Zaboravite svemirski turizam: Jedna kompanija želi da pokrene vanzemaljsku proizvodnju lekova

Foto: Shutterstock.com

Godinama je privatni sektor zamišljao sjajnu budućnost u svemiru, zamišljajući ga kao vanzemaljsko igralište sa turistima koji lete do i iz orbitalnih hotela, a povremeno putovanje na Mars je lako kao transatlantski let. Ali ako svemirska ekonomija do 2040. godine postane sektor od bilion dolara, kao što je sugerisao jedan izveštaj Citygroup-a, neće svi njeni projekti biti tako grandiozni.

Jedna startap kompanija sa sedištem u Kaliforniji, Varda Space Industries, veruje da će veliki posao ležati u relativno skromnim satelitima koji će provoditi dane ili mesece u Zemljinoj orbiti tiho obavljajući farmaceutski razvoj. Njegovo istraživanje, nadaju se zvaničnici kompanije, moglo bi da dovede do boljih, efikasnijih lekova - i pozamašnih profita, piše CNN.

Teme za vas

- To nije tako zanimljiva priča kao turizam, kada je u pitanju komercijalizacija kosmosa - rekao je Vil Bruj, izvršni direktor i suosnivač Varde.

Varda je u ponedeljak lansirala svoju prvu probnu misiju na raketi SpaceX, koja je poletela iz baze svemirskih snaga Vandenberg u Kaliforniji nešto posle 14:30 sati. Kompanija je tada potvrdila u tvitu da se njen satelit uspešno odvojio od rakete.

Na brodu rakete, ušuškana među gomilu drugih satelita, bila je prva kreacija kompanije: kapsula od 90 kilograma dizajnirana da sprovede istraživanje lekova u mikrogravitaciju.

Ako uspe, Varda se nada da će brzo proširiti svoj posao, šaljući redovno satelite u orbitu u ime farmaceutskih kompanija. Srž ove ideje, proizvodnje farmaceutskih proizvoda u mikrogravitaciji, zasniva se na eksperimentima sprovedenim na Međunarodnoj svemirskoj stanici, kojom upravljaju astronauti, ali u njoj se nalaze eksperimenti niza privatnih kompanija i istraživačkih institucija.

Ali da li je Vardin ambiciozni poslovni plan održiv zavisiće od brojnih tehnoloških i finansijskih pitanja. Vardina vizija je jasna: kapsula kompanije će se pokrenuti sa eksperimentom koji je već na brodu. Jednom u orbiti, kapsula se odvaja i počinje da leti kroz svemir spojen na ono što se naziva satelitskom magistralom, strukturom koja će obezbediti snagu, pogon i komunikacije neophodne za navigaciju u vakuumu svemira.

Zatim počinje eksperiment, koji se izvodi jednostavnim mašinama na brodu. Cilj je stvoriti ključne komponente farmaceutskih proizvoda dok su u mikrogravitaciji. U ovom bestežinskom okruženju, takvi eksperimenti nisu zarobljeni Zemljinim privlačenjem.

Istraživanja su već utvrdila da proteinski kristali uzgajani u svemiru mogu formirati savršenije strukture u poređenju sa onima koje se uzgajaju na Zemlji. Ovi kristali formirani u svemiru se zatim mogu koristiti za stvaranje farmaceutskih proizvoda koje bi ljudsko telo moglo lakše da apsorbuje, ili uopšte za lekove boljeg učinka.

Jedan ključni primer iz istraživanja koje je Merk sproveo na Međunarodnoj svemirskoj stanici, je aktivni sastojak pembrolizumab koji se koristi u leku za rak Keitruda. Naučnici su otkrili da bi korišćenje kristala formiranih u svemiru moglo da stvori stabilniji lek, onaj koji bi se mogao davati injekcijom, a ne dugotrajnom intravenskom injekcijom koja se trenutno koristi.

Vardina prva misija će se fokusirati na istraživanje oko ritonavira, leka koji se tradicionalno koristi za lečenje HIV-a, ali je nedavno uključen u antivirusni lek Paklovid za borbu protiv Covid-19.

Nakon što se Vardin eksperiment završi, inženjeri na terenu će proceniti da li je kapsula spremna za povratak, pa će gurnuti kapsulu nazad ka Zemlji. Kapsula će se zatim strmoglaviti u Zemljinu atmosferu i spustiti se padobranom, gde će se farmaceutski materijali povratiti.

Ova misija neće biti laka. Varda će morati da dokaže da njena robotika može da izvodi ove eksperimente na daljinu. Na svemirskoj stanici, astronauti oštrih očiju i spretnih ruku nadgledali su takva istraživanja. Ovi roboti će takođe morati da prežive udarne sile lansiranja rakete.

Povratak kući takođe će biti težak: vraćanje u Zemljinu atmosferu brzinom od oko 28.000 milja na sat stvoriće ekstremnu toplotu i nakupljanje plazme, ali ako uspeju, biće ovo velika revolucija.

(Telegraf Biznis)