju.

Pored izuzetnih političkih odnosa, ovoj promeni percepcije značajno su doprineli i ljudi koji u ovom regionu žive i rade u različitim sektorima: naši profesori, lekari, inženjeri, arhitekte i svi ostali su izvanredni promoteri srpskog znanja, sposobnosti i kompetencije.

• Kakvi su planovi za Biznis hab koji je bio u centru pažnje tokom trajanja EXPO?

- Imajući u vidu napredak ekonomskih odnosa u prethodne tri godine i uspeh nastupa Srbije na Expo, bilo je logično da se napravi novi iskorak. Biznis hab se transformiše u Predstavništvo Privredne Komore Srbije, i verujem da će u svojoj osnovnoj nameri – da pomogne pozicioniranju naših biznisa u UAE – biti barem jednako uspešan kao i do sada.

• Kada je reč o svetskim kretanjima u ekonomiji, možete li nam navesti 5 trenodva koje predviđate kojima ćemo da svedočimo?

- Nažalost, nisam optimista kada je reč o globalnim tokovima. Taj umereni pesimizam je utemeljen i na činjenicama i prognozama ekonomskog razvoja.

Najsnažniji utisak za 2023. godinu biće zasigurno recesija na Zapadu. Ekonomski indikatori su neumoljivi: iz njih se jasno vidi nastupajuća recesija na Zapadu, nešto blaža u Sjedinjenim Američkim Državama, prilično oštra u Evropi, i dugotrajna i bolna u Velikoj Britaniji.

Ako imate projektovani pad BDP-a, visoku očekivanu inflaciju, energetsku krizu i budžet koji ne može da podrži razvoj, a većina evropskih zemalja je upravo u takvoj situaciji, recesija je neminovna.

Čak i zemlje koje imaju kontinuirani rast BDP-a, poput Kine, usporavaju svoj rast.

Nažalost, na horizontu se vidi i nastavak sukoba u Ukrajini i u 2023. godini, sa daljim reperkusijama na svetsku ekonomiju. Prekidi u lancu snabdevanja, dalji poremećaji tržišta prehrambenih proizvoda, metala, gasa – sve je to realnost ukoliko se sukob produži i u narednoj godini.

Foto: Shutterstock

Čipovi su nova nafta – bez njih nema tehnološkog napretka. Otuda je Tajvan drugo potencijalno trusno područje i sukob na tom području može imati ozbiljan negativni uticaj na globalnu ekonomiju.

Najveći i najnapredniji proizvođač mikročipova u svetu je upravo Tajvan; stoga, eventualno produbljivanje konflikta oko ovog područja može ne samo oslabiti poziciju Kine, nego i izazvati globalnu krizu na tržištu svih tehnološki naprednih proizvoda, od mobilnih telefona, preko kućnih aparata, automobila, pa sve do kompleksnih mašinskih sistema.

Očekujem i dalje promene na globalnoj mapi saradnji i partnerstava, jer su postojeće strukture pokazale da nemaju adekvatan odgovor na međunarodne krize. Zbog problema u globalnom lancu snabdevanja i snažnih polarizacija u političkom i ekonomskom smislu, mnoge zemlje se okreću regionalnim saradnjama. Prirodno, povećava se i značaj alijansi i trgovinskih sporazuma između pojedinačnih zemalja ili grupa zemalja. Ovaj trend će se, zbog neizvesnosti koje 2023. godina nosi, zasigurno nastaviti i u narednoj godini.

U 2023. godini može se očekivati intenzivnije uvođenje digitalnih valuta podržanih od strane centralnih banaka. Neke zemlje su već uvele digitalnu valutu, a mnoge su u fazi istraživanja i testiranja. Digitalne valute moraju biti pokrivene nekom drugom vrednošću, kao i bilo koja druga valuta.

Stoga je realno pretpostaviti da će doći do globalnog skoka cene zlata na tržištu: ne bih bio izmenađen da u 2023. godini cene zlata budu najviše u istoriji.

• Često pišete i o značaju razvoja Indije, i uticaju na svet...

- Mnogi u Srbiji nisu svesni veličine i snage Indije. Govorimo o zemlji koja je dostigla Kinu po broju stanovnika, o zemlji čiji BDP kontinuirano raste već 30 godina i koja je definitivno jedan od svetskih lidera u budućnosti.

Ovo govorim ne samo iz ugla PKS, već i iz ugla profesora na S P Jain School of Global Management, jedne od vodećih biznis škola na području Azije i Pacifika. Imam direktan uvid u razvoj ove zemlje i njen potencijal.

U 2021. godini, BDP indije bio je 3,17 triliona dolara, gotovo dvostruko veći nego Rusije, na primer. Ukupni uvoz koji je Indija ostvarila prošle godine je 725 milijardi dolara.

Za to vreme, Srbija je u 2021. godini u Indiju izvezla robe u iznosu od 26 miliona dolara, odnosno nešto više od 0,0036% ukupnog indijskog uvoza. Dakle, izvoz iz Srbije u Indiju na godišnjem nivou meri se u promilima, a ne u procentima, posmatrano spram njihovih potreba.

Očigledno da potencijal ovog tržišta nije iskorišćen ni blizu. Postoji ogroman prostor za unapređenje i povećanje izvoza, pre svega imajući u vidu istorijski dobre odnose između naših zemalja.

Za to treba rešiti logistiku i uskladiti propise, ali ako ima volje, ima i načina.

• Budžeti su uglavnom usvojeni i uglavnom su recesioni, da li vidite tu prostora za neke promene?

- Nemojte da posmatramo ceo svet kroz zapadnu perspektivu. Precizna formulacija bi bila: budžeti zapadnih zemalja su uglavnom recesioni. Budžeti bliskoistočnih zemalja su i dalje razvojni, jer se očekuje da, bez obzira na recesiju na Zapadu, cena nafte na svetskom tržištu ostane iznad nivoa od 80 dolara za barel.

Dakle, razvoj i ekonomska moć leže na Istoku. Opet, bez obzira na probleme sa kojima će se zapadne zemlje suočiti u 2023. godini, i bez obzira na to što ne očekujem promene u njihovim recesionim budžetima, Evropska Unija jeste i biće snažan i najvažniji trgovinski partner Srbije.

• Kako će, prema vašem mišljenju izgledati radnik u Srbiji i svetu u 2023. godini? Koje veštine će morati da uči, gde će najpre naći posao, kakav poslodavac će da ga traži?

- Radnik i tehnologija moraju da idu ruku pod ruku. Učenje je postalo kontinuirani proces na svim nivoima i traje kroz čitav život, jer se tehnologija razvija takvom brzinom da je bez učenja nemoguće ostati konkurentan.

Ovladavanje novim tehnologijama, dobro poznavanje engleskog jezika, dobre komunikacijske veštine deluju kao obavezni preduslovi za bilo kakav posao.

Srbija i svet se ne razlikuju po ovom pitanju i ta činjenica me dodatno raduje, jer pokazuje da je naša zemlja uhvatila tempo i napravila ozbiljan iskorak, apsolutno postavši deo sveta u tehnološkom smislu.

Tome su zasigurno doprineli ne samo domaći inovatori, već i brojni strani investitori.

Verujem da će se trend tehnološkog razvoja nastaviti i u narednoj godini i da će dobri radnici i dobri stručnjaci svoju budućnost moći da traže kako u privatnom sektoru, tako i u preduzetništvu.

(Telegraf Biznis)