"Mi nismo frilenseri": Pomorci traže da se ponište rešenja o porezu, proveravali smo kakav imaju status
Kakav je status pomoraca i radnika iz Srbije koji su na brodovima.
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Kristijan
Pomorci se ne mogu deklarisati kao frilenseri, jer nisu frilenseri. Kao što se ni frilenseri ne mogu deklarisati kao pomorci, jer nisu pomorci. Ponuđena mogućnost biranja između dva modela oporezivanja su dogovorena sa frilenserima, a ne sa pomorcima. I sada država hoće da ubaci pomorce gde ne pripadaju. Uostalom, pomorci da su bili upoznati da će plaćati ovakve dažbine, mnogi ne bi nikad ni otišli na brod, već bi se ili iselili u države gde ne bi bili obespravljeni (ionako poseduju ovlaščenja drugih država, jer srpskih nema), ili bi ostali u Srbiji radili druge poslove, ili kao nezaposleni, možda bili i na teret države. Pomorci ne beže od svojih obaveza, ali traže jasno definisanje svog statusa, prava i obaveza, odnosno radno-pravni status srpskih pomoraca koji bi bio uklopljen u postojeća zakonska rešenja ili, ukoliko je potrebno, u samostalne zakone, po uzoru na već postojeće modele: Hrvatska, Rumunija, itd. Model ne zavisi od toga da li je država u EU ili ne. Oni navodi od Gdina Segedija u tekstu su netačni. Te italijanske kruzer komapnije na kojima plove srpski pomorci najčešće viju zastave poput Paname, Bahama i sl., a ne zastave EU. To je čisto pravo pomoraca na život i rad bez obzira da li mu je matična država deo EU ili ne. Kao što su pomorci jednako tretirani širom sveta kroz međunarodne organizacije i međunarodne konvencije (IMO, ITF, ETF, MLC...), kojih je i Srbija sama potpisnica, isto tako bi trebalo da imaju isti tretman u matičnoj zemlji.