Sinergija 23: Tržište Bliskog istoka ogromna šansa za srpske IT kompanije i startape

Foto: Promo/ Goran Zlatković

Sinergija 23 prethodnih dana okupila je najvažnija regionalna i globalna imena IT i poslovnog sveta. Ovogodišnji fokus na "Inspirativnoj eri" iznedrio je poruku da jedino digitalno poslovanje garantuje dugoročan rast i razvoj kompanija i organizacija, kao i jačanje globalne i lokalnih ekonomija.

Stručnjaci ističu tehnologije poput oblaka i veštačke inteligencije (AI) koje redefinišu savremeni poslovni pejzaž kao ključne faktore za konkurentnost. Poruke sa konferencije naglašavaju da će AI biti glavni pokretač rasta globalnog BDP-a u narednim godinama, dok se IKT sektor u Srbiji smatra ključnim za razvoj i prosperitet, otvarajući potencijal da postanemo regionalno središte za IT i inovacije.

U razgovoru sa Ivanom Jakovljevićem, konsultantom i investitorom, koji je bio jedan od predavača na posebnom segmentu Sinergije 23 posvećenom startapima i inovacijama, istražili smo kako se male tehnološke kompanije suočavaju sa ovim izazovima i kako lokalna startap scena evoluira, kao i koji su ključni elementi za internacionalni uspeh domaćih startapa.

• Na Sinergiji 23, bili ste jedan od govornika u delu programa posvećenom startapima i inovacijama. Koje lekcije bi preduzetnici mogli da nauče sa rastućih tržišta Bliskog istoka i Severne Afrike?

Bliski istok i severna Afrika su među najbrže rastućim tržištima na svetu kada su u pitanju tehnološki startapi i inovacije. Kombinacija velike i rastuće potražnje (kao posledica mlade populacije i manje konkurentnosti domaćih proizvođača), makroekonomskog fokusa na tranziciju iz ekonomije koja se bazira na ekspolataciji prirodnih resursa u ekonomiju znanja (koju prate i značajna kapitalna ulaganja), kao i otvorenosti tržišta radne snage za tehnološki i komercijalno potkovane preduzetnike iz svih krajeva sveta, čine jedan okvir u kome inovacija cveta a broj i kvalitet lokalnih startapa koji rešavaju lokalne i regionalne probleme raste.

Preduzetnici sa Bliskog istoka su pre svega tržišno orijentisani, odlično poznaju i prepoznaju potrebe potrošača i formiraju svoj proizvod i/ili uslugu na način da tu potrebu zadovolje na najbolji i komercijalno najisplativiji način. Oni brzo otvaraju nova tržišta, s obzirom na to da je to jedini način da se podrži brži rast. Najzad, uspešni preduzetnici sa Bliskog istoka brzo uče i koriste priliku za povezivanje sa korporativnim i državnim sektorom, bilo kroz pilot programe, partnerstva ili prodaju svojih proizvoda velikim sistemima kao krajnjim korisnicima. S obzirom da je lokalna ekonomija bazirana na velikim sistemima, takvo povezivanje je ključno za uspeh i preživljavanje startapa.

Foto: Promo/ HUB71

• Koja je najveća greška osnivača startapa u ranim fazama razvoja?

Da parafraziram Tolstoja: svi uspešni startapi liče jedni na druge; svaki neuspešan startup, neuspešan je na svoj način. Ipak, neke od češćih grešaka koje osnivači prave mogu se podeliti u nekoliko kategorija. Prva je nepoznavanje tržišta. Mnogo osnivača pravi proizvod koji se njima dopada, projektujući sebe na generalnu populaciju i ne primećuje da je tržište nedovoljno veliko ili previše konkurentno ili da uspeh na izabranom tržištu podrazumeva atribute koje startap nema ili ne može da ih stekne. Dodatno, investitori, pogotovo u ranoj fazi investiranja, najviše pažnje polažu na tim, tzv. founder-market-fit. Nerazumevanje ključnih faktora za uspeh (mogućnost skaliranja, distribucija, marketing, regulativa, i slično) dovodi do toga da se osnivač ne fokusira upravo na te faktore, ne gradi tim koji ključne probleme rešava i ne uspeva da uveri investitore da je baš on ili ona ta koji dati problem može da reši na komercijalno isplativ način. I na kraju, osnivač startapa mora biti prodavac. On mora uveriti svoje prve zaposlene da napuste siguran posao i otisnu se u avanturu zvanu preduzetništvo. Takođe, mora da uveri investitore da ideja, tim i tržište koji su u ranim fazama tek koncept na papiru, vrede desetine i stotine hiljada evra investicija, uprkos svim rizicima i nedostatku gotovo bilo kakve tržišne potvrde. Često su osnivači tehnička lica, programeri koji su komforniji sa tehnologijom nego sa ljudima, što ovaj zalogaj čini još većim.

• Srpska startap scena beleži rast u poslednjih nekoliko godina. Ipak, šta nedostaje? Kako biste identifikovali oblasti koje se mogu unaprediti kako bi se osigurao nesmetan trend rasta?

Srpsku startup scenu odlikuje kvalitetan i tehnološki potkovan kadar, sa uspešnim kompanijama i stečenim znanjem u razvoju proizvoda, pogotovo u oblasti blockchain-a i gaming-a. Sa druge strane, nedostatak kapitala, veličina tržišta i manjak iskustva i poslovnog znanja glavne su prepreke za razvoj. Zbog svoje udaljenosti od potrošača (glavna tržišta su van regiona), nedostatka znanja i iskustva iz oblasti prodaje i marketinga, srpske IT kompanije se često fokusiraju na outsourcing projekte gde najveći deo dodatne vrednosti ostaje van domašaja. Takav kontekst značajno utiče i na mogućnost razvoja, vrednovanja i pristupa kapitalu.

S druge strane, kao neko ko je dobar deo svoje profesionalne karijere proveo na Bliskom istoku i uključen je u stvaranje i razvoj startap i investicione scene, mislim da taj region predstavlja ogromnu šansu za srpske IT kompanije i startape. Tržište od preko 400 miliona ljudi i sa bruto domaćim proizvodom od preko 5,000 milijardi dolara, sa velikom količinom kapitala, nižeg stepena konkurentnosti u odnosu na razvijena tržišta i radnom snagom koja je vrlo komercijalno orijentisana ali joj nedostaje iskustvo i znanje u oblasti razvoja proizvoda, predstavlja fantastičnu priliku za startape, kao i zrelije IT kompanije koje su spremne da rizikuju i ulože u razvoj svog poslovanja na tom tržištu.

• Vaša karijera obuhvata fascinantan put od konsultanta u Silikonskoj dolini do pozicije Head of New Markets za Bliski istok i Severnu Afriku u kompaniji Google. Ipak, odlučili ste da napustite ovaj tehnološki gigant kako biste investirali u tehnološke kompanije. Možete li podeliti nešto više o toj odluci i vašem iskustvu?

Karijera u Silikonskoj dolini, kao i posao u jednoj od vodećih svetskih tehnoloških kompanija predstavljali su fantastičnu osnovu za moj trenutni fokus: arhitekturu i razvoj startap ekosistema i rad sa investitorima i startapima u oblasti strategije, razvoja i investicija. Gledajući makroekonomske trendove i promene na tržištu, procenio sam da je oblast inovacija i startapa oblast kojoj predstoji brzi rast, sa puno mogućnosti za karijerno i finansijsko napredovanje, kao i prilika da budem deo stvaranja jedne kompletno nove industrije od samog početka. I zaista, 2019. godine, ukupna količina kapitala koja je uložena u startape sa područja Bliskog istoka i severne Afrike iznosila je oko $700 miliona, dok je samo tri godine kasnije obim investicija porastao preko pet puta i iznosio je $4 milijarde.

Kako sam se pridružio najvećem investicionom fondu u regionu koji je podržao sve najveće i najuspešnije startape u tom periodu, i kako sam imao prilike da radim sa osnivačima i rukovodstvom tih kompanija, lekcije koje sam naučio, motivacija koju sam stekao, kao i zadovoljstvo uticajem koji sam mogao da imam na njihov razvoj i uspeh, bili su najveća moguća satisfakcija za uložen trud, kao i rizik koji sam preuzeo napuštajući Google. Iz ove perspektive, verovatno jedna od najboljih (kao i hrabrijih!) odluka moje profesionalne karijere.

(Telegraf.rs/PR)