I dalje mnogo zapadnih firmi posluje u Rusiji, posebno nemačkih: Šta se krije iza tih odluka?
Posle napada Rusije na Ukrajinu brojne zapadne firma su najavile da će napustiti Rusiju. Ali, manje od 10 odsto njih je to i učinilo
Od početka rata u Ukrajini, što je bilo pre skoro godinu dana, mnogo kompanija je "napustilo" Rusiju, ali - šta to, zapravo, znači?
U međuvremenu se oglasio i Dekatlon, kao posebna kompanija u nizu koja se odlučuje na ovaj potez, a EU je produžila ekonomske sankcije Rusji do leta.
Podsećamo i da je Unija od februara 2022. Rusiji uvela 9 paketa strogih mera.
Teme za vas
Guči ima novog kreativnog direktora: Ko je zamenio Mikelea?
4 faktora koja su evropsku velesilu dovela do ruba: Da li je moglo drugačije?
Dakle, nekih 12 meseci kasnije znamo da je više od 100 firmi sa Zapada reklo da će povući ili ograničiti svoje poslovanje u Rusiji...
Ipak, aktuelno istraživanje Univerziteta Sent Galen i Visoke ekonomske škole IMD pokazuje da se - od 1.404 firme iz G7 i EU - njih 8,5 odsto zaista povuklo iz Rusije.
Šta je s ostalima?
- Najpre je važno pitanje kako se, uopšte, definiše povlačenje iz Rusije - kaže Holgar Gerg, predsednik Instituta za svetsku privredu iz Kila. On objašnjava da je u naznačenom istraživanju reč o firmama koje su potpuno zatvorile svoja predstavništva.
Ali, dodaje da se pod "povlačenjem" može podrazumevati i obustava isporuka ili prekid novih investicija. Dodatno, u banci podataka ORBIS nalaze se samo podaci o većim firmama, piše DW.
Dodatno objašnjenje su pravne prepreke za neruske koncerne, koji žele da se povuku iz Rusije, a Moskva bi, pritom, da spreči odlazak ivestitora.
- Lista stranih preduzeća koja žele da napuste zemlju svakodnevno je sve duža. Međutim, ruska Vlada čini sve da spreči taj proces i sve više zaoštrava uslove - naglašava Mihael Harms, prvi čovek Istočnog odbora nemačke privrede. On objašnjava da je investitorima trenutno potrebna "dozvola institucija, delom čak i dozvola samog predsednika".
Na sve to, u decembru prošle godine je donet propis po kojem je prodaja udela u firmi dozvoljena samo po ceni koja iznosi 50 odsto od tržišne cene. Ruska država pri takvim prodajama dobro zarađuje, jer za sebe uzima deset odsto kupovne cene.
- Otud ne treba da čudi da je velika većina zapadnih investitora smanjila obim posla, ali da je tek mali deo stranih firmi zaista napustio tržište - kaže Harms.
Primer je Folksvagen koji je svoju proizvodnju u ruskom gradu Kalugi obustavio marta 2022, ali nije mogao da proda proizvodne pogone, pa je pravno gledano još uvek prisutan u Rusiji. U tekstu se dalje dodaje da je posebno veliki broj Nemaca i dalje prisutan u Rusiji.
Nije samo pitanje morala
- Sankcije EU i Sjedinjenih Američkih Država odnose se na veoma specifične branše - objašnjava Gerg i dodaje da najveći deo preduzeća koja još uvek posluju u Rusiji nije pogođen zabranom izvoza, jer se sankcije odnose na proizvode kao što su poluprovodnici ili hemikalije koji mogu biti upotrebljavani u proizvodnji oružja.
- Radi se, pre svega, o pitanju morala, ali ne samo o tome.
Institut za svetsku privredu je juna 2022. u jednoj studiji ustanovio da u Rusiji i dalje posluju manja i srednja preduzeća koja u tamo prodaju najveći deo svojih proizvoda. "Te firme bi prilikom napuštanja Rusije morale da pretrpe znatne gubitke", kaže Gerg.
Osim toga, ekonomista upozorava na gašenje brojnih radnih mesta u Rusiji.
Trgovački koncern Globus time, recimo, obrazlaže svoj ostanak u Rusiji – odgovornost za 10.000 zaposlenih u 19 ruskih filijala. Osim toga, koncernima prete i druge posledice.
Globus se boji prinudnog podržavljenja firme i pravnih posledica za tamošnji menadžment i radnike.
I nemačka firma SAP je u aprilu 2022. saopštila da "mora biti oprezna sa obustavljanjem poslovanja sa ruskim mušterijama, jer ljudi u njihovim ruskim filijalama mogu snositi posledice".
Neke firme, piše DW, imaju delimično dobre argumente, na primer, humanitarne aspekte. Četiri nemačke kompanije iz zdravstvenog sektora kao što su Fresenius, Siemens Healthineers, Braun i Stada posluju u Rusiji i nameravju tamo da ostanu.
Siemens je saopštio da je pristup medicinskoj nezi "ljudsko pravo", a Fresenius je takođe izdao slično saopštenje: "Ne možemo da naprosto ostavimo naše tamošnje pacijente na cedilu".
Video: Šta je nateralo kompanije da se povuku sa tržišta Rusije? Korporativna odgovornost ili nešto drugo
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Rusi masovno kradu proizvode, cene probijaju granice, a radnika ni na vidiku: Oglasio se i Putin
Vizija, AI i biznis mogućnosti za novu eru poslovanja: Sinergija24 – Piloting AI
Rusija prekida isporuku gasa Austriji
Rusija otpisala afričke dugove u vrednosti od 20 milijardi dolara: Sredstva idu na ove projekte
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Zadužili se i napravili svadbu od skoro 60 hiljada evra: Od gostiju dobili sitniš, pa otkazali medeni mesec
Plodovi ove biljke beru se decenijama: Lako se gaji, a može neprestano da vam donosi zaradu
Ko želi da razvije biznis na selu dobija 10.000 evra od države: Proveravali smo koji poslovi najbolje "prolaze"
