Hiljade rudara bi moglo da ostane bez posla: Uglja gotovo da nema, a vlada bez konkretnog odgovora

Foto: Joy Saha/Solent News & Photo Agency / Solent News / Profimedia

Pedesetčetvorogodišnji rudar Afjal Hosain, proveo je više od polovine svog života ispod zemlje, vadeći ugalj iz rudnika "Barapukuria", jedinog operativnog u Bangladešu.

Međutim, rezerve uglja u rudniku se smanjuju i najverovatnije će biti zatvoren do 2027. godine, ostavljajući lokalne radnike bez posla.

Teme za vas

- U poređenju sa mojom trenutnom i ranijom zaradom, čini se da sam godinama nudio volonterski rad. Međutim, voleo bih da nastavim da radim još par godina jer dobijam podnošljivu platu. Jedina želja mi je da me sin nasledi - pojašnjava rudar za The Business Standard.

Sličnu priču ima i Muhamed Šaifur (38), koji je poslednjih 17 godina rudar, kako bi prehranio šestočlanu porodicu.

Počeo je da radi u rudniku sa 20 godina. Nakon 17 godina, kao i Afjal, ne vidi alternativu za svoju zaradu.

Ranije je radio sa tatom na farmi, ali kako nemaju svoju zemlju, rudnik je njegovo jedino "utočište". Ako se zatvori, radnici poput Afjala i Šaifura će postati nezaposleni bez alternative.

Svesni kako će gašenje uticati na radnike, zvaničnici rudnika uglja rekli su da traže dozvolu od Odeljenja za energetiku i mineralne resurse, za razvoj južnih i severnih delova rudnika koji imaju više rezervi.

Od početka se ugalj proizvodi iz centralnog dela basena. Ako se bilo koja strana centralnog dela razvija otvorenim metodom, odatle bi se moglo izvući oko 170 miliona tona uglja.

Ali vlada tek treba da donese bilo kakvu odluku o daljem razvoju rudnika zbog obećanja o smanjenju ugljenika Konferenciji strana (COP) i zaštiti plodnog zemljišta. Takođe postoji zabrinutost zbog potencijalnih protesta koji bi se mogli desiti zbog kupovine zemljišta.

Na COP26, Bangladeš je rekao da će smanjiti emisiju ugljenika za 89,4 miliona tona, jednako 21.85 odsto CO2 do 2030. godine kako bi učestvovao u globalnim naporima za ublažavanje uticaja za promovisanje obnovljive energije, energetske efikasnosti i očuvanja.

Ugalj koji se proizvodi u ovom rudniku je primarni izvor energije za termoelektranu u blizini, koja obezbeđuje 64 odsto električne energije za osam okruga, severnog regiona zemlje u kojem živi 17.6 miliona ljudi.

Trenutno, rudari primaju tri različite plate: za predradnike, iskusne i one bez veština.

Predradnici dobijaju 380 dolara mesečno, oni sa veštinama 394 dolara, a oni bez veština 266.

Međutim, radnici kažu da njihove plate ne prate njihov naporan rad i trud.

- Ako bi mesečne plate porasle na 476 dolara onda bismo mogli da ostvarimo minimum standarda za život - rekao je rudar Forhand Ali, jedan od radnika sa veštinama.

Bivši rudar Rezaul Karim (55), koji sada prodaje u jednoj radnji, kaže da im je rudnik oduzeo mladost, godine i snagu.

- Zauzvrat, primili smo ništa do male mesečne plate koja nije bila dovoljna kako bismo odvojili sa strane za penziju.

Inače, Indija, Indonezija i Južna Afrika su najveći izvoznici uglja u Bangladeš.

(Telegraf Biznis)