Ekonomisti: Emitovanje evroobveznica prava stvar u pravo vreme

Nastup Srbije na međunarodnom tržištu kapitala gde je u četvrtak prikupljeno 1,75 milijradi dolara je prema ocenama ekonomista, sagovornika Tanjuga, dobar potez u pravo vreme koji će državi doneti taj novac pod povoljnim uslovima i pozitivno uticati na makroekonomsku stabilnost zemlje.

Profesor ekonomije i član Svetske akademije umetnosti i nauka Dragan Đuričin ocenio je za Tanjug da je Srbija uradila nešto što je u skladu sa trendovima razvoja na svetskom tržištu kapitala s obzirom da je za prvih 15 dana januara došlo do eksplozije tražnje i realizacije prodaje državnih hartija od vrednosti sa tzv. fiksnim prinosom.

Teme za vas

- Taj obim je bio čak 40 odsto veći od ukupnog prometa državnih obveznica u celoj prošloj godini a pritom je došlo i do rasta prinosa koji je u proseku na globalnom nivou iznosio oko 4,5 puta. S obzirom na tu situaciju Ministarstvo finansija je u nameri da obezbedi dobre izvore makroekonomske stabilnosti i makroekonomsku likvidnost zemlje spolja i iznutra pristupilo proaktivno i uspelo da dobije sredstva pod povoljnim uslovima u iznosu od 1,75 milijardi dolara - rekao je Đuričin.

Prema njegovim rečima, tražnja je bila šest puta veća od ponude što je obezbedilo Ministarstvu finansija, odnosno konsultantima i investicionim bankama koji su radili u ime ministarstva da smanje stopu prinosa u prvoj iteraciji a ministarstvo je posle toga upotrebilo hedž transakciju tzv. unakrsni hedž koji je obezbedio zaštitu od valutnog kamatnog rizika s obzirom da je ceo dug konvertovan u evre iz dolara.

- To je prirodno stanje zbog dobrih valutnih odnosa evro-dolar i zbog toga što je Srbija u Evropi i većina banaka u našoj zemlji iz Evropske unije, tako da je u drugoj iteraciji cena duga još smanjena. Za 750 miliona dolara u evrima cena duga je šestomesečni jurobor a to je eskontna stopa centralne banke Evropske unije plus 2,9 odsto za petogodišnju obveznicu odnosno 3,1 odsto za desetogodišnju obveznicu - navodi sagovornik Tanjuga.

Dodaje da je tako kuponska stopa koja se plaća dva puta kao stopa prinosa koja ide investitorima u ovu hartiju od vrednosti kroz ovu transakciju smanjena iz dolara u evre i transakcija je ispunila očekivanja što će povoljno delovati na makroekonomsku stabilnost zemlje.

Javne investicije veoma važne

Povoljno delovanje se ogleda u tome što će biti većeg prostora za javne investicije koje su veoma važne u uslovima krize jer se evropska i američka ekonomija nalaze u stagflaciji, perspektive rasta u Srbiji su svedene na dva do tri procenta što nije dovoljno za održiv rast tako da je, prema oceni Dragana Đuričina, ovo sa aspekta finansija veoma dobra informacija i govori o tome da ćemo biti u komotnijem odelu u narednoj godini.

Kao veoma dobro ističe i to da pošto su ovo praktično obveznice sa premijom, one će razviti tržište kapitala u Srbiji, koje je inače plitko a važno je i za kreditni rejting i perspektive ulaganja u našu ekonomiju "Posebno bih podvukao da je važno što će se, koliko je meni poznato, većina novca koristiti za ulaganje u infrastrukturu a to je držanje tenzije na strani ponude što je veoma važno za opštu privrednu aktivnost i finansijsku stabilnost - zaključio je Đuričin.

Ekonomista u Institutu za evropske studije Goran Nikolić ističe da je najbitnije to što kamata za zaduženje iznosi između šest i 6,5 odsto dok je trenutna inflacija u valutama u kojima mi dugujemo u evrima i dolarima 9,5 odsto.

- Kada se oduzme inflacija mi se zapravo zadužujemo po negativnim kamatnim stopama - kaže Nikolić za Tanjug i dodaje da je trenutna situacija sa kamatama i inflacijom veoma čudna, da ona traje već godinama a da je posebno neobična otkada se ubrzala inflacija.

- Mi smo se zapravo zadužili po negativnoj kamatnoj stopi što je fascinantno. Ja tako nešto nisam učio na fakultetu i ovo je veoma povoljna stvar. Procene govore da će u januaru naš dug biti na polovini BDP-a što je bolje nego u EU, zemlja ne samo da nije u kritičnoj zoni već smo među manje zaduženim zemljama - istakao je Nikolić.

Dodao je da je veoma bitan faktor i likvidnost i da Srbija sporazumom sa MMF-om i ovim zaduživanjem pokušava da bude likvidna i da u svakom momentu ima novac na raspolaganju jer u kriznim uslovima u kojima se nalazimo, najveće evropske banke se bore da sačuvaju kakva- takva inflatorna očekivanja i da inflacija ne ode u dvocifrenu.

Trenutnu veliku potražnju za obveznicama, koja je mnogo veća od ponude Nikolić objašnjava velikom željom investitora i banaka da investiraju novac i uđu u neku aktivu.

- Pritom je važno znati da se investira u obveznice zemlje u koju se veruje, a ako je ona blizu bankrota u nju se naravno neće investirati - naveo je on.

Prema njegovim rečima zaduživanje na pet i 10 godina po kamati od šest i šest i po odsto je na nivou Mađarske, niže je nego što Rumunija može da se zaduži i niže od zemalja u regionu. CEO i predsednik Izvršnog odbora, OTP banka Srbija Predrag Mihajlović za Tanjug ocenjuje da je uspešan nastup Srbije na međunarodnom tržištu kapitala veoma pozitivna stvar za ekonomiju naše zemlje i da značajno doprinosi finansijskoj stabilnosti u narednom periodu.

- Pokazano interesovanje najvećih investitora na globalnom nivou za srpski dug kroz izdate obveznice na period od pet i 10 godina govori o poboljšanju kvaliteta javnih finansija. Sigurno je da će ova uspešno realizovana emisija imati pozitivan uticaj na stabilnost i dalji rast bankarskog sektora u Srbiji - rekao je on.

Dodao je da činjenica da je iskazana tražnja iznosila 11 milijardi USD i da je premašila za šest puta ponudu najbolje odslikava rejting koje javne finansije i monetarna politika naše države imaju kod najvećih međunarodnih investitora.

Kao važno je naglasio postignutu kamatnu maržu kao cenu zaduživanja, s obzirom da su se po sličnoj ceni zadužile pojedine zemlje članice EU, a neke EU zemlje i po većoj ceni uprkos činjenici da imaju bolji kreditni rejting od naše zemlje.

To, prema njegovim rečima, značajno doprinosi opštoj ekonomskoj stabilnosti, posmatrano iz ugla investitora, kako međunarodnih tako i domaćih.

Mihajlović ističe da se to neminovno odslikava i na stabilnost unutrašnjih ekonomskih prilika i uslova poslovanja, obezbeđujući stabilan poslovni ambijent, kao preduslov daljeg rasta i razvoja srpske privrede i ekonomije i predstavlja pozitivni signal i domaćim kreditorima privrede i stanovništva, odnosno bankama.

(Telegraf Biznis)