"Prevelika da bi propala": Klijenti povlače više od četvrtine svojih depozita iz Kredi Svis banke

Foto: Shutterstock

Pre 15 godina Savezno veće i Švajcarska nacionalna banka platile su oko 66 milijardi dolara za podršku UBS-u. Kao prvo, posrnuta velika banka bila je u mogućnosti da angažuje 60 milijardi dolara vrednih američkih hipoteka lošoj banci, a sa druge strane, savezna vlada je upisala konvertibilnu obveznicu banke u vrednosti od 6 milijardi franaka piše švajcarski list tagesanzeiger.

Posle finansijske krize, politika i biznis su se usaglasili: Ovako brza akcija države kao u slučaju UBS nikada ne bi trebalo da se ponovi. A dešava se upravo suprotno.

Teme za vas

Naime od finansijske krize, UBS i Credit Suisse (CS) uložile su milijarde u dodatni kapital i restrukturiranje organizacije, a ako sistemski važna banka bankrotira, pravila "prevelika da bi propala" trebalo bi da obezbede da švajcarski posao bude odvojen.

Ovo uključuje, na primer, da depozitni i kreditni poslovi, kao i platne transakcije i dalje funkcionišu u hitnim slučajevima. I ima za cilj da spreči da cela ekonomija bude pogođena ako velika banka bankrotira.

U Švajcarskoj, gde veličina bankarskog sektora daleko premašuje ekonomsku proizvodnju zemlje, ovo bi imalo potencijalno fatalne posledice.

Sada, 15 godina kasnije, ponovo se postavlja pitanje spasavanja banke. Ovog puta se radi o Kredi Svis.

Posle raznih skandala, posrnula velika banka bori se za poverenje svojih klijenata. Prošle godine je iz banke povučeno ukupno 123 milijarde franaka, a banka do sada nije našla lek za odlive.

"Oni su se stabilizovali na mnogo nižem nivou", piše banka u godišnjem izveštaju objavljenom u utorak. To znači da do preokreta trenda još nije došlo.

Kriza poverenja odavno je zahvatila poslovanje na domaćem tržištu Švajcarske, koje se smatra sistemski važnim.

Do sada se ovo uvek smatralo sigurnim utočištem u grupi. Šef Credit Suisse Svitzerland Andre Helfenstein pokušao je da smiri situaciju u novembru.

On je u intervjuu za  tagesanzeiger rekao da se imovina klijenata stabilizovala. U diviziji Svis Bank, odnosno u švajcarskom poslovanju, istrošeno je samo "ukupno jedan odsto aktive".

JUST IN - Credit Suisse shares fall over 20% to new record low, now traded well below 2 Swiss francs. pic.twitter.com/tc7XhBibBw

— Disclose.tv (@disclosetv) March 15, 2023

"Prevelika da bi propala"

Međutim, ove izjave su se pokazale kao previše optimistične.

U februaru je velika banka morala da objavi da su klijenti samo u Švajcarskoj povukli 8,3 milijarde CHF iz svojih sredstava kojima upravljaju u četvrtom kvartalu. Intervjui o ovome koje je dao predsednik CS Aksel Leman ukratko su pozvali Upravu za finansijsko tržište (Finma) na akciju.

Sada godišnji izveštaj švajcarske podružnice CS, posebno objavljen u utorak, pokazuje pun obim odliva.

U roku od godinu dana, klijenti su povukli oko 28 procenata svojih depozita iz velike banke. To je oko 51 milijardu švajcarskih franaka. Hitno je potrebna gotovina, koja bi sada mogla nedostajati posrnuloj velikoj banci, piše list.

Depoziti klijenata uključuju različita sredstva. Pored klasičnih štednih računa, prema CS, ovo uključuje i tekuće račune ili oročene depozite privatnih i pravnih lica. Gde su otišli, nije jasno. Ono što je sigurno je da su druge banke imale koristi od razočaranih klijenata CS. Među dobitnicima su Raiffeisen i Zurcher Kantonalbank, piše list.

Odlivi su smanjili bilans stanja švajcarskog odeljenja. Na kraju 2022. iznosio je 215,4 milijarde CHF, u poređenju sa 253,4 milijarde CHF godinu dana ranije. I to u godini u kojoj su konkurenti kao što su UBS, kantonalne banke i Raiffeisen imali koristi od zaokreta u kamatnim stopama i porasta cena nekretnina.

Ovo nije neposredno egzistencijalno opasno. Uprkos odlivu, Kredi Svis i dalje ima dovoljno kapitala i likvidnosti.

U hitnim slučajevima, odlučujući faktor da bi pravila "prevelika da bi propala" stupila na snagu je kapitalizacija velike banke.

Ovde je CS još uvek iznad minimalnih regulatornih zahteva Finme. Takozvani obični kapital prvog reda za grupu u celini iznosio je 14,1 odsto na kraju godine. Brojka za švajcarsku podružnicu iznosila je 13,2 odsto.

Tačno je da država više nema direktnu obavezu da spasava sistemski važnu banku, kao što je to činila pre finansijske krize. Ali veliki problem sa uredbom "prevelika da bi propala" je što ona još nije podvrgnuta nikakvim praktičnim testovima.

Prema Odboru za finansijsku stabilnost, telu kome pripadaju najvažniji međunarodni regulatori finansijskog tržišta, globalna sistemski važna banka kao što su UBS i CS nikada nije morala da bude likvidirana. S druge strane, u velikom broju bankrota, kao što je Banca Monte dei Paschi di Siena u Italiji, od poreskih obveznika je zatraženo da plate.

Ukoliko CS ne nađe način da zaustavi odliv sredstava, pitanje državnog spasavanja velike banke moglo bi ponovo da postane glasnije u Nemačkoj.

Podsetimo, prethodnu nedelju je američko tržište potresao bankrot banke Silicijumske doline, koju je ispratilo i zatvaranje njujoške Signature banke.

(Telegraf Biznis)