"Mi nismo frilenseri": Pomorci traže da se ponište rešenja o porezu, proveravali smo kakav imaju status

Foto: Profimedia/Newscom/Richard Tribou

Udruženje pomoraca Srbije saopštilo je da je u otvorenom pismu predsedniku predložilo da se ponište sva privremena rešenja o naplati poreza od 2017. godine za pomorce, kao i njihova naplata do pronalaska odgovarajućeg modela do čega bi se došlo dogovorom.

Pomorci u pismu predsedniku takođe predlažu da se formira radna grupa koju bi činili predstavnici iz oblasti pomorstva i lađarstva i nadležnih ministarstava, kao i da se napravi model oporezivanja pomoraca po uzoru na već postojeće modele u drugim državama.

Takođe i da se odredi finalni datum za dogovor modela i početak naplaćivanja.

Udruženje pomoraca ističe da model oporezivanja koji je trenutno primenjen u Srbiji za njih nije prihvatljiv te da je Zakon po kome je urađena poreska kalkulacija, napravljen za frilensere a da oni nisu frilenseri.

O tome je Telegraf Biznis pisao i kada se prvi put pojavio ovaj problem. Kako su tada istakli za naš portal iz Udruženja pomoraca, njihova situacija je i gora od frilensera.

"Frilenseri žive i rade u Srbiji 365 dana u godini. Pomorci su pre svega odvojeni od porodice, naša deca veći deo života odrastaju bez nas", navode pomorci.

Dodaju da se potpuno slažu sa tim da bi trebalo da postanu deo poreskog, socijalnog i zdravstvenog sistema Srbije, ali da se to uradi na način koji bi uvažio njihov specifičan položaj.

Podsećaju da su pomorci u prethodnim državama SFRJ i SRJ bili prepoznati kao visoko rizično zanimanje, kao i da je stvaranjem državne zajednice Srbija i Crna Gora, oblast pomorstva prepuštena na uređenje Crnoj Gori, dok je u Srbiji potpuno zanemarena, uz objašnjenje da više ne postoje pomorske kompanije na našoj teritoriji.

To je, ističu iz Udruženja pomoraca, bilo pogrešno jer iako su kompanije "Beoplov", "Jugooceanija" i "Prekookeanska plovidba Bar" prestale da postoje, ostali su pomorci koji su nastavili posao na stranim kompanijama.

Dodaju da je broj pomoraca u Srbiji narastao u poslednjih 20 godina sa porastom broja putničkih brodova u svetskoj floti.

Kakav status imaju pomorci

Proveravali potom kakav je njihov status.

- Najgore je što ogroman broj njih, gotovo 90 odsto ne zna svoj status, odnosno, ne znaju da li su zaposleni. Imaju dve mogućnosti, i obe podrazumevaju određene obaveze - rekao je ranije za Telegraf Biznis Aleksandar Segedi, knjigovođa iz Beograda.

Kako objašnjava, radnici na brodu imaju mogućnost da se "deklarišu" kao frilenseri, odnosno da sklope ugovore o delu. Onda su dužni da svojoj državi plate poreze i doprinose.

- Možda nije pravedno, kako kažu mnogi, ali je u skladu sa pravnim sistemom. Tu mogućnost, imate i kao domaća i kao strana firma - navodi on.

Na tvrdnju da pomorce i radnike na kruzerima ne prepoznaje zakon u Srbiji, Segedi je decidan:

- Veoma ih prepoznaje zakon u Srbiji. Ili rade po ugovoru o delu sa primanjem neto, ili bruto zarade za stranog poslodavca, ili su u punom radnom odnosu. Prepoznaje ih zakon besprekorno. Ako su zaposleni na puno radno vreme, što se ređe dešava u početku, jer niko od njih ne dobije kao početnu poziciju stalno zaposlenje, oni posle dovoljno godina stiču pravo na penziju gde im se plaćala penzija. Našoj državi nisu dužni ništa, donesu potvrdu. Ukoliko mi imamo ugovor sa tom državom o međudržavnom oporezivanju, da se plaća samo na jednom mestu, mogu i da se leče ovde - kaže naš sagovornik.

Kako u Hrvatskoj plate manje?

Osvrnuo se na česte primere koje navode naši sugrađani, a to je kako se različita osnovica obračunava u Hrvatskoj, na primer, Segedi podseća da se često zaboravlja da je Hrvatska u Evropskoj uniji, i da je na primer, italijanska kruzer kompanija u istoj finansijskoj uniji kao Hrvatska.

- Dakle, penziono, ukoliko se dokaže da se plaća na drugom mestu, a može da se dokaže i pasošem. Kod onih sa ugovorom o delu, ukoliko je kompanija uopšte plaćala porez za njih, onda im se za taj procenat odobrava poreski kredit u Srbiji. Međutim, porez je u Srbiji 10 odsto, u inostranstvu 15 na primer, i taj zbir je manji. Na kraju, porez niko nije dužan, ali doprinose jeste. Tu nastaje zabuna. Penziju svakako platiš ovde ili onde. Ali da se negde plati -mora - kaže nam Segedi.

Tačan broj za kraj onih koji rade na kruzerima nije poznat. Na osnovu grupa u koje su učlanjeni, može se govoriti o cifri od oko 20.000.

Koliko njima situacija deluje nepravedno, ilustruje primer radnika na brodu koji dolazi iz Srbije i Hrvatske:

Na platu od 3.000 evra mesečno, u Hrvatskoj legalno plaća 200 evra doprinose, ima zdravstveno i penzijsko i oslobođen je poreza u slučaju otkaza, više od 183 dana na brodu i u slučaju bolesti. Sprski pomorac na platu od 3.000 evra treba da plati 1.500 državi. A to, kako navode, treba da plate kao "nezaposleno lice koje prihoduje iz inostranstva".

(Telegraf Biznis)