"Ovo bi vas na Zlatiboru koštalo 3 puta više": Beograđani u najboljoj kafani u Nišu platili mali ceh

Foto: Shutterstock, Telegraf

Uveliko traje ski sezona na našim popularnim planinama, a mnogi su spojili Sretenje za vikendom, pa koriste pravi mini odmor. Kao i svake godine, osim uživanja u snegu, naši sugrađani pune i ugostiteljske objekte, pa je gotovo nemoguće naći slobodno mesto bez rezervacije.

S druge strane, i ove godine negoduju zbog cena. Kafe i čajevi idu oko 400 dinara, a hrana je takođe poskupela. Međutim, ukoliko niste spremni da izdvojite toliko novca za skijanje (i sve što uz to ide), savet je da posetite neki od gradova naše zemlje gde još možete da se gostite po povoljnim cenama.

Nekoliko Beograđana prijatno je bilo iznenađeno računom u Nišu u, kako tvrde, najboljoj tamošnjoj kafani. 

Pola kilograma ovčetine bilo je 1.250 dinara, salate i teletina 1. 500, a rakija, pivo, i vino koštali su od 400 do ukupno 1. 760 dinara. Na kraju ceo ceh za gomilu stavki koje možete da vidite na računu za 4 osobe, iznosio je 9. 820 dinara.

Foto: Čitalac Telegrafa

Našom računicom, verujemo da biste za ovo platili bar tri puta više na popularnim planinskim centrima na Zlatiboru ili Kopaoniku.

Podsetimo, samo flašica vode od pola litra na Kopaoniku košta 360 dinara dok je "kapućino", 400 dinara. Čaj se isto toliko kreće u zavisnosti od mesta na kojem sedite.

Dodatno, u Nišu se održavao i "Kup Radivoja Koraća", što je veliki događaj za bilo koji grad, ali Nišlije nisu iskoristile trenutak da dodatno profitiraju bezobraznim dizanjem cena.

To, s druge strane, i te kako koriste ski centri.

Kako kaže naš sagovornik pri resornom ministarstvu, vlasnik na to ima pravo. Preciznije, može da odredi cenu i 1.000 dinara za kriglu piva, ukoliko za to postoji interes, odnosno isplativost i potražnja.

- Prema Zakonu imaju pravo da formiraju cenu prema sopstvenom nahođenju - navodi nam.

To nije nepoznanica jer kafedžije alkoholne napitke, sokove i vodu prodaju od pet do deset puta odnosno 500 do 1.000 odsto većoj ceni od nabavne, i tako sebi prave profit. Država se uglavnom ne meša da ne bi narušila slobodu tržišta i slobodno formiranje cena. Ali ukoliko bi bila reč o osnovnim namirnicama na primer, ili ako bi skok cena bio drastičan može iste da ograniči pod određenim uslovima.

Svaki potrošač, s druge strane, ima pravo izbora, može da uđe u kafić, pogleda cenovnik i sam odluči da li mu je prihvatljivo tu da sedne i popije piće.

Cene mogu tako da se drastično razlikuju od kafića do kafića, a činjenica je da ih pomeraju sezonski.

(Telegraf Biznis)