Kako koračati dalje

Zdravstvene i ekonomske posledice pandemije brzo su prerasle u veće krize. Najava te velike krize je bila tu, ali kao da smo se svi nadali nekom boljem scenariju. Kao da smo globalno čekali rešenje koje neće zahtevati velike promene i pokretanje na nivou pojedinca. A svesni smo da globalni ekonomski sistem ne funkcioniše. Ne radi ni u čiju korist, ni većini ljudi u smislu ličnog dobra, ni u korist boljeg životnog standarda, ekologije, a dugoročno ni u korist vlasnika kapitala.

Poslednje dve godine čujemo iz svakog "ćoška" sveta da je trenutni model kapitalističkog ekonomskog poretka pokvaren i da je neophodna promena. Vidimo isticanje svih njegovih nedostataka i veoma loš odnos prema osnovnoj jedinici kapitalističkog sistema – radniku.

Emisije ugljenika su porasle, pošto se svetska ekonomija posle pandemije ponovo pokrenula. Krize vezane za hranu i energiju su postale dodatno ojačane ratom u Ukrajini, što je direktno povezano sa rastom globalne inflacije na najveće decenijske nivoe sa pretnjom da prestigne i veliku Inflaciju od ’65 do ’82, podstičući društvene nemire.

Promene u monetarnim politikama označavaju kraj jedne ekonomske ere koju je karakterisao lak pristup jeftinim sredstvima, a koji će imati teško merljive negativne posledice za vlade, privredu i pojedince, dodatno produbljujući jaz kako unutar tako i među državama, na one koje imaju i one koji nemaju novac.

Nemogućnost pristupa jeftinom novcu dovodi do stagnacije ili totalne obustave investicionih ulaganja širom planete. Svesni smo da gledano dugoročno, ulaganja su neophodna za poboljšanje produktivnosti i povećanje konkurentnosti privrede. Bez investicija, privrede bi mogle da ostvaruju visoke nivoe potrošnje, ali sa posledicama stvaranja neuravnotežene ekonomije.

Nadovezujući se na najozbiljnije rizike sa kojima ćemo se boriti u toku 2023., rastuću inflaciju, nedostatak hrane i energije dolazimo do globalne krize troškova života koja se već uveliko oseća.

Konstantni pritisci na ponude rizikuju da trenutnu krizu troškova života pretvore u humanitarnu krizu u naredne dve godine na mnogim tržištima zavisnim od uvoza.

Prema anketi o "polikriznom raspoloženju" Eurobarometra iz februara 2023., 45% ispitanika trenutno ima "neke" ili ima "mnogo" poteškoća sa svojim ličnim prihodima, dok 46% Evropljana priznaje da je njihov životni standard već opao kao rezultat rastuće krize.

Zemlje u kojima je zabeležen najveći pad životnog standarda su Kipar gde 70% ispitanika kaže da im je standard "već smanjen", Grčka sa 66%, Malta sa 65%, Francuska sa 62% i Portugal sa 57%.

Ovako kompleksni izazovi ne mogu se rešiti kratkoročnim odlukama i planovima. Neophodno je da sagledamo celu sliku na duži period i onda definišemo kratkoročne prioritete sa kojima ćemo početi prilagođavanje. Kako u privatnom tako i poslovnom okruženju.

Često se vraćam na Fridmanovu doktrinu da je društvena odgovornost poslovanja povećanje profita. Pitam se kako bi on sad opisao biznis i njegove ciljeve. Kako bi definisao "vrednost", ko bi sve trebalo da ostvari korist i da li je vreme da se zauzme širi, dugoročniji pogled na vrednost koju investicije stvaraju za ljude, za zajednice i za planetu.

Možemo očekivati da će tehnološki sektor biti jedan od glavnih stubova jačanja industrijske politike i pojačane državne intervencije. Podstaknuti državnom pomoći kao i privatnim investicijama, istraživanje i razvoj novih tehnologija nastaviće se agresivnim tempom tokom naredne decenije, donoseći napredak u veštačkoj inteligenciji, kvantnoj oblasti i biotehnologiji. Sa nadom da će povećana produktivnost i veća efikasnost doprineti smanjenju negativnih uticaja i umanjenju rizika sa kojima se danas susrećemo kao novim rizicima o kojima nismo razmišljali prethodnih decenija.

AI već ima pozitivan uticaj u velikom broju industrija. Može da automatizuje procese kako bi oslobodio zaposlene nepotrebnog rada, radi predlog dizajna sajtova i pojedinačnih proizvoda, obezbeđuje personalizovane opcije učenja, prati društvene mreže, menja lične asistente i slično. ChatGPT primenjuje duboko učenje da bi otkrio greške u kodiranju i dao pismene odgovore na pitanja.

Čekamo momenat kad će se predviđanja Devida Sacksa i Shamatha Palihapituya ostvariti i kad ćemo doći u situaciju da čak neophodna znanja u tehničkom inženjerstvu budu zamenjena AI-ijem.

Za zemlje ili kompanije koje budu imale sredstava za investicije, nove tehnologije će pružiti delimična rešenja za novonastale krize, od rešavanja novih zdravstvenih izazova, kvalitetnijeg lečenja "od kuće" i boljeg upravljanja resursima, do povećanja sigurnosti ili optimalnije proizvodnje i potrošnje hrane pa cak i ublažavanje klimatskih uticaja.

Za one koje ne budu mogle da isprate nove tokove, nejednakost i divergencija će dodatno praviti jaz, a kriza troškova života nastavljaće svoj dalji rast.

A da li će razvoj tehnologija dovesti do novih rizika kojim će se dodatno opteretiti oni koji neće biti u mogućnosti da isprate nove potrebe na tržištu ili će dodatno produbiti jaz izazvan krizom troškova života ostaje da vidimo.

(Telegraf.rs/PR)