Poručena odeća nam ne odgovara i vratili smo je trgovcu: Šta se dalje dešava sa njom?

Stalni uspon onlajn modnih prodavnica i njihova velikodušna politika povraćaja stvorili su celu novu industriju za rešavanje problema s neželjenom odećom, ali šteta za okolinu i društvo koje pritom nastaje svakim je danom sve veća.

U Velikoj Britaniji kupci svake godine vraćaju odeću kupljenu preko interneta, vrednu ukupno sedam milijardi funti, što je više od petine sve odeće kupljene preko interneta, piše Guardian.

Teme za vas

Stope povrata obično su veće kad se odeća kupuje na internetu. U SAD kupci vraćaju osam do deset odsto odeće kupljene u prodavnicama i 20 do 30 odsto one kupljene preko interneta.

Sve veći povraćaj odeće tokom krize zabrinjava trgovce. U proleće 2022. godine trgovac brzom modom Boohoo okrivio je povećani povrat za pad dobiti.

Problem povraćaja postao je toliko raširen da je na Univertizezu Sautempton osnovano posebno odeljenje za istraživanje povraćaja proizvoda. Profesorka Regina Frei otkrila je da je trošak za kompanije prilikom povraćaja artikla od 89 funti - 11 funti u situaciji kada se 20 odsto naručene robe vraća.

Frei je razgovarala i sa radnicima u skladištima i otkrila je da mnoge kompanije ne razumeju prave razloge vraćanja proizvoda. Tako se 70 odsto povrata beleži kao "kupac se predomislio", delom zato što je to prva opcija na koju radnici mogu da kliknu na padajućim menijima.

- Mnogi trgovci na malo nisu svesni razmere problema povraćaja - kaže Frei i napominje da bi eskalacija ovog problema mogla dovesti do tačke u kojoj bi "mogla uništiti sve zarade koje kompanije ostvare prodajom robe".

Vraćanje robe, pogotovo odeće, ne utiče samo na trgovce na malo, nego i na celu privredu. Postoje čistači koji "oživljavaju" vraćenu odeću, vozači, dostavljači, skladištari, krojačice, proizvođači ambalaže i kompanije za upravljanje otpadom čiji se poslovni modeli temelje na vraćenoj robi. Pojavile su se nove kompanije koje se time bave.

Sklonost vraćanju odeće otvara radna mesta, ali ih i ugrožava, koristi kompanijama, ali im i preti. Evo šta mnogi od nas pretpostavljaju da se događa kada naručimo haljinu, namrštimo se, uzdahnemo, vratimo je u dva sloja plastične ambalaže i pošaljemo nazad. Haljina stiže u skladište. Ponovno je zapakovana u nekorišćenu plastičnu ambalažu i vraća se na policu gde pronalazi drugog kupca. Ali to se, kaže Frei, ne događa često.

- Ako odeća nije u savršenom stanju, ako se kasnilo u njenoj otpremi ili obradi ili ako je držite dosta dugo pre nego što je vratite, ona se neće preprodavati - objasnila je Frei.

Čak i pre nego što uzmemo u obzir uticaj neželjene odeće na okolinu, modna proizvodnja odgovorna je za dva do osam odsto emisije ugljen dioksida. Promena koju bi kompanije mogle uvesti je ukidanje besplatnog vraćanja.

(Telegraf Biznis)