I dalje pogrešno verujemo da je keš bezbedniji od "prislanjanja" kartice: Koliko smo finansijski pismeni?

Foto: shutterstock.com

Prva kartične transakcije tzv. bezgotovinski način plaćanja, realizovane su u Londonu i Njujorku sedamdesetih godina. U skoro pola veka prošli smo put od "zip-zap" sistema do POS terminala. Kako danas stojimo sa ovim načinom plaćanja i koliko je srpsko društvo i privreda spremno za  prelazak sa novčanica u rukama na "komad plastike" prilikom plaćanja?

- Prema podacima Centralne banke imamo rast od 28 odsto, godina na godinu, odnosno tri i po puta rast ako pogledamo period od pre šest godina. Rezultati su dobri, međutim mi smo vrlo ambiciozni i želimo da se približimo evropskom proseku. Tako da nastavljamo da radimo ne samo na širenju platne infrastrukture već i na edukaciji koja je za nas ključ - istakla je Jelena Ristić direktorka Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH, u prostorijama NALED-a, povodom predstavljanja prvih rezultata programa podrške uvođenju elektronskog plaćanja "Bolji način".

Teme za vas

U POS programu, koji je deo Nacionalne inicijative, trenutno je uzelo učešća 1.000 preduzetnika, a cilj je da u naredne tri godine taj broj poraste na 25.000 terminala.

- Želimo da svi učesnici u platnom eko-sistemu imaju korist od uvođenja bezgotovinskog plaćanja, pre svega da korisnicima odnosno kupcima omogućimo izbor. A mi se nadamo da će taj način biti "Bolji način", koji je jednostavniji, praktičniji i brži kada su bezgotovinska plaćanja u pitanju.

Zatim trgovcima koji će po promotivnim uslovima moći da probaju kako je to pružati mogućnost plaćanja na bezgotovinski način i na taj način proširiti broj kupaca i samim tim svoje poslovanje, pa i zaradu na dnevnom nivou - dodala je Ristićeva.

Takođe, širenje bezgotovinskog plaćanja ima udeo i na smanjenje sive ekonomije.

Foto: Telegraf.rs

Kome je program namenjen?

Program je prvenstveno namenjen mikro i malim preduzećima, ali inicijativa važi i za javni sektor, pre svega lokalne državne institucije.

- Ponosni smo što imamo prvu državnu instituciju i to je Centar kulture u centralnoj Srbiji, koji će ponuditi svojim korinsicima sadržaje i plaćanje na bezgotovinski način - naglašava direktorka Mastercard-a.

Trenutno, u Srbiji postoji 120.000 POS terminala, a 3.600 trgovaca nudi onlajn plaćanje i kupovinu.

- Uvek ima prostora za unapređenje iako su rezultati dobri i mi se nadamo da ćemo zahvaljujći promotivnim uslovima privući male i mikro trgovce da probaju po promotivnim uslovima da ponude bezgotovinsko plaćanje. Samim tim ti promotivni uslovi podrazumevaju besplatnu instalaciju POS terminala, puštanje softvera na mobilne telefone, kao jedan od najsavremenijih načina plaćanja, takođe imamo i onlajn trgovinu. Trgovci mogu da izaberu koji je to model koji njima najviše odgovara -  zaključila je Ristićeva.

Šta pokazuju rezultati?

"Povećao se promet po aktivnom post terminalu. Trenutno smo prešli 115.000 dinara po aktivnom terminalu što je zaista dobar pokazatelj. Podignuta je svest ne samo privrednika koji prihvataju digitalna plaćanja, već i u navikama potrošača koji sve više koriste kartice", naglasio je Vladimir Đorđević generalni direktor Vize za jugoistočnu Evropu, predstavljajući rezultate  za prva četiri meseca od otpočinjanja programa.

Trenutno, za POS terminal se prijavilo ukupno 1.056 privrednika, a najviše prijavljenih dolazi iz centralne Srbije i Vojvodine.

Prednjače sektori trgovine i popravke motornih vozila (471), odnosno 13 prijava u oblasti "održavanje i popravke motornih vozila", zatim usluge smeštaja i hrane sa 230 prijavljenih privrednika i prerađivačka industrija sa 91 prijavom.

Od ukupnog broja prijavljenih 78 odsto su preduzetnici, dok su 22 odsto privredna društva. Njih 477 ima prihode do 5.000 evra, 123 od 5.000 do 10.000 evra, 106 ima od 10.000 do 20.000 evra, njih 112 između 20.000 do 50.000 evra, 89 od 50.000 do 100.000 evra,dok 149 privrednika ima iznad 100.000 evra prihoda.

Ukupno je instalirano pola POS terminala, odnosno 566,  od zatraženih 1.155 terminala ili ti prosečno 1.1 terminal po prijavi.

Za e-commerce bilo je zainteresovano svega 4 privrednika.

Na osnovu predstavljenih rezultata, ostvareni promet u periodu od 15. marta do 30. juna iznosio je 78.615.345,39 dinara. Ukupno je ostvareno 44.720 transakcija, a najviše u Vojvodini (14.399).

Foto: Telegraf.rs

Da li smo finansijski pismeni?

Drugi deo izveštaja bio je namenjen za predstavljanje istraživanja o Finansijskoj pismenosti, koju je obavila kompanija "SmartPlus Research".

Istraživanje je sprovedeno u dve kategorije, odnosno na nivou stanovništva i na na nivou privrednih subjekata. Obavljeno je u januaru ove godine.

U istraživanju je učestvovalo 1.000 punoletnih ispitanika i 600 preduzetnika i privrednih društava.

Rezultati pokazuju da je stanovništvo u proseku 42.2 odsto finansijski pismeno, dok je taj postotak kod privrdenka nešto viši, 48 odsto. Međutim, važno je napomenuti da se rezultati ne mogu porediti jer ispitanici nisu odgovarali na ista pitanja.

Istraživanje je pokazalo da stanovništvo ne zna baš koji je najlakši način za povraćaj novca, ukoliko im na primer agencija javi da ne mogu da ispune ugovor i odbijaju da vrate novac, a platili su karticom.

Kao i ko snosi gubitke prouzrokovane neovlašćenim plaćanjem kartice, ako je korisnik prijavio krađu ili gubitak kartice.

Takođe, svega 2.4 osto je navelo sva tri osnovna oblika oblika bezgotovinskog plaćanja.

Privrednici, odnosno direktori, vlasnici preduzeća i viši menadžeri , najviše su problema imali sa sledećim pitanjima: "Šta je card on file", zatim "da li ste svesni koraka potrebnih da biste počeli da prihvatate bezgotovinsko plaćanje na svom andorid uređaju", kao i "da li znate komponetne naknade za transakciju karticom kod trgovca (vas), tzv. naknada za uslugu trgovca".

Zašto potrošači odbijaju bezgotovinsko plaćanje?

Predstavljeni rezultati takođe pokazuju da visok procenat stanoništva smatra bezgotovinske oblike plaćanja nebezbednim. Keš se percepira kao sigurniji (58 odsto), dok samo 34 odsto smatra da je bezbedno plaćati karticama pri internet kupovini, navodi se u istraživanju i dodaje da postoji i strah o bezbednosti podataka o kupovini (30 odsto),

Veza između bezgotovinskog plaćanja i sive eknomije, odnosno da povećanje jednog smanjuje drugo, jasna je samo 43 odsto stanovnika. Isti procenat sebe smatra finansijski pismenom osoobom.

S druge strane, više od polovine (56 odsto) privrednih subjekata ne nudi građanima mogućnost izbora prilikom plaćanja, već samo jedan vid plaćanja i to gotovinu.

Samo 17 odsto privrednika se služi i onlajn kanalom plaćanja, a oni kojima je ovo jedini kanal plaćanja su retki (2 odsto).

Takođe, oni koji nemaju uveden sistem bezgotovinskog plaćanja, ocenili su da je po svim aspektima gotovinsko plaćanje bolje (pogodnost za trgovce, mogućnost prevare prilikom plaćanja, brzina obavljanja transakcije i isplate sredstava, potrošači preferiraju i za velike račune trgovci preferiraju), osim kada je u pitanju mogućnost prevare prilikom plaćanja, koja se procenjuje kao nešto viša kod plaćanja gotovinom.

S druge strane, privrednici koji priihvataju kartice imaju znatno pozitivniji stav o bezgotovinskom plaćanju.

(Telegraf Biznis)