Da li su nam kao zdravu zamenu za šećer, zapravo, prodali "slatki otrov": Istorija aspartama

Jedan od najčešćih veštačkih zaslađivača na svetu bi ovog meseca trebalo da bude proglašen za "potencijalno kancerogen", i to od strane Svetske zdravstvene organizacije, globalnog tela u čiji se stav retko sumnja.

O tome su krajem juna za Rojters govorila dva izvora upućena u dešavanja u SZO, i time se, zapravo, dešava svojevrstan presedan na globalnom tržištu hrane: ozloglašavanje aspartama od strane SZO kosi se sa stavovima prehrambene industrije i određenih regulatornih tela koja vrše kontrolu namirnica.

Teme za vas

Sa druge strane, opasno je i pogrešno tvrditi da aspartam može biti izazivač raka ili bilo kog drugog oboljenja, jer je tačne uzroke nastajanja kancerogenih tkiva teško detektovati.

Zašto neko oboleva od raka - verovatno je pitanje "za milion dolara", na koje bi i vrsni svetski naučnici/doktori želeli da daju odgovor. Isto tako, kao i u svemu, i ovde je u igri više faktora, a osim nepravilne ishrane, kao potencijalni "izazivači" navode se genetika, opšte stanje organizma, nezdrave navike, stres.

Podsećamo vas i da je Telegraf Biznis nedavno otvorio upravo temu vezanu za zaslađivače, koji se promovišu kao bolja, zdravija i bezbednija zamena za kristalni beli šećer, naširoko omražen. Danas smo i proveravali detaljno etikete pojedinih proizvoda. 

Naime, tzv. "zdrave" granole, koje za doručak konzumiraju milioni ljudi na planeti, pune su veštačkih šećera, ništa manje suspektnih od pravog šećera. Kompanije vrte milione dolara i evra na račun ultra-prerađene hrane, a deo te priče je i aspartam, o kojem trenutno bruji ceo svet.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) već neko vreme upozorava na štetnu, dugotrajnu upotrebu veštačkih zaslađivača – navodeći potencijalne zdravstvene rizike, i prati desetine studija koje povezuju povećanje potrošnje UPF-a (ultra-processed foods) sa povećanim rizikom od razvoja ozbiljnih bolesti.

Tu se pominje i aspartam, kao jedan od najkontroverznijih dodataka u ultra-prerađenoj hrani, veštački zaslađivač koji se koristi kao zamena za šećer u hrani i piću. Dvesta puta je slađi od samog šećera, a promoviše se kao "odlična niskokalorična alternativa" i stavlja u proizvode koji se označavaju kao "zdravi", odnosno "bez šećera".

Foto: Mateja Beljan

Kako je aspartam stekao "slavu"?

Nakon što je Daniel Searle potpuno upropastio svoju porodičnu farmaceutsku kompaniju "Searle Co", bivši američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld je preuzeo vođstvo i počeo da smanjuje troškove širom sveta.

Kada je rasprodao veći deo kompanijskog poslovanja koji nije vezan za farmaciju, sa izuzetkom lanca Pearle Vision, Ramsfeldovo rezanje rashoda pomoglo je "Searle" da ostvari profit veći od 120 miliona dolara 1982. godine.

Međutim, sve je to ostalo u senci onoga što je usledilo: kompanija je doživela pravi uspeh pod palicom Ramsfelda tek kada je aspartam dobio odobrenje FDA, Uprave za hranu i lekove u Americi.

Od tog momenta, ovaj veštački zaslađivač je postao popularan i veoma profitabilan za američku farmaceutsku kompaniju, posebno tokom osamdesetih godina, kada je zdrava ishrana postala predmet ludila u SAD.

Danas, aspartama, pod oznakom E 951 na nivou EU, ima u raznim proizvodima, počev od žvaka pa do dijetalnih gaziranih pića kao što je Coca-Cola Zero.

Ovakvo istraživanje o aspartamu dešava se prvi put od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), ogranka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za istraživanje raka, rekli su izvori Rojtersu.

Odluka IARC-a, finalizovana u prvom delu juna nakon sastanka eksternih eksperata grupe, ima za cilj da proceni da li nešto predstavlja potencijalnu opasnost ili ne, na osnovu svih objavljenih dokaza. *Ne uzima se u obzir koliko proizvoda osoba može bezbedno da konzumira.

Inače, EFSA (Evropsko telo za bezbednost prehrambenih proizvoda) je još 2013. godine objavila da počinje javne konsultacije u vezi sa aspartamom. Tada je navedeno da su stručnjaci ovog tela već dali „predmišljenje” o tome, tj. istakli da zaslađivač pod oznakom E-951 ne predstavlja nikakvu opasnost po zdravlje potrošača u Evropi, u danas odobrenim količinama.

Zaključak

Činjenica je da razna zdravstvena udruženja za hranu i lekove kontinuirano informišu potrošače o bezbednosti upotrebe aspartama, u pozitivnom kontekstu, ali isto tako - pojedini istraživači tvrde da je on jedna od najopasnijih supstanci u namirnicama koje konzumiramo svakodnevno.

(Telegraf Biznis)