PFAS se nalazi i na pici: Da li treba ukinuti baš sve hemikalije

Profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Beškoski rekao je da nije za potpunu zabranu više hiljada jedinjenja, poznatih kao "večne hemikalije", a koju najavljuju neke evropske zemlje, jer imaju veliku primenu u industriji i za njih trenutno ne postoje adekvatne zamene, ali smatra da njihovu upotrebu treba ograničiti u oblastima u kojima mogu da dovedu do povećane akumulacije u ljudskom organizmu.

Početkom februara, pet evropskih zemalja - Nemačka, Holandija, Danska, Švedska i Norveška saopštile su da rade na predlogu zabrane takozvanih PFAS jedinjenja, a u pitanju je više hiljada jedinjenja koja se nalaze u mnogim proizvodima.

Beškoski objašnjava da u naučnoj zajednici još uvek postoji dilema koliko su zaista sva ova jedinjenja štetna po zdravlje ljudi, iako je potvrđeno da se pojedina akumuliraju u lancu ishrane, a zatim i ljudskom organizmu, a neka od njih su i uvedena u Stokholmsku listu dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci.

"Ono što znamo je da su to jedinjenja koja je, dominantno, čovek napravio. Da sadrže u sebi kovalentnu vezu između ugljenika i fluora koja nije tako česta u prirodi. Ako priroda nije sintetisala veliki broj takvih jedinjenja znači da priroda i ne poseduje mnogo enzima za njihovu razgradnju", navodi Beškoski, prenosi Tanjug.

Kada je u pitanju dozvoljeni nivo u ljudskom organizmu Beškoski objašnjava da PFAS jedinjenja, uopšte ne bi trebalo da se nađu u organizmu.

"To su hemijski sintetisana jedinjenja, tako da ne bi trebalo da se nađu u našem organizmu. Ipak, još uvek se rade istraživanja, kako bismo rekli koje su tačno koncentracije koje su zabrinjavajuće i koje bi mogle da izazovu negativne efekte po ljudsko zdravlje", objašnjava Beškoski.

Prema njegovim rečima, veruje se da per- i polufluorovana jedinjena (PFAS) mogu da imaju negativan uticaj na tiroidnu žlezdu, jetru, bubrege, ali i na reproduktivni sistem muškaraca i žena, i dodaje da je potvrđeno, da je akumulacija ovih jedinjenja u organizmu veća kod ljudi koji žive u razvijenijim zemljama, jer su u većoj meri okruženi tim hemikalijama.

Dodaje da su PFAS jedinjenja našla primenu u brojnim industrijama i tehnologijama.

Koriste se u proizvodnji medicinskih implanta, u pakovanjima za hranu, penama za gašenje požara, u građevinskim cevima za vodoinstalacije, u telekomunikacionim uređajima, kao prevlake na mobilnim telefonima, u avio i kosmičkoj industriji...

"PFAS se danas koriste u, recimo pakovanjima za hranu. Da vam se pica ne bi lepila na karton, karton je premazan time. Kokice koje se spremaju u mikrotalasnoj pećnici, unutrašnji zid kese je premazan time. To prosto nije dobro, ali govori se o zabrani više hiljada jedinjenja, a među tih skoro 10.000 jedinjenja spada i nekoliko stotina lekova koji poseduju tu kovalentnu ugljenik-fluor vezu, poput recimo fluoksetina ili prozaka, ili ciprofloksacina", ističe Beškoski.

On kaže i da se slaže sa evropskom agencijom za hemikalije, odnosno sa državama koje su pokrenule inicijativu da se ova jedinjenja isključe iz upotrebe u industrijskim proizvodima čije korišćenje bi moglo da dovede do povećane akumulacije u ljudskom telu, ali da je protiv potpune zabrane, jer bi se time uskratio pristup jedinjenjima čije je korišćenje podiglo kvalitet života i koji su našli efikasnu primenu u brojnim industrijama.

Profesor ukazuje da bi zabrana upotrebe više hiljada jedinjenja mogla da dovede do toga da ne mogu da se koriste i neki dobri lekovi kao što su brojni antitumorski lekovi za koje je potvrđena aktivnost.

On je naveo da se govori o zabrani polimera i monomera, a da polimeri teško da mogu da završe u ljudskom telu i ako završe biće u obliku mikroplastike. Dodaje da monomeri mogu da završe u ljudskom telu i da je zato upravljanje njima mnogo važnije.

Beškoski ocenjuje da će uredba ukoliko se donese, ipak stimulisati hemijsku industriju da napravi neku alternativu.

"Ta alternativa se može ispostaviti kao lošija, ali to ćemo moći da znamo tek za 10-15 godina. Ja bih se ipak uzdržao od potpune zabrane upotrebe više od 10.000 jedinjenja, sve dok ne budemo sigurni da će alternativa biti bolja od trenutnog rešenja", rekao je Beškoski.

Kako je naglasio, interesantno je da, iako se te supstance danas često nazivaju "večnim hemikalijama", da se poslednjih godina, čak i u Srbiji, u okviru projekata koje i njegova laboratorija realizuje, vrše istraživanja koja su pokazala da je njihova razgradnja ipak moguća.

Beškoski dodaje da je Ministarstvo životne sredine Srbije dobro regulisalo zakon u oblasti perfluorovanih jedinjenja i uopšte u oblasti dugotrajnjih organskih zagađujućih supstanci.

"Ako Evropa bude menjala pravila igre u oblasti PFAS jedinjenja svakako će i Srbija praviti promenu u upravljanju ovim hemikalijama. Srbija poseduje kapacitete za analizu, ali se još uvek ne radi monitoring, odnosno praćenje koncentracije ovih jedinjenja u životnoj sredini, ali postoje i državne i privatne institucije, akreditovane laboratorije, koje su izuzetne i poseduju vrhunsku opremu za analitiku ovih jedinjenja", zaključuje Beškoski.

Kako je ranije ovog meseca saopštila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), prema nacrtu predloga, ako zabrana stupi na snagu, kompanije će imati između 18 meseci i 12 godina da uvedu alternative.

"U mnogim slučajevima takve alternative trenutno ne postoje, a za neke možda nikada i neće", navodi pet zemalja inicijatora.

Nova uredba će verovatno stupiti na snagu 2026. ili 2027. godine, a određeni broj farmaceutskih proizvoda, proizvoda za zdravlje životinja, hemikalije za zaštitu useva i dezinfekciona sredstva bili bi izuzeti.

Grupa FPP4EU koju čini 14 kompanija koje proizvode i koriste PFAS, kaže da je pronalaženje alternativa za PFAS dug i težak proces. Na primer, kako navode, jedna vrsta PFAS-a ulazi u Bajerov lek protiv raka jetre i bubrega, a za pronalaženje zamene bi trebalo do 15 godina.

(Telegraf Biznis)