Znanje potreba ili teret

Ilustracija: Telegraf/Miloš Nadaždin/Shutterstock

Današnja generacija mladih takozvana Z generacija, čijeg predstavnika imam u kući  je poznata po zavisnosti od tehnologije ali i po preispitivanju svega i traženju bržeg i lakšeg načina rešavanja problema i sticanja znanja.

Naravno koliko je škola neophodna, primeri ljudi koji su zaradili novac a da nisu završili fakultet, rad u korporacijama kao "trka pacova" i slično.

Znanje je oduvek predstavljalo značajan izvor moći. Za one koji su to na vreme shvatali znanje je donosilo brojne koristi i zadovoljstva, kako materijalne tako i nematerijalne prirode. Sa druge strane, za one koji nisu shvatali i u potpunosti rezumeli značaj znanja, to jest pokušavali mnoge stvari da rešavaju sa neznanjem posledice bi tokom vremena bile velike, pa često i katastrofalne.

Teme za vas

Samo u ekonomskoj ili poslovnoj oblasti usled neznanja pravile su se različite i brojne greške, gubili poslovi, ostvarivali gubici, neuspesi i dešavao čitav niz drugih negativnih efekata. Bar kod nas u Srbiji za to imamo puno primera.

U vremenu brzih i dinamičnih promena pitanje znanja dobija sve više na značaju. Sa jedne strane iz godine u godinu raste nivo znanja i povećava se količina informacija i podataka koje treba analizirati i sistematizovati. Dolazi do mnogih inovacija, novih pronalazaka, slobodno mogu reći sveopšte naučne i tehnološke revolucije.

Sa druge strane, prosto smo "zatrpani" različitim informacijama i dezinformacijama, tehnološkim "čudima" što nam omogućava da se "na brzinu" informišemo oko mnogih dešavanja, što nam stvara privid da posedujemo znanje.

Bez ikakve dileme svet u kome živimo dovodi do potreba kontinuiranog inoviranja znanja. Međutim, ono što je primetno je da se menjaju metodi i načini njegovog sticanja.

Danas nije previše popularno čitati knjige. Zašto bi neko to radio? Zašto bi se "smarao" i trošio dragoceno vreme? Dovoljno je da pronađete odgovarajuće internet izvore i da ti na par strana budete informisani o mnogo čemu. Na primer, prepričana knjige ili roman nekog klasika koja u originalu ima par stotina strana umesto da se čita desetak i više dana može da se saže i shvati šta se tamo dešava za nekih pola sata ili sat. Brzo, efikasno i efektno. Da li je to pravo znanje?

Danas sve više, posebno među mladima je prisutan trend ne sticanja pravog sistematskog, analitičnog i specifičnog znanja, već upoznavanja, ili još gore prepoznavanja određenih fenomena ili termina.

Dovoljno je ono da ono što nas interesuje potražimo na mobilnom telefonu, tabletu ili kompjuteru i da za par minuta dobijemo osnovne informacije. ChatGPT će da izbaci tekst o tome a verovatno bi i na ovu temu napisao bolji tekst od mene. Ili vrlo često je dovoljno da se ode na neku od društvenih mreža, forum ili nešto tako slično i da već sve "znaš" o čemu se tu radi.

Ne mislim da je to preveliki problem za one oblasti u kojima nam treba informativno znanje koje nam nije potrebno za dubinsko obavljanje poslova. Komplikacije mogu nastati kada se problemi sa kojima se suočavamo postanu kompleksniji, kada zahtevaju visok nivo ekspertiza, stručnosti, interdisciplinarnosti i analitičnosti u rešavanju, a mi imamo pogrešan, da ga nazovem "brzinski" pristup sticanju znanja samo informativnog karaktera.

Ima li hleba bez motike? Ima li znanja bez učenja? Da li u savremenom vremenu brzih promena, tehnološke revolucije, kratkih formi možemo steći potrebna znanja za uspešno poslovanje, rad, život?

Ovo su samo neka od mnogih pitanja koja možemo postaviti kada pričamo o savremenim trendovima u obrazovanju. Bez ikakve dileme, klasični sistemi učenja uz "sveću i knjigu" su prevaziđeni. Savremena informaciona i telekomunikaciona tehnologija nam omogućava da mnogo brže, bolje, kvalitetnije i efikasnije učimo.

Omogućava nam da mnogo lakše i brže dođemo do relevantnih izvora literature, bilo u formi knjiga, članaka, stručnih rasprava, različitih istraživanja i slično.

Postoje mnoge veoma popularne i lako dostupne elektronske platforme za edukaciju. Sve više se razvija nova tehnološka oblast koja spaja savremene tehnologije i obrazovanja i koja se popularno naziva obrazovna ili edukativna tehnologija (eng. educational techology, ili skraćeno Ed-Tech).

Da li današnje generacije manje uče? Ne bih mogao reći da današnje generacije manje uče. U stvari, to pitanje ne bi smelo nikako da se generalizuje. Sve zavisi od pojedinca, njegovog vaspitanja, stava i odnosa prema učenju. Ono što je definitivno jeste da se menjaju forme učenja. Tu veliku ulogu imaju nastavnici, počev od osnovne, preko srednje škole, pa sve do fakulteta. Njihova uloga je da učine sve da deca, budući studenti, eksperti zavole da uče, da im to ne bude teško, "smor", već radost.

Mnogi misli da su mladi ljudi površni. Da žele laku i brzu zaradu. Ali, zar u svakoj generaciji i svim vremenima nismo imali takvih pojedinaca?

Dovoljno je da se prisetimo društva iz osnovne i srednje škole i setićemo se nekoga takvog. Želja za brzom zaradom bez ulaganja u sebe i svoje obrazovanje je nešto što je svojstveno svim vremenima i svim generacijama.

Pa ni današnje nisu izuzetak. Ali, neznanje košta. Evo, samo jednog prostog primera. U poslednjih par godina mnogi mladi ljudi su bili zaslepljeni jednom velikom inovacijom u oblasti finansija – kripto valutama i NFT. U periodu od par godina pojavio se veliki broj ovih inovacija o kojima se objektivno malo znalo, posebno u segmentu kako nastaju (kroz blockchain – najčešće) i koji se poslovni modeli nalaze iza njih.

Cene nekih od kripto valuta i pogotovo NFT-ja su vrtoglavo rasle skoro iz dana u dan, meseca u mesec i sve je više bilo "kripto entuzijasta" koji su počeli da ostvaruju zavidnu zaradu. Naravno, misleći da će to večno da traje mnogi su se "zaigrali" i uložili velike novce, bez posedovanja elementarnih znanja iz oblasti finansija.

Oni koji nisu imali dovoljno znanja i mudrosti skupo su to platili, posebno od trenutka kada je počela veća regulativa ove oblasti i "raskrinkavanje" mnogih šema prevara.

Otuda, nemojte previše učiti iz brzih i lakih (instant) izvora, nego se dobro potrudite da celovito, sistematično i analitički istražite sve čime se bavite.

Bez ikakve dileme znanje će i dalje biti moć u rukama pametnih.

Iako sve više tehnologija učestvuje u oblasti njegovog sticanja u formama velikih podataka (big data), mašinsko učenje i veštačke inteligencije ... kao i pojave Ed-Tech-a, uloga čoveka će uvek ostati dominantna. Zato verujte u sebe, verujte u znanje i volite da učite. Samo tako možete biti i ostati uspešni u onome što radite.

(Zoran Radisavljević, partner u Egzakta Advisory)