Kako da vam zgrada "isplati" održavanje: Ove cake vam donose i do dodatnih 500 evra mesečno

Foto-kolaž: Shutterstock, A. Nalbantjan

Stanari jedne zgrade u centru Beograda osmislili su kako da iskoriste zajednički prostor u zgradi i od njega na kraju - profitiraju.

Ranije danas preneli smo oglas u kom upravnik pomenute zgrade ,,izdaje u ime stanara zajednički prostor za 200 evra", i dok ideja jeste dobra, otvara se pitanje i da li je ovakva vrsta izdavanja legalna? Odgovor smo potražili kod advokata Jelene Ćirić.

Teme za vas

- Zakup zajedničkih delova zgrada u Srbiji nije često praktikovan, ali to ne znači da je nemoguć. Za izdavanje zajedničkih delova zgrada ključna je saglasnost skupštine stanara stambene zajednice. U ovom slučaju zakon propisuje da je dovoljna saglasnost postignuta običnom većinom glasova prisutnih članova na skupštini stanara (50% + 1 glas) koji imaju pravo glasa po ovom pitanju - pojašnjava advokat Ćirić za Telegraf Biznis.

Kada smo rešili dilemu da li je ovakav vid iznajmljivanja legalan ili ne, na koje sve još načine stambene zajednice mogu da "napune" svoj zajednički budžet?

Foto: Mateja Beljan

Lokali, reklame, garaže...

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da vlasnici posebnih delova (stanova, poslovnih prostora ili garaža) zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine nad zajedničkim delovima zgrade.

Zajednički delovi zgrade su prostori koji se koriste od strane svih stanara ili vlasnika u zgradi u skladu sa svojom namenom, i tu pre svega spadaju: hodnici, stepeništa, liftovi, ali i drugi zajednički delovi poput tavana, podruma, zajedničkih terasa i sl.

Jedan od boljih način za "punjenje" budžeta su reklame, a ako se vaša zgrada nalazi na dobroj poziciji, onda ste dodatno u plusu.

Naime, prema podacima iz 2021. godine, stambene zajednice su mogle da zarade od 20,30 evra, pa sve do 300 evra mesečno od reklama.

Prema Nacrtu odluke o izmeni Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina za teritoriju grada Beograda za ovu godinu, ukoliko nadležni organi nisu izdali dozvolu za reklamu, a ona se pojavi na zgradi, u ekstrazoni recimo - cena jednog kvadrata iznosi 54,55 dinara.

Ako uzmemo u obzir da prosečan objekat za oglašavanje na javnoj površini ima 12 kvadrata, to znači da jedna reklama košta 19.638 dinara. Pa ako imate prostor na krovu svoje zgrade, razmislite koliko bi isti mogli i da "unovčite".

Foto: Shutterstock/aleksmechanic

Šta je sa porezom?

Iako se stambena zajednica definiše kao nedobitna organizacija, ukoliko ostvaruje prihode na tržištu, postaje poreski obveznik.

Šta to znači? Pre svega, jasno je da se ostvareni prihodi koriste za potrebe održavanja zgrade.

Međutim, Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, stambena zajednica dužna je da plaća porez ukoliko je ostvareni višak prihoda nad rashodima veći od 400.000 dinara.

Član 44. Zakona jasno definiše sledeće:

"Plaćanja poreza na dobit oslobađa se nedobitna organizacija za poreski period u kojem ostvareni višak prihoda nad rashodima nije veći od 400.000 dinara".

Na prostom primeru, to znači da ako ste na godišnjem nivou zaradili 700.000 dinara od reklama na krovu zgrade, a potrošili ste 200.000 dinara na troškove održavanja, moraćete da platite porez na dobit.

(Telegraf Biznis)