A šta vi to konsultujete?

Ilustracija: Telegraf/Miloš Nadaždin/Shutterstock

Konsalting, od engleske reči consulting [kuhn-suhl-tuhng], u bukvalnom prevodu savetodavni, u praksi uglavnom korišćen kao termin kojim se opisuju kompanije čija je primarna delatnost davanje stručnih saveta iz određenih oblasti, neophodnih svakoj poslovnoj organizaciji kako bi ostvarila svoj pun biznis potencijal.

U Srbiji često percipiran kao „pametovanje“. Za mene problematičan, jer nikad nisam uspela da objasnim mami, tati i baki čime se ja to zapravo bavim.

Ali hajde da krenemo nekim redom, od globalnog ka lokalnom, kako bismo zajedno bolje razumeli konsalting nebo, a posebno njegov deo iznad Srbije koji je, čini mi se, krenuo da se razvedrava. Posmatrano na globalnom nivou, vrednost tržišta konsaltinga u 2022. godini iznosila je oko 280 milijardi evra.

Teme za vas

Sa projektovanom stopom rasta neznatno većom od 4% procenjuje se da će dostići vrednost od približno 350 milijardi do 2028. godine (Mordor Intelligence). Sjedinjene Američke Države imaju najveći tržišni udeo na globalnom tržištu konsaltinga (preko 40%), a slede ih Velika Britanija i Nemačka, iako sadaleko manjim udelom.

Dominantan na Zapadu, ali i te kako prisutan i na Istoku, u prilog čemu govori činjenica da se u top 10 zemalja posmatrano po udelu konsaltinga na globalnom nivou nalaze i 3 azijske zemlje – Japan, Kina i Indija (Statista). Tako da, iako možda deluje da je konsalting teško objasniti (bar u Srbiji), on nesumnjivo generiše veliku vrednost i prisutan je svuda.

Čini se da je ipak malo više prisutan i bolje prihvaćen u visokorazvijenim zemljama, zbog čega se postavlja logično pitanje – da li i kako kulturni faktori mogu oblikovati percepciju i upotrebu konsultantskih usluga?

Foto: Shutterstock

Odnos između nacionalne kulture i konsalting usluga je kompleksnija tema nego što na prvi pogled deluje. Zašto? Iako je neosporno da nacionalna kultura ima značajnu ulogu u oblikovanju načina na koji kompanije i pojedinci pristupaju različitim aspektima posla, donošenju odluka i rešavanju problema, pa i pitanju angažovanja i korišćenja usluga eksternih konsultanata, pitanje je kako se te razlike manifestuju u praksi.

Ideja mi je da vas sprovedem kroz nekoliko dimenzija nacionalne kulture koje utiču na očekivanja i preferencije u vezi sa korišćenjem konsalting usluga, pre nego što pokušam da identifikujem mesto Srbije u koordinatnom sistemu konsaltinga.

1. Stil komunikacije

U zapadnim kulturama, kao što je Nemačka, ceni se direktna komunikacija i klijenti očekuju od konsultanata da im otvoreno predstave prednosti i nedostatke predloženih smernica, dok u kulturama kao što je Japanska, komunikacija je često indirektna i konsultanti bi trebalo da razumeju suptilne znakove kako bi bili u stanju da pruže savete u skladu sa nepisanim normama.

2. Socijalna interakcija

U Sjedinjenim Američkim Državama gde se više cene poslovni rezultati od ličnih odnosa konsultanti jednostavno treba da se usredsrede na konkretnu isporuku vrednosti, za razliku od Kine u kojoj je poslovni odnosi temelje na poverenju što implicira da se od konsultanata očekuje da, pre ozbiljnog rada, ulože svoje vreme u izgradnju odnosa sa klijentima.

3. Hijerarhija i autoritet

Zemlje u kojima se hijerarhijski odnosi veoma poštuju, kao što je slučaj sa npr. Južnom Korejom, zahtevaju od konsultanata da budu pažljivi u pristupu prema višim menadžerima i da pruže savete koji neće ugroziti njihov autoritet. Sa druge strane, u zemljama kao što je Holandija, gde je hijerarhija manje izražena, konsultanti mogu otvoreno i direktno da komuniciraju sa različitim nivoima menadžmenta, a da to ne bude percipirano kao „urušavanje autoriteta“.

4. Tolerancija na rizik i promene

Konsultanti koji donose nove ideje i rešenja gotovo sigurno će biti dobro prihvaćeni u Silicijumskoj dolini (Silicon Valley), ali ne i u Nemačkoj. U Nemačkoj konsultanti koji predlažu drastične promene klijentima mogu naići na otpor, posebno ukoliko nemaju dovoljno dobre argumente kojima bi umanjili strah od rizika u ovoj zemlji koja je tradicionalno orijentisana ka

stabilnosti.

5. Poštovanje vremena i rokova

Iako deluje kao ultimativno pravilo svakog poslovanja, čak i poštovanje vremena i rokova može da varira u zavisnosti od kulture u kojoj kompanija posluje. U Brazilu, od konsultanata se očekuje da budu otvoreni u vezi promena u rasporedu i spremni na prilagođavanja, s obzirom da je fleksibilnost u vremenu deo nacionalne kulture. Brazilski model fleksibilnosti nikako ne bi trebalo da pokušate da primenite ako radite kao konsultant u Švajcarskoj, u kojoj je preciznost, poštovanje vremenskih okvira i rokova od ključnog značaja.

Foto: Shutterstock

6. Finansije i troškovi

U Ujedinjenom Kraljevstvu konsultanti treba da istaknu kako će njihove usluge doprineti dugoročnom uspehu klijenta sa naglaskom na ukupnu vrednost i povrat na ulaganje, dok će u Indiji pri izboru konsultanata klijenti više pažnje posvetiti troškovima, s obzirom da se je u ovoj zemlji štedljivost na ceni.

Iz navedenih primera donekle mogu da se uoče ključne razlike između konsaltinga i očekivanja od konsultanata između različitih zemalja, između zapada i istoka, što navodi na zaključak da konsultantske firme koje posluju internacionalno treba da budu kulturno osetljive i prilagodljive kako bi uspešno služile klijentima iz različitih kultura.

Pitate se gde je u svemu ovom Srbija?

Kao i uvek, negde između Zapada i Istoka.

Od konsultantskih kompanija koje posluju u Srbiji očekuje se da poštuju postavljene rokove, ali i da budu agilne. Da doprinesu dugoročnom uspehu klijenta, ali da vode računa i o troškovima, dok istovremeno grade poverenje i vredno rade kako bi isporučile vrednost klijentu. Hijerarhija ne mora nužno da se poštuje, ali strogo mora da se vodi računa da se ne ugrozi autoritet rukovodećeg osoblja na strani klijenta.

Predložena rešenja treba da budu inovativna, ali ne previše rizična… I da ne nabrajam dalje, jasno vam je. Neminovno je da je pozicija Srbije, između zapada i istoka, oblikovala njenu kulturu u jedinstven miks vrednosti koje su često suprotstavljene, što bavljenje konsaltingom u Srbiji čini izazovnim. Ali, nažalost, ovo nisu jedini izazovi sa kojima se konsultantske firme u Srbiji susreću.

Još jedan od izazova koji moraju biti pomenuti, a sa kojima se srpske konsultantske kompanije susreću je… Pogodite. Ne, u stvari, nemojte da pogađate, previše je lako, a i već sam negde nagovestila na početku teksta.

Nerazumevanje. Nerazumevanje šta je konsalting, kako on može da koristi vama kao klijentu ako upravo vi kao vlasnik, izvršni direktor ili menadžer najbolje poznajete svoju kompaniju, njene procese, način poslovanja i nedostatke? I zašto bi vam onda bile potrebne usluge eksternih konsultanata i šta ćemo mi to da vas konsultujemo, a da već sami ne znate?

Sigurno ste čuli za izraz „Ne vidi šumu od drveta“.

Iako možda zvuči čudno, eksterni konsultanti iako ne znaju svaki detalj vašeg poslovanja i ime svakog zaposlenog, nekada mogu da sagledaju i predlože rešenja za izazove sa kojima se susrećete brže i efikasnije od vas samih. Zašto je to tako? Pa odgovor je već u gore pomenutom izrazu.

Eksterni konsultanti, za razliku od zaposlenih u nekoj kompaniji, nisu preopterećeni njenim redovnim operativnim poslovima koji crpe dosta vremena, i zbog kojih je često teško sagledati širu sliku i celokupno poslovanje iz neke druge, „sveže“ perspektive rasterećene svakodnevnim problemima i obavezama.

Ne bih bila fer da ne kažem da kompanije i njihovi rukovodioci polako postaju svesni toga više nego ranije i da konsalting polako (ali sigurno) kreće da se percipira na pravi način. Ipak, konsultanti u Srbiji i dalje neretko nailaze na otpor zbog gore pomenutog nerazumevanja i percepcije konsultanata kao nekog ko je tu došao da „nešto pametuje“.

Kad će se to iskoreniti?

Ne znam, ali za sada je jedino bitno da se krećemo u dobrom smeru. A ako se i dalje pitate da li su vam je i zašto potrebne usluge eksternih konsultanata, napraviću jedno jednostavno poređenje konsaltinga sa košarkom koja je, složićete se, od značaja za našu nacionalnu kulturu. Uzmimo za primer recimo Nikolu Jokića, iako izvanredan u tome što radi, čak i Nikoli Jokiću treba trener, zar ne?

(Jovana Obradović, senior biznis analitičar u Egzakta Advisory)