Hrvatsku napuštaju čitave porodice: "Dizanjem rampi, ostali smo bez 300.000 ljudi" (ANKETA)

Nije novost da Hrvati masovno napuštaju svoju zemlju, posebno otkako su dobili EU pasoše. Međutim, ono što se sada dešava - malo ko je očekivao.

Naime, ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju - podigle su se rampe, a time su se otvorile i brojne prilike, kako za kompanije tako i za građane.

Teme za vas

U tom trenutku od kojeg je prošlo čak deset godina, uglavnom su se isticale samo pozitivne strane integracije i zajedničkog evropskog tržišta, a mobilnost je bila jedna od njih.

Jednostavnija putovanja, odnosno prelasci granica, pa i lakše zapošljavanje, bili su "plusevi". Ipak, sada je slika daleko sumornija - ne za odlazeće građane, ali za samu državu i poslodavce.

Prema procenama, Hrvatska je, dizanjem rampi, ostala bez 300.000 ljudi.

Hrvatska se suočila i sa – dotad nepoznatim problemom – nedostatkom radne snage. U relativno kratkom vremenu, izazov više nije bio visoka stopa nezaposlenosti, koja je 2013. i 2014. iznosila 17,3 posto, već nedovoljan broj radnika u gotovo svim sektorima, piše Poslovni dnevnik.

Svakako da ovo nije prvi talas migracija za Hrvatsku, bilo ih je i 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ali je ovaj nalet znatno obimniji i drugačiji. Sada, upozoravaju demografi i ekonomisti, odlaze čitave porodice.

Pritom, nema naznaka da će bilo šta promeniti nabolje. Hrvati će nastaviti da prate svetske trendove migracija, koji nikad nisu bili intenzivniji (prema izveštaju UN-a, u 2020. migriralo je 3,6% svetske populacije, odnosno 83% više nego 1990.).

Ljudi više nego ikada traže bolje prilike, najviše u Evropi, a posebno u Nemačkoj, državi u koju hrle brojni građani Hrvatske, ali i Srbije, BiH.

Koliki je problem s radnom snagom kod naših komšija, govori i ovaj podatak: 2018. traženo je 7.000 radnih dozvola za strance, a lane je odobreno čak 124.000 takvih dozvola.

Od ulaska u EU, objašnjava Krešimir Ivanda, profesor sa Katedre za demografiju Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, u Hrvatskoj je oko 230.000 stanovnika manje - usled negativne neto migracije odnosno, razlike između broja useljenih i iseljenih. Ističe i da je najsnažnije iseljavanje bilo u periodu od 2014. do 2019, sa vrhuncem u 2017. godini.

Zemlja u koju se najčešće odlazi je Nemačka, a slede je Irska i Austrija, pa onda Švajcarska, Švedska, Danska.

(Telegraf Biznis)