Kina preuzima posao oko litijuma u Južnoj Americi: Ugovor sa Bolivijom vredan milijardu dolara

Foto: Shutterstock

Kineske kompanije iz oblasti rudarstva i proizvodnje baterija se, zbog eksponencijalnog rasta potražnje za litijumom u svojoj zemlji, koncentrišu na projekte eksploatacije tog metala u Južnoj Americi, koja je njime posebno bogata.

Krajem prošlog meseca konzorcijum sastavljen od tri kineske kompanije, među kojima je i najveći svetski proizvođač baterija za električna vozila "CATL", potpisao je ugovor sa Vladom Bolivije o zajedničkom ulaganju u eksploataciju litijuma u toj južnoameričkoj zemlji vredan milijardu američkih dolara.

Teme za vas

Reč je o novom projektu koji će crpiti ležište sa najvećom rezervom litijuma na svetu. Kineske kompanije izgradiće svu potrebnu infrastrukturu, uključujući tu i saobraćajnu, kako bi u saradnji sa domaćom državnom korporacijom "YLB" mogao da godišnje proizvede oko 25.000 tona litijuma čistoće 99,5 odsto.

Štaviše, 2019. kineski proizvođač transformatora "Sinđijan TBEA" pobedio je na tenderu za projekat razvoja rudnika litijuma u bolivijskim jezerima Koipasi i Pastos Grandes u Andima, koji će, smatra se, koštati najmanje 2,3 milijarde dolara. Kineskoj kompaniji je tada pripalo 49 posto akcija u zajedničkom preduzeću oformljenom sa "YLB".

Dominacija kineskog kapitala u Južnoj Americi

Kineske kompanije tako nastavljaju pohod na rezerve litijuma u Južnoj Americi, uprkos novoj politici Zapada da Kineze treba ometati u nastojanju da dođu do strateških sirovina kao što je litijum. Deo te strategije, kojom se nastoji usporiti razvoj kineske ekonomije i oslabiti njena vojna moć, našao je konkretni izraz u blokiranju kineskih investicija u nekoliko kanadskih preduzeća koja su imala vlasnički udeo u rudnicima litijuma u Argentini u oktobru prošle godine.Ipak, pre nego što je ta politika bila definisana, kineski rudarski div "Ziđin", koji je uglavnom poznat po interesu za bakar i zlato (i prisutan u Srbiji), početkom prošle godine je za 770 miliona američkih dolara u potpunosti otkupio kanadsku korporaciju "Neo litijum" upravo zbog njenog udela u argentinskim rudnicima litijuma, prenosi RTS.

O tome da se kineske kompanije fokusiraju na bogate južnoameričke rezerve litijuma svedoče i brojne druge investicije iz poslednje tri-četiri godine.

Naime, još jedan kineski gigant iz oblasti rudarstva i hemijske industrije, "Gangfeng litijum", kupio je 2022. argentinsku kompaniju "Liteju" za 962 miliona dolara, kako bi preuzeo njena prava na eksploataciju litijuma u dva slana jezera u provinciji Salta na severu zemlje blizu tromeđe sa Bolivijom i Čileom.

"Gangfeng litijum", koji proizvodi jedinjenja litijuma potrebna za baterije i akumulatore, u Argentini je pokrenuo i projekat Marijana usmeren na crpljenje tog metala iz naslaga soli u okolini vulkana Lulailako u istoj provinciji, koji bi trebalo da godišnje donese oko 20.000 tona litijum-karbonata.

Kineska kompanija, čije je sedište u provinciji Đangsi i koja snabdeva američkog proizvođača automobila "Teslu", ima i većinski udeo od 51 procenta u projektu Kaukari Olaroz u argentinskoj provinciji Huhui, koji će uskoro davati čak 40.000 tona litijum-karbonata godišnje.

Kada je u pitanju Južna Amerika, treba pomenuti i da kineska kompanija "Tjenći litijum", zahvaljujući velikoj investiciji od 4,1 milijardu dolara, drži drugi po veličini udeo u čileanskoj kompaniji "SQM" (24 odsto), koja je najveći proizvođač litijuma u toj zemlji na obali Pacifika.

Čile je uz Australiju u ovom trenutku najveće svetsko izvorište litijuma, budući da je Bolivija, uprkos krupnim rezervama, iz unutrašnjih političkih i tehnoloških razloga do sada kasnila u njegovoj eksploataciji.

Bolivija, Argentina i Čile čine tzv. "litijumski trougao", prostor u kojem ogromne rezerve tog sada dragocenog metala leže u naslagama soli, koje su relativno laka geološko sredina za eksploataciju.

Globalna mreža snabdevanja litijumom

"Gangfeng", koji poseduje rudnike litijuma i u Kini i Australiji, u 2021. godini je kupio i pola deonica nalazišta litijuma u afričkoj državi Mali, a kada je u pitanju američki kontinent, ima i većinski udeo u projektu eksploatacije litijuma u Meksiku.

Litijum primenu pre svega ima u baterijama i akumulatorima i postaje sve važniji za privredu i stanovništvo kako teče prestrojavanje automobilske industrije sa motora na unutrašnje sagorevanje na električni pogon.

To je upravo i najveći razlog zašto kineske kompanije poslednjih godina iz sve snage širom sveta nastoje da se dokopaju litijuma – u 2022. godini litijum je u najmnogoljudnijoj zemlji sveta poskupeo 200 posto u poređenju sa prethodnom.

U 2021. prodaja ekoloških vozila, uglavnom čisto električnih ali i hibrida, u Kini je skočila impresivnih 154 posto u odnosu na 2020. Prošle godine ona se ponovo uvećala za 93 odsto u odnosu na 2021, dostigavši čak 6,89 miliona jedinica. Inače, u 2022. u Kini je proizvedeno čak 7,22 miliona vozila koja su za pogon koristila električne akumulatore.

Pored električne i elektronske, litijum se koristi i u industriji stakla i keramike.

U 2020. u svetu je bilo proizvedeno 345.000 tona prerađevina od litijuma. Međutim, očekuje se da će u 2025. godine, Kini, koja je najveći svetski potrošač litijuma, biti potrebno oko 800.000 tona.

Kina je trenutno treća zemlja sveta kada je u pitanju količina litijuma koja se iskopa u rudnicima, ali po tom pokazatelju daleko zaostaje za Australijom i Čileom, te ne može da zadovolji svoje potrebe za tim metalom iz domaćih izvora.

(Telegraf Biznis)