Poslodavci počeli da uplaćuju niže iznose za prevoz: Može li da nam leže i manje od 2.200 dinara?

Foto: Mateja Beljan

Zaposleni u Beogradu navikli su da im na račun na ime prevoza leže 3.275 dinara, a kako je grad promenio visinu cene mesečne karte, zaposleni  primaju oko 1.000 dinara manje.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić objavio je početkom meseca da kreće nov sistem naplate karata gradskog prevoza.

Teme za vas

Prema revidiranom planu, cena dnevne karte po novom sistemu iznosi 120 dinara, tj. jedan evro. Na sugestiju građana je u roku od jednog dana uvedena karta od 50 dinara koja u prvoj opciji nije postojala, i ona je duplo jeftinija od one koja je bila u starom sistemu.

Cene mesečnih karata, koje su se, u zavisnosti od zone, kretale od 2.990 do 4.990 dinara, sada će koštati 2.500 dinara za zonu A, odnosno 3.500 dinara za obe zone.

Za radnike koji od dobijenog novca kupuju mesečnu kartu ovo nije neka promena, ali za one koji su ovaj novac koristili da pokriju deo troškova dolaska na posao automobilom, ova izmena znači 1.000 dinara manje u novčaniku za plaćanje goriva.

- Zakon jasno predviđa da se visina troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada isplaćuje u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju u mestu stanovanja. Kako većina poslodavaca teži tome da imaju što manje troškove, sasvim je logično očekivati da će smanjiti iznos koji se isplaćuje istog trenutka kada se cena karte promeni - kažu u jednoj komapniji za Telegraf Biznis.

Pitanje je može li poslodavac da nam isplaćuje i manje od 2.200 dinara mesečno?

Poslodavci kažu da se naknada isplaćuje "u visini cene pojedničane prevozne karte za svaki dan dolaska i odlaska sa rada, a najviše do visine cene mesečne pretplatne karte za gradski prevoz".

U ovoj interpretaciji, poslodavci bi imali pravo da nam za pojedine mesece uplate i 2.000 dinara, jer u toku prosečnog meseca ima 20 radnih dana, a karta sa vremenskim trajanjem od 90 minuta košta 50 dinara, što znači da je za dolazak na posao i povratak sa njega potrebno 100 dinara dnevno, odnosno 2.000 dinara za mesec dana. 

- Način na koji će zaposleni faktički preći ovu razdaljinu (sopstveno vozilo, taksi prevoz, javni linijski prevoz), nije od uticaja u situaciji kada opštim aktom poslodavac nije predvideo merila i kriterijume i način ostvarivanja tog prava. Jedini limit koji Zakon propisuje je da se ti troškovi priznaju u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju - stoji u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu, iz avgusta 2020. godine.

Takođe, zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza samo za one dane kada je zaista i dolazio na rad. To znači da radnici nemaju pravo na naknadu troškova za period kada su na bolovanju, godišnjem odmoru...

(Telegraf Biznis)